Gaša Šeprtlja / Gaston Lagaffe (2018)
U Srbiji skoro svi znaju ko je GAŠA ŠEPRTLJA, ili su bar znali nekada. Na novim generacijama je da ga tek otkriju, a moguće je jer su Frankenovi stripovi kompletirani u šest tvrdokoričenih integrala i mogu se naći u svim knjižarama. Poslednjih par godina je neko u Francuskoj rešio da odvrne slavinu stripa na filmu i nakon filmova MARSUPILAMI, MALI SPIRU, AVANTURE SPIRUA I FANTAZIJA, kao i BIL I BUL, sada nas je dočekao i GASTON. Do sada ni jedna jedina filmska verzija nekog francuskog stripa nije bila zadovoljavajuća bilo da su u pitanju ASTERIKS, TALIČNI TOM, BLUBERI ili IZNOGUD. Niko ne zna šta pođe naopako, ali ti filmovi su daleko od klasika koji se pamte.
Slična situacija se dešava i ovde. Ekipa filma je definitivno želela da oživi što više estetike stripa i dizajn scenografije i kostima je potpuno na nivou, čak ide u toliko sitne detalje da zaista skidam kapu Franku Švarcu koji je to sve omogućio. Ekipa filma taj vizuelni identitet naziva duhom Frankenovih stripova, ali maestrova ćerka Izabela je film nazvala debilnim i netačnim što se duha tiče. I donekle je u pravu.
GAŠA ŠEPRTLJA je film koji se odvija u start-ap kompaniji koja prodaje beskorisne stvari koje učine korisnim (tipa – pantalone za spavanje, što su dve zašivene vreće za spavanje). U stripu je u pitanju redakcija časopisa i eto jednog minusa za produkciju. Modernizacija nije dala mnogo toga filmu, osim potencijalnih gegova kojih nema u samom stripu, a te table stripa su savršene pa nije jasno zašto nisu više korišćene. Ukoliko ste fan, od početka ćete osetiti blagu nelagodu vezanu za smer u kome film ide, a to uključuje i trenutak kada se GAŠA prvi put pojavi na ekranu. U klasičnoj komediji situacije, on je nesposobni radnik sobe za poštu koji u ofisu drži galeba, mačku, ribicu i kravu. Takođe ima dvosatne pauze za spavanje i dodatne pauze za sviranje Gašofona na krovu zgrade, sa bendom naravno. Ne treba zaboraviti i da je izumitelj-amater. Šef ga zatiče pri povratku sa odmora i želi da ga otpusti, međutim, nekako shvati da je ovaj sin direktora i da je na taj način poptuno zaštićen u svojim ludostima. Ni lokalni saobraćajac ga ne voli jer se stalno parkira na nedozvoljenom mestu.
Momak koji glumi Gastona posle određenog vremena priraste za srce, kao i momci koji glume njegove drugare i bend. Svi ostali likovi su kastovani da liče, ali funkcionišu manje ili više dobro pošto francuzi generalno idu na jeftiniji oblik komedije sa preglumljivanjem i dranjem. Scenario je zaista osrednji, tako da ne postoji režija koja može da učini film boljim, a tu je i osećaj diskomunikacije na relaciji reditelj-glumci. Zaista ne postoje finese.
Ono što nisam očekivao je da film bude dečji. Jer to je upravo ono što sam dobio. GAŠA ŠEPRTLJA nije strip primarno za decu i film bi definitivno trebalo da se obraća ljudima koji su na stripu odrasli. No, producent verovatno nije mislio tako i rezultat je pogrešno targetirana detinjarija koja bi verovatno oduševila devetogodišnjake. Ne treba da kažem da je odjavna špica obogaćena pesmom koja opisuje ceo film, a izvode je Gaša i bend, to ste mogli i sami da pretpostavite, jer – glupo.
Povedite decu u bioskop dok se GAŠA još uvek daje i možda će njihov smeh da vas ponese da se i vi zasmejete. Bioskop kao zajedničko iskustvo ima magične moći. Doduše ne dovoljno da mu dam koficu više.
OCENA:
