Nikada me sport nije interesovao, pa tako ni sportski orijentisan strip. Međutim, rado pravim kompromis u ovom slučaju, jer volim satiru i antropomorfne životinje, to je svakako nešto što bih inače čitao. SPORTSKA PARADA IZ MRAVLJEGA GRADA je reprint dve sveske iz 1953. koje su same po sebi sabrana izdanja strip kaiševa sakupljenih iz sportskog magazina “Sport”. Autori stripa su Milan Kovačević i Milorad Dobrić, a urednici ovog modernog izdanja su Vasa Pavković i Saša Rakezić (poznatiji kao Aleksandar Zograf).

Glavni junak ove dve epizode stripa je crni mrav Bora, vrhunski atleta, ljubimac društva i naročito devojaka. Dok je u prvoj epizodi putnik namernik, deo mravlje kolonije u selidbi, već u drugoj je stanovnik novoizgrađenog Novigrada. Ali počnimo ispočetka. U epizodi SPORTSKA PARADA IZ MRAVLJEGA GRADA, crni mravi žele slobodan prolaz kroz Prah i travu, grad žutih mrava. Međutim, njihovo veće zahteva da se održi sportsko takmičenje od kog zavisi da li će crni mravi moći da prođu. I zato se traži jedan bokser, jedan plivač i jedan trkač. Srećom, mrav Bora je sve to. U zapletu vrednom holivudskog filma tog doba, i uz veliku pomoć neprijatno seksi mravice Cice, Bora uspeva da savlada svakakve prepreke da bi uopšte uspeo da prisustvuje takmičenju.

U drugoj epizodi SVAĐA MALA ZBOG FUTBALA, koji još dublje zalazi u satiru i dosta jasno opisuje zakulisne radnje fudbalskog saveza, ponašanja navijača i muško-ženskih odnosa gradskih faca. Ovoga puta je u centru pažnje borba za fudbalski pehar u gradu Prah i trava žutih mrava. Žuti mravi samoinicijativno šalju poziv novom gradu Novigradu (koji podseća na Novi Beograd) da igraju fudbalsku utakmicu, ali u startu žele da ih pobede na kvarno i u dosta futurističkom maniru (uz špijunske kamere i televizore) to i pokušavaju. Naravno, Bora i njegove dve neprijatno seksi mravice miljenice to uspešno osujete.

Milan Kovačević je scenario za ova dva stripa napisao u stihu. Za današnje vreme to je prilično iritantno, ali je evidetno da je uložen veliki trud. U prvom delu rime su sjajne, struktura je zaista dobra. Već u drugom, ko zna zašto, rimovanje postaje nasumično, bez brojanja slogova, razbacano po sličicama. I to je možda jedina mana druge epizode koja je čak i uzbudljivija od prve. Što se tiče crteža Milorada Dobrića, jako mi se sviđa što je bio u stanju da modifikuje svoj crtež prema potrebi i da se drži određenog stila za svakog od svojih strip junaka. Tako je i sa mravima. U startu imate utisak da pratite Diznijevske šlajfne, poput avantura Mikija Mausa koje je moja generacija čitala u pozamašnim i danas raritetnim knjigama KAD JE MIKI BIO MLAD i ZLATNE GODINE MIKIJA MAUSA. Crtež je dosta detaljan i kadriranje je filmsko. Nema ponavljanja i bilo kakve prečice do kraja obe epizode, zaista dobro “režiran” strip. I kao takav ostao je kao vredan dokaz da je Jugoslavija zaista bila zemlja stripa.

Da li možete lako doći do ovog izdanja? Nisam ga video u knjižarama, ali ga jesam našao na oglasima i na sajtu striparnice Alan Ford. Na kraju, želeo bih da se zahvalim Zografu što mi je poklonio jedan od 300 primeraka ovog blaga srpskog stripa i učinio da uživam u sportskim avanturama, što je u startu bilo malo verovatno, ali se desilo.

Čitajte i druge moje blogpostove o stripu: Spiru, Gaša, Largo Vinč

The post O STRIPU 5: Sportska parada iz mravljega grada (2019) appeared first on Filmska bleja.

Festival BELDOCS je ove godine u Sava Centru otvorio film POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE koji je na mene ostavio najjači utisak od svih ovogodišnjih filmova – i šire, najpre zato što se film bavi prvenstveno stripom, a zatim i sudbinom strip autora. No, pođimo od početka.

Aleksandar Zograf, naš čuveni strip autor, često obilazi buvljake gde pronalazi magazine, pisma i razglednice koji ga inspirišu da pravi stripove o njegovom razmišljanju na račun onoga što je pronašao. I taj strip pronalazi publiku u čitaocima časopisa Vreme. Bilo koja od tih njegovih priča može da se ekranizuje na isti ovaj način i da bude podjednako uzbudljivo i emocionalno, ali potraga za strip autorom iz četrdesetih je ipak nešto što je najlogičnije u ovom slučaju.

POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE je u isti mah priča o Zografu, zatim o bizarnom diznijevskom stripu Kaktus Bata, te o njegovom autoru Veljku Kockaru kome se u drugom svetskom ratu gubi svaki trag. Kako ne bismo bili uskraćeni za opis Veljkovog života, prisutne su igrane sekvence u kojima Kockara igra Milutin Milošević. Takođe, stripovi “ožive” u 3D animaciji, pogotovo Kaktus Bata koji prati Zografa i čak mu u jednoj sceni pomogne da pronađe istorijske dokumente.

Film me je ostavio žudeći za još, međutim u sat vremena su zaista sve teme (Zografove karijere, predratnog i ratnog stripa, posledica rata, kao i odnos društva prema autorima stripa) ispraćene i odgovoreno je na sva pitanja. Možda neko nema moj entuzijazam za ovu temu poput mene, ali bi trebalo da se složimo da je ovo i idejno i tehnički sjajno urađen film. Ono što bih definitivno voleo da vidim je nastavak, možda čak i trilogiju Zografovih takoreći detektivskih avantura. On poseduje materijal, na filmadžijama je da delaju!

OCENA:

Pogledajte i druge preglede filmova sa festivala BELDOCS 2018 – MAJČI, LAVETOVI, MAČKA

The post Poslednja avantura Kaktus Bate / Who Framed Kaktus Kid? (2018) – BELDOCS 2018 appeared first on Filmska bleja.

U Srbiji skoro svi znaju ko je GAŠA ŠEPRTLJA, ili su bar znali nekada. Na novim generacijama je da ga tek otkriju, a moguće je jer su Frankenovi stripovi kompletirani u šest tvrdokoričenih integrala i mogu se naći u svim knjižarama. Poslednjih par godina je neko u Francuskoj rešio da odvrne slavinu stripa na filmu i nakon filmova MARSUPILAMI, MALI SPIRU, AVANTURE SPIRUA I FANTAZIJA, kao i BIL I BUL, sada nas je dočekao i GASTON. Do sada ni jedna jedina filmska verzija nekog francuskog stripa nije bila zadovoljavajuća bilo da su u pitanju ASTERIKS, TALIČNI TOM, BLUBERI ili IZNOGUD. Niko ne zna šta pođe naopako, ali ti filmovi su daleko od klasika koji se pamte.

Slična situacija se dešava i ovde. Ekipa filma je definitivno želela da oživi što više estetike stripa i dizajn scenografije i kostima je potpuno na nivou, čak ide u toliko sitne detalje da zaista skidam kapu Franku Švarcu koji je to sve omogućio. Ekipa filma taj vizuelni identitet naziva duhom Frankenovih stripova, ali maestrova ćerka Izabela je film nazvala debilnim i netačnim što se duha tiče. I donekle je u pravu.

GAŠA ŠEPRTLJA je film koji se odvija u start-ap kompaniji koja prodaje beskorisne stvari koje učine korisnim (tipa – pantalone za spavanje, što su dve zašivene vreće za spavanje). U stripu je u pitanju redakcija časopisa i eto jednog minusa za produkciju. Modernizacija nije dala mnogo toga filmu, osim potencijalnih gegova kojih nema u samom stripu, a te table stripa su savršene pa nije jasno zašto nisu više korišćene. Ukoliko ste fan, od početka ćete osetiti blagu nelagodu vezanu za smer u kome film ide, a to uključuje i trenutak kada se GAŠA prvi put pojavi na ekranu. U klasičnoj komediji situacije, on je nesposobni radnik sobe za poštu koji u ofisu drži galeba, mačku, ribicu i kravu. Takođe ima dvosatne pauze za spavanje i dodatne pauze za sviranje Gašofona na krovu zgrade, sa bendom naravno. Ne treba zaboraviti i da je izumitelj-amater. Šef ga zatiče pri povratku sa odmora i želi da ga otpusti, međutim, nekako shvati da je ovaj sin direktora i da je na taj način poptuno zaštićen u svojim ludostima. Ni lokalni saobraćajac ga ne voli jer se stalno parkira na nedozvoljenom mestu.

Momak koji glumi Gastona posle određenog vremena priraste za srce, kao i momci koji glume njegove drugare i bend. Svi ostali likovi su kastovani da liče, ali funkcionišu manje ili više dobro pošto francuzi generalno idu na jeftiniji oblik komedije sa preglumljivanjem i dranjem. Scenario je zaista osrednji, tako da ne postoji režija koja može da učini film boljim, a tu je i osećaj diskomunikacije na relaciji reditelj-glumci. Zaista ne postoje finese.

Ono što nisam očekivao je da film bude dečji. Jer to je upravo ono što sam dobio. GAŠA ŠEPRTLJA nije strip primarno za decu i film bi definitivno trebalo da se obraća ljudima koji su na stripu odrasli. No, producent verovatno nije mislio tako i rezultat je pogrešno targetirana detinjarija koja bi verovatno oduševila devetogodišnjake. Ne treba da kažem da je odjavna špica obogaćena pesmom koja opisuje ceo film, a izvode je Gaša i bend, to ste mogli i sami da pretpostavite, jer – glupo.

Povedite decu u bioskop dok se GAŠA još uvek daje i možda će njihov smeh da vas ponese da se i vi zasmejete. Bioskop kao zajedničko iskustvo ima magične moći. Doduše ne dovoljno da mu dam koficu više.

OCENA:

The post Gaša Šeprtlja / Gaston Lagaffe (2018) appeared first on Filmska bleja.

Takođe, tokom januara sam se priključio nečemu što sam video na Beldocsovom instagramu – #EuropeanFilmChallenge u kom je cilj pogledati 10 evropskih dokumentaraca, dokumentovati to na sajtu izazova i sakupiti poene. Nagrada za najviše skupljenih poena je odlazak na Berlinale (berlinski filmski festival). Sledeća vest nakon onog za dokumentarac bila je da sam zapravo pobedio na izazovu. Putujem na BERLINALE 2018 za četiri dana.

Ove nedelje su se desile i stvari koje nemaju nikakve konkretne veze sa mnom, ali su definitivno uticale  i budile interesovanje kod ljudi. Puštene su na youtube pesme koje će biti na Beoviziji, izboru za pesmu koja će nas predstavljati na Evroviziji ove godine. I kao što sam već napisao u statusu na fejzbuku – pravog pobednika nema među ponuđenim autorima i izvođačima, ali ima pobednika univerzuma, što je grupa Rejbass, ili pobednika proteze i mikrofona za kompjuter Srđana Marjanovića (u duetu koji ne funkcioniše). Koji god od mediokritetnih pesama da pobedi, nekako je svejedno.

Ove nedelje je preminuo Nebojša Glogovac. Ne bih previše pisao o tom događaju ili njemu, osim da obavezno pogledate njegovu (po meni) do sad najbolju ulogu u filmu Ustav Republike Hrvatske, ako vam se pruži prilika. Zašto kažem “do sad” ako više nije među živima? Tri filma još uvek nisu završena i/ili emitovana. Premontirana TV serija Nemanjići se emituje od 17. februara i kreće reprizom prve epizode.

Šta donose nedelje koje slede? Pomenute festivale – BERLINALE & FEST. Već 15. februara sam u Berlinu gde me čeka BERLINALE i odakle ću pokušati da pišem, mada je verovatnije da ću da napravim sadržaj tek kada se vratim. Pogledaću neke svetske premijere o kojima bih voleo da pišem, a overiću bar jednu žurku i nešto turizma. Pratite moj instagram, sigurno će biti nekih zanimljivosti.

Odmah zatim nas čeka i FEST koji je havarija u najavi. Smešten u raspali Sava Centar, gde se filmovi gledaju nisko, skoro sa poda i bez nekog posebnog komfora koji uključuje i svež vazduh, pa onda u CineGrandu – najskučenijem privatnom sinepleksu i u isto vreme najboljem i jedinom bioskopu u Rakovici, te u Kinoteci (što je zadovoljavajuće filmsko iskustvo) i u Domu Omladine Beograda koji je od najneudobnijeg beogradskog bioskopa avanzovao u ne-toliko-udoban beogradski bioskop. Dakle FEST je opušteno mogao da bude i u bioskopu Balkan gde su svojevremeno sedišta bila drvena klupa, podjednako udobna za dvosatno sedenje poput kamena sa šiljcima. Ipak, radujem se premijeri filma Ederlezi Rising Lazara Bodrože, a strip prikvel na četiri strane Ederlezi: Obožavanje možete već sada pročitati u februarskom broju Stripoteke.

The post BERLINALE & FEST se bliže! appeared first on Filmska bleja.

Dakle, ako biste da imate ovakvu uvrnutost na svom zidu, ili na krevetu, oko telefona i po garderobi – posetite ovaj link: http://www.redbubble.com/people/looneybgd/works/21036178-wishful-thinking-of-siberian-devil?c=495338-siberian-devils

Hvala!

L.

The post LoOney’s RedBubble Shop je OTVOREN! appeared first on Filmska bleja.

Došlo neko čudno doba, roditelji brinu o razvoju svoje dece na čudne načine. Znate već, ne vakcinišu ih i tako to. Na izvesnom internet portalu, relativno visoke posećenosti, pojavio se tekst gde se roditelji upozoravaju jer je u Malom (Politikinom) Zabavniku izašao strip “Merlin i Deda Mraz” u kome bauci prave obrok od dece i između ostalog peku bebu na ražnju. Zvuči čudno, a izvađeno iz konteksta i izgleda čudno. Nisam pročitao ceo strip i zbog toga ne mogu da ga kudim ili branim od pobesnelih roditelja i/ili onlajn portala. Siguran sam da su autori stripa imali neku nameru sa tim, siguran sam da takva priča nekud vodi. Saznaćemo kada izađu drugi i treći deo za koji mesec.

Sledeći pasusi koje ćete pročitati su moj odgovor na fejsbuk status poznatog novinara koji je uz link ka portalu u kome radi napisao i “Skandalčina! Uče decu kako se bebe nabijaju na kolac!” što su njegovi prijatelji uglavnom prokomentarisali sa “kuda ide ovaj svet”, “nek nam je bog u pomoći” i slično.

Međutim, zašto je vizualno opisivanje deteta na ražnju gore nego, recimo, verbalno? U Hobitu, knjizi za decu, bauci i orci jedu ljude, a ni koske ne štede. To saznamo kada Bilbo Bagins naiđe na iste, pa pokušava da ih nadmudri kako bi izbegao ražanj. Ne vidim u čemu je problem. Je l’ bauci žive ispod kreveta i jedu nevaljalu decu? Tako kažu. Ako nije problem čitati o tome ili verbalno plašiti decu stvorenjima ispod kreveta, zašto ih ne nacrtati kako prave ručkić od dečice. Mislim da čak i ne previše pametna deca vide humor u tome. Koji osećaj su autori želeli da izazovu? Verovatno – uh, ne bih voleo ovo da se desi meni. Ergo – biću dobar. Onaj ko nije čitao originalne bajke braće Grim, Andersena, ruske bajke ili, na kraju krajeva, srpske narodne bajke koje je sakupio Vuk Karadžić, taj ne zna šta je horor. Sve puca od kanibalizma i zlostavljane dece (u oba slučaja zlatan primer su Ivica i Marica).

Mali Zabavnik nabavlja najnovije prvoklasne stripove za svoje čitaoce, koji su inače nezahvalna goveda jer za sto pedeset dinara dobiju sadržaj u toku sa vremenom (što nije bio slučaj ni u zlatno jugoslovensko doba), a prvi su kad treba da se kenja po nečemu. Čast izuzecima, naravno. Čak i da je ovo kardinalna greška, da strip nije za decu ili da je negde zabranjen, kod nas to nema ko da reguliše. A oba Zabavnika se trude da nabave što kvalitetnije stripove, što je evidentno, iako uz neke visokoprofilne naslove (poput Štrumpfova) dolaze i manje poznati naslovi jer se kupuju u paketu. Pitanje na koje verovatno niko nema odgovor je “da li im treba progledati kroz prste?”

Još jednom ponavljam – nisam pročitao strip, ali za taj strip je neko napisao scenario, prodao ga izdavaču, izdavač je pronašao crtača, crtač je nacrtao decu na ražnju, izdavač je doveo koloristu da to oboji, izdavač je zatim to izdao u tvrdokoričenom izdanju, ljudi su to kupovali, strip je ušao u internacionalnu distribuciju, strip je nuđen na sajmovima, strip je prodat Politici, urednik je pogledao strip i rekao OK, strip je dat prevodiocu, vraćen je nazad uredniku i on ga je dao u štampu. Nekako je to previše karika gde strip može da prestane da postoji zbog svoje nakaradnosti, a ipak je uspeo da dođe na malecno srpsko tržište gde se pojavljuju samo manje ili više popularni naslovi jer šira publika ne trpi eksperimente (za šta se na kraju ispostavlja da je skoro sve osim Alana Forda, Zagora i Dilana Doga, no to je druga priča).

Možda su samo raskalašni Francuzi manje licemerni pa im nije bezveze da crtaju decu na ražnju. Da je u pitanju strip Boj na Kosovu, kapiram da bi svim roditeljima bilo okej da su nacrtani maloletni srpski mladići pobodeni na kočeve ispred šatre pokojnog Murata, jer je to deo istorije. Priznajte da smo u stanju da prenebregnemo takve stvari. To se stvarno desilo, a bauci ne postoje u životu! I onda jedno može, a drugo ne može. Ostavljam mogućnost da nisam u pravu, ali volim da mislim da jesam.

Bolje pogledajte koje vam igrice igraju deca (GTA 5? Far Cry 4? LOL?! WOW?!), više vam ništa neće biti strašno. Kada živite u zemlji gde ne postoji sistem koji rangira igre po uzrastima, to jest gde se igrice skidaju besplatno sa interneta i može bilo ko da ih instalira bilo gde, morate biti svesni da je vaše dete izloženo svakakvim glupostima. I ne zaboravite najvažniju stvar. Internet je 80% pornografija. Internet nije tatin orman sa pornićima na VHSu koji može da se zaključa. Paranoja, bato!

Evo sad imate o čemu da razmišljate dok deca čitaju stripove na miru.

The post O STRIPU 04: DRAMA OKO STRIPA U MALOM ZABAVNIKU appeared first on Filmska bleja.

Uzmimo za primer striparnicu DARKWOOD. U raznim nekim gradovima, poput Stokholma ili Beča, striparnice su u sporednim uličicama u okolini glavnog šetališta. Striparnica Darkwood je u podrumu propalog tržnog centra koji je lociran ispod pijace Zeleni venac. Ako vas (i vašu decu) ne odbije spoljašnji deo tržnog centra koji je 75% sex shop, te uspete da nađete ulaz, uprkos suptilnim tablama sa imenom striparnice i strelicom koja pokazuje u kom smeru bi trebalo da se krećete, možda je bolje da pratite natpise firme STIHL. Jer dole u podrumu, nakon svih tih motornih testera i drugih pomagala za vaše dvorište, kriju se vrata oblepljena posterima. Miris štampe je ono što bi eventualno moglo da bude znak da ste na pravom mestu. Osim ako im ne uđete u magacin, kao ja prvi put, jer su to vrata pored.

Kakve to veze ima sa Spiruom? Evo, evo, nemojte me požurivati! DARKWOOD je takođe izdavačka kuća. Svakog meseca, u okviru edicije Karusel, možete čitati razne bisere francusko-belgijske škole. Između ostalog i Avanture Spirua i Fantazija, kao i albume serijala Jedna avantura Spirua i Fantazija kako ga zamišljaju… i takoreći spin-off Marsupilami (koji je definitivno za mlađe naraštaje). Svaki album je u koloru, sa mekim koricama i po ceni od oko 500 dinara. Osim ako ne želite kolekcionarsko izdanje sa tvrdim koricama koje je oko 800 dinara. Kako to obično biva, kompletan serijal Jedna Avantura Spirua i Fantazija kako ga zamišljaju… je objavljen u Politikinom zabavniku u po pet nastavaka, takođe u koloru.

Spiru je lik koga je kreirao Rob-Vel davne 1938. godine. Gospodin Velter je Spirua, hotelskog liftboja, osmislio prisećajući se svojih tinejdžerskih dana kada je i sam radio kao liftboj. Lik je osmišljen za tada najnoviji strip magazin Spiruov Žurnal. Strip nije uspeo da postane popularan, a kada je Rob-Vel ranjen ’40. godine na ratištu, strip je preuzela njegova supruga. Narednih godina autori su se menjali i Spiru je prebacivan iz ruke u ruku kao vruć krompir. Magazin se menjao, pa su tako skratili i ime u Spiru. Tek 1948. godine je crtanje preuzeo Žiže, što je bitno zbog dve stvari – izmislio je Spiruovog saputnika/sapatnika Fantazija i od kratkih stripova je sakupljen Spiruov prvi solo strip album. Ja nikada nisam čitao Rob-Velovu ili Žižeovu verziju, na žalost. Međutim, ne verujem da sam propustio previše.

Avanture Spirua i Fantazija je serijal albuma koji je započeo Žižeov asistent, mladić po imenu Franken. I to su Spiru i Fantazio koje znamo dan danas. Franken je do smrti proizveo 24 albuma od koji su mnogi izašli u Jugoslaviji u magazinima Panorama, Biser Strip i Stripoteka. Dečije novine su izbacile 8 tvrdokoričenih kolor albuma u hronološkom redu, ali ne od prvog broja. Od 25. albuma pa na dalje, autori su bili Furnije, Tom i Žanri (nisu mačka i miš) i mnogi drugi. U Belgiji i Francuskoj je trenutno aktuelan album 53, što je zaista veliki broj.

Ignorisaću sve brojeve Spirua koji su izašli u ex-Yu magazinima jer je nekome ko se ne bavi sakupljanjem teško da pohvata sve brojeve, a i moguće je da bi vam se epizoda zvala Spira i Ćira. Hm. Dakle evo albuma koji su aktuelni kod nas na tržištu.

Dakle, Spiru se vratio na tržište. Darkwood ga izdaje onako kako je zaslužio. Nadam se da ćemo pored ovih novih brojeva videti i neke klasične epizode. Karusel možete nabaviti u knjižarama DELFI, VULKAN i striparnicama  Beograd – DARKWOOD, Lomina 5, TC Zeleni Venac; Novi Beograd – ALAN FORD, Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, blok 24; Niš – JUŽNI DARKWOOD, Generala Milojka Lešjanina 1. Što se zabavnika tiče, možete kupiti onlajn izdanje. Kada su izdanja Dečijih novina u pitanju, pogledajte u pomenutim striparnicama ili, recimo, na sajtu kupindo.

Još uvek nisam odlučio o kome bih pisao sledeće nedelje. Neka bude iznenađenje.

The post O STRIPU 03: SPIRU appeared first on Filmska bleja.

Mhm. Vi, dakle, ne znate da Stripoteka uopšte postoji i dalje? Zanimljivo. Ne znam da li znate, ali još uvek izlazi i Politikin zabavnik. Ok, sad vas već vređam. Domaće publikacije na stranu, evo prvo nekoliko reči o strip serijalu Largo Vinč.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Jean Van Hamme, belgijski pisac, napisao je nekoliko romana o avanturama Larga Vinča. Ubrzo nakon toga, upustio se u pisanje scenarija za stripove i iznedrio neke od kultnih serijala poput Torgala ili XIII. Početkom devedesetih se dosetio da bi mogao da pretoči svoje romane o Largu u strip-albume, a Phillipe Francq mu je u tome pomogao. I šta se desilo? Stvorili su jedan od najtiražnijih izdanja francusko-belgijske škole stripa. Ako bih morao da ga svrstam žanrovski, rekao bih to na bratskom hrvatskom – akcijska napetica. Da, oni tako kažu “akcioni triler”.

Zašto bi Largo Vinč trebalo da bude primamljiv našoj publici i/ili ljudima koji ne čitaju stripove? Pod jedan, svaki album je zaista uzbudljiva adrenalinska vožnja. Pod dva, Largo Vinceslav je… Jugosloven, a najbolji drug mu je Cigan. Pardon, Rom. Pod tri, vizualno je raskošan sa puno sitnih detalja dok se relativno politički zapleti stvaraju i raspliću u po dva albuma. Ako izuzmemo prva dva koji nas upoznaju sa junacima i njihovom situacijom natenane, svaka sledeća dva albuma su jedna priča. U prvom albumu je problem, a u drugom rešenje. Zanimljiv koncept.

Ko je zapravo Largo? On je siroče iz… Jugoslavije, koji nasleđuje bogatstvo Nerija Vinča i nakon njegove smrti postaje predsednik grupacije W, te multimilijarder. Naravno da žele da ga, narodski rečeno, sjebu. I to tako već 24 godine, kroz 18 albuma. Međutim, naš junak je izuzetno vispren. Ima skupoceno obrazovanje, ali je i street-smart što je pojačano prijateljstvom sa Simonom, koga sam gore već pomenuo. Da, on je ženskaroš. Da, on je spretan. On je mudar, hrabar, vozi, tako treba.

Televizija ga nije mazila. Neki nesrećnici iz Kanade su osmislili genijalan plan! Da naprave seriju Largo Vinč koja nema veze sa mozgom i koja podseća na… hm… Tarzana sa Džoom Larom?! Bejvoč? Ne! Bejvoč najts! U svakom slučaju, dve sezone jezivosti. Ubi soft je, kao, ispoštovao Larga kada su u pitanju igrice. Largo Winch: Empire Under Threat je pristojan pokušaj, mada nekako za fanove i ni za koga drugog. Šlag na tortu su dva filma, Largo Winch: The Heir Apparent i Largo Winch: The Burma Conspiracy. Zapleti se labavo drže prvih šest albuma, neka imena su promenjena, a Largo je… Bosanac. Zabavno za našu publiku je gledati Mikija Manojlovića kao matorog Nerija, a tu se motaju i Raša Bukvić (Taken, A Good Day To Die Hard) i Bojana Panić (manekenka).

No vratimo se na strip.

Sada se hvatate za glavu i vičete u monitor – “gde ja to da kupim?” i “zašto to nema na srpskom?” kao i “proklet bio Vladimire, sad si me zainteresovao, zašto si morao sve ovo da mi napišeš?” ili “pošto?” E pa, naravno da ima na sprskom i to u dva oblika. DVA OBLIKA! Crno bela verzija izlazi u Stripoteci. Ovog meseca na kioscima je broj 1112 u kome je osmi album! A do prošle nedelje u Politikinom zabavniku je u nastavcima, u boji i na masnoj hartiji, objavljivan treći album. Dakle, Stripoteka košta 150 dinara i dobijete celu crno-belu epizodu. A za jednu kolor epizodu morate sakupiti 4 Zabavnika koji ukupno koštaju 480 dinara.

Sve u svemu, ovo remek-delo ne smete propustiti. Largo je, ipak, blockbuster među stripovima. Stoga trk u najbližu striparnicu (Beograd – DARKWOOD, Lomina 5, TC Zeleni Venac; Novi Beograd – ALAN FORD, Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, blok 24; Niš – JUŽNI DARKWOOD, Generala Milojka Lešjanina 1). Navodno postoji radnja blizu zgrade Politike gde se mogu kupiti starija izdanja Politikinog zabavnika, ali ja je još nisam locirao. A ovi što im je svejedno da l’ je papir ili ekran mogu da kupe onlajn izdanje.

Sledeće nedelje: SPIRU!

The post O STRIPU 02: LARGO VINČ appeared first on Filmska bleja.

Bilo, prošlo i šta sad?

Možda vam je kroz glavu prošlo pitanje zašto imam inicijativu da pišem o stripu. Odgovor je jednostavan. Zato što mnogi ljudi nemaju predstavu šta sve postoji na policama knjižara i u skrivenim delovima kioska. Apsolutno nemaju nikakvu predstavu! Takođe se pitate kako sam ja relevantna osoba da pišem o stripu. Pa, ako ne znate, ja sam (bio) strip autor, već godinama se krećem u krugovima ljudi koji se bave stripom, neke od kultnih domaćih naslova sam gledao u nastanku, izlagan sam i objavljivan kod nas i u svetu. Svestan sam da nisam najprepoznatljiviji autor, ali na kraju krajeva to nije ni bitno. Računam da umem da sklopim smislenu rečenicu na temu devete umetnosti.

Definitivno ne želim da pišem o svemu i svačemu, ovo je moj lični blog i radije ću pisati o stripovima koje volim. Dakle, potrudiću se da svake nedelje postavim po jedan tekst o strip junaku i/ili serijalu koji pratim i volim. Napisaću neke opšte stvari o liku i autoru, o toku serijala u zemlji nastanka, kao i gde i kako možete nabaviti srpsku ili regionalnu verziju izdanja. Ne želim da tekstovi budu pisani tek tako, cilj je da vas zainteresujem i da možda na kraju dana odlučite da posetite striparnicu/kiosk/knjižaru i sami otkrijete nove svetove o koje ću ja samo da se “očešem”.

Ne mogu da kažem za sebe da sam čistunac, tako da ću da se uhvatim i Alana Forda i Zagora bez ikakvih problema. Asteriksa bih se uhvatio rado, ali on kod nas postoji tek u ponekom polovnom strip-magazinu, na moju veliku žalost.

Voleo bih feedback, najpre od ljudi koji nisu punokrvni strip fanovi.

SLEDEĆE NEDELJE: LARGO VINČ!

The post O STRIPU 01: Uvod u tematiku appeared first on Filmska bleja.

Ispostavilo se da baš i nemaju gde da se nabave.

Da ih ima na pijaci, Staša bi ih sama nabavila, jer živi pored pijace.

Na kraju sam se snašao.

Imam flomaster i sve.

Ovo je rođendanski poklon za Stašu Koprivicu!

The post Jednorozi! appeared first on Filmska bleja.