Pred kraj prošle godine sam bio u Berlinu. Smestio sam se kod moje drugarice Tanje, devojke zavidnog znanja istorije filma i modernog filmskog izraza. Nakon dugih šetnji po gradu, pred spavanje bih uzeo da čitam knjigu sa “filmske” police. Tako sam se susreo sa knjigom FULL SERVICE Skotija Bauersa (koju je napisao uz pomoć Lajonela Fridberga). A ta knjiga je osnova filma SCOTTY AND THE SECRET HISTORY OF HOLLYWOOD.

Knjiga je zabavna i nije za svakog. Skotijevi memoari opisuju njegov celokupan život, sa akcentom na period kada je svoje drugare iz vojske i njihove devojke podvodio holivudskom glumištu i njihovim prijateljima za gej i lezbejsku razonodu, na izvesnoj pumpi. Zašto je to radio? Holivudski radnici su imali ugovore u kojima je stajalo ako su gej ili lezbejske seksualne orjentacije to moraju da kriju ako žele da zadrže posao. Skoti imenuje sve te zvezde, frizere, šminkere, scenografe i druge. On imenuje svoje drugare. U opskurnijim momentima, Skoti opisuje svoj izuzetno seksualan život oko jedanaeste godine, kao i onaj pod stare dane (što je svakako manje opskurno). E sad, ko zna o Holivudu tog doba, zna i da su svi ti ljudi zaista bili gej. Skoti polazi od toga da su u njegovim krugovima svi sve znali i da je okej vaditi ljude iz ormana nakon smrti, samo zato što su svi u njihovoj okolini, kao i pola Holivuda, to već sve znali. Prosečnoj osobi knjiga zvuči kao laž. Iako je dosta podataka obelodanjeno u memoarima svake od tih osoba ponaosob, Skoti tu i tamo ima neke lične događaje koji idu još eksplicitnije od onoga na šta su urednici pomenutih memoara ikada bili spremni. Pročitao sam knjigu u dahu, vratio je na Tanjinu policu i danima razmišljao o Skotijevim avanturama. Kako bi uopšte dokazao bilo šta iz te knjige?

U svojim redovnim posetama bioskopu, video sam da se sprema LGBT festival Merlinka i među nekim naslovima sa kojima sam se već susreo na Berlinalu (tipa TINTA BRUTA) bio je i SCOTTY AND THE SECRET HISTORY OF HOLLYWOOD. Na žalost nisam stigao da ga vidim u bioskopu. Međutim, uspeo sam nekako to da nadoknadim kod kuće.

Film je u navratima puko prepričavanje knjige. Veliki deo je posvećen Skotiju danas, njegovom životu sa drugom suprugom i neobjašnjivoj horderskoj opsesiji koja ga je uhvatila pod stare dane. On ima 90 i kusur godina i više ne može da popravlja kuću koja se raspada. Gaji mačke i hrani tvorove koji noću dolaze da kradu đubre. Moj čovek. Ja isto tako, samo što su moji tvorovi neke druge, ulične mačke.

SCOTTY AND THE SECRET HISTORY OF HOLLYWOOD počinje pričom o pumpi, gde se nalazila, šta se tamo dešavalo. Po prvi put sam zapravo video pumpu. Autori filma su iskopali fotke. Uradili nacrt. Skoti počinje da prepričava svoje seksualne avanture. Iskopali su fotke. Vidimo mu kurac. Vidimo zvezde sa svojim “najboljim prijateljima”. Arhivski osmomilimetarski film. Iskopali su VHS snimak Skotijevih orgija. Odjednom, postoji ilustracija knjige. Upoznajemo Skotijeve drugare, holivudske čičice. Klupko se odmotava i ispostavlja se da su ove bivše gej prostitutke završavale u vezama sa holivudskim radnicima. Dvojica čičica potvrđuju da su bili njegovi momci sa pumpe. Autori filma imaju fotke. To je to.

Treba imati na umu da Skoti ima još gomiletine seks pričica iz svoje prošlosti koje nikada neće doći do nas. Verujem da su autori filma izbegavali tužbe sa svih strana i da je narativ sastavljen samo od onoga što sme da se kaže i prikaže.

Jedan od zanimljivijih aspekata filma je deo kada Skotija zove urednica iz izdavačke kuće TASCHEN da napiše predgovor za knjigu MY BUDDY koja se tiče drugarstva između vojnika u drugom svetskom ratu. To je trenutak kada gledaoci shvate da je Skoti Bauers zapravo relevantan.

Iako mi je potpuno jasno zašto gledamo devedesetogodišnjeg Skotija u svojim svakodnevnim obavezama, to je i najslabija karika. Možda sam površan, ali delovi u kojima ogovaraju zvezde i neko nekom siše kobas znatno su mi zanimljiviji. Budimo realni, to je ono zbog čega narod gleda ZADRUGU. SCOTTY je moja ZADRUGA. A može da bude i vaša, ako niste gadljivi na LGBT sadržaj, sa akcentom na B. Uostalom, Skoti lepo kaže “nisam je gej, ja samo volim da pomognem”. A kad to kaže neko ko je imao trojku sa Avom Gardner i Lanom Tarner, onda to ipak ima težinu.

SCOTTY AND THE SECRET HISTORY OF HOLLYWOOD je zanimljiva nadogradnja knjige FULL SERVICE. Film bez knjige je nedorečen, knjiga bez filma je diskutabilne verodostojnosti. Ovako zajedno su čista petica.

OCENA:

The post Scotty and the Secret History of Hollywood (2018) appeared first on Filmska bleja.

Ovog puta potpuno spreman na čekanje u redu za ulazak u salu, došao sam sat vremena ranije u soni centar i lako pronašao salu u sinestaru. Ovo je prvi bioskop u koji sam ušao u Berlinu, jer sam drugog dana svog boravka kupio karte za film BLACK PANTHER u IMAXu. Red je počeo da se stvara dok sam ljubaznoj devojci u garderobi ostavio jaknu. Stao sam na svoje mesto i shvatio da su u redu muškarci u parovima i tek pokoja devojka koja izgleda kao kliše buč lezbejke. Nekoliko mesta iza mene je bio Azdejković, suvereni kralj homoseksualizma en général u Srbiji, sigurno da bi odlučio da li da uvrsti ovaj film na svoj festival queer filma MERLINKA koji se svake godine održava u Domu Omladine. TINTA BRUTA mi je bio prvi i jedini LGBTQ film na Berlinalu, a bilo ih je desetak ako se ne varam.

Reditelji Filip Macembaher i Marsio Reolon su bili prisutni i videlo se da su očekivanja visoka jer je njihov prethodni film SEASHORE dobro prošao. Filmovi gej tematike često insistiraju na situacijama i likovima sa kojima ne može baš svako da se poistoveti, ali me je podatak o tom njihovom prvencu delimično ubedio da to neće biti slučaj sa ovim filmom. I verujte, TINTA BRUTA je prvoklasna studija usamljenosti.

Autori su postavili lika u situaciju u kojoj jedna po jedna osoba iz njegovog okruženja odlaze daleko, najpre baka koja ne živi blizu, a onda da stvar bude gore i sestra sa kojom je nerazdvojan. Postavili su ga u sred suđenja koje prikazuje apsurdnu situaciju u kojoj je glavni junak kao meta maltretiranja odbranio sebe na nasilan način. I repovi tog suđenja ga još više guraju u otuđenje od ljudi. Njegov jedini, uslovno rečeno, izlaz iz cele situacije je kada je na internetu, na servisu za video čet. On tada, makar na nekoliko sati, postaje NeonBoy i pod bleklajtom se go maže fluorescentnim bojama. Ima i obožavaoce, a sa jednim se upozna i smuva. Međutim, autori su rešili i to da mu oduzmu. I njegov spiralan let ka dnu je pri kraju. Ipak, iako ostavlja gorak ukus u ustima, film ima malecnu pozitivnu notu na samom završetku.

U trenucima u kojim se NeonBoy i njegov dečko rvu ispred veb kamere ofarbani u fluorescentne šare ima određenu poetiku dok obojica ne isuku svoje penise i film postane neprijatno realan. To je zasigurno i željena reakcija. Slično se dešava u sceni kada glavni junak ima seks za jedno veče sa nekom bitangom iz kraja i onda preko celog ekrana gledamo navlačenje kondoma na penis. Publika se u tom trenutku promeškoljila. Malo sam se osetio kao da sam na ekskurziji sa osnovnom školom. Znate ono: “Vidi! Sisa! Hehehehe…” Ali sve te scene ipak doprinose dramaturgiji. Izazivaju neku reakciju. I ta nemoć koju NeonBoy oseća se prenosi jako dobro.

Inače, glavni glumac je naturščik i svoju ulogu je izneo besprekorno. Na kraju smo imali Q&A sa autorima i moram da priznam da je bilo puno glupih pitanja i komplikovanih odgovora ljudi koji ne pričaju engleski ponajbolje (jer su iz Brazila). Ono što smo saznali je da su sve komplikovane scene dva meseca isprobavane i uvežbavane, a da se o likovima razgovaralo u dugačkim sesijama. Međutim, najzanimljivija činjenica koja je izneta je da je TINTA BRUTA snimljen u rodnom gradu mladih reditelja i da je glavni glumac baš odatle. Ideja je bila da posvete film gradu (koji ih je uzgred i ko-finansirao), ali da nam to nisu napomenuli ne bi se ni primetilo jer kadrova grada skoro da nema. Ipak, grad se sve vreme čuje. Ako film završi na nekom od domaćih festivala, imaćete prilike i sami da ga doživite direktno iz NeonBoyeve sobe.

OCENA:

Još pregleda filmova sa festivala BERLINALE 2018 – 7 DAYS IN ENTEBBE, DOVLATOV

The post Teške boje / Tinta Bruta / Hard Paint (2018) – BERLINALE 2018 appeared first on Filmska bleja.

Neko je ušao u prodavnicu dobrih, a relativno seksi glumaca i kupio za film KING COBRA Diznijevu princezu Gareta Klejtona, Kigana Alena iz serije PRETTY LITTLE LIARS, Kristijana Slejtera iz 90tih i Džejmsa Franka iz praktično svega ikad. Taj neko je Ališu Silverston verovatno dobio gratis.

Ako ne znate o čemu se radi, ala će da se provozate! Razne emocije ima da vas rade. Ovaj film ima ljubav, prevaru, pedofiliju, ubistvo i uvek najbolji element filma (a do sada viđen samo jednom u filmu THE NIGHT BEFORE) – gej Džejmsa Franka! Ovog puta naravno golog i pretežno otpozadi.

Siže filma možete da pročitate i sami, neću vas smarati time kao i uvek. Poenta je da se iznenadite kao i ja. Snimljen prema istinitom događaju koji je zatresao pornografsku scenu u Americi početkom dvehiljaditih,
tako da je malo toga što budete videli neistinito. Uglavnom su promenjena imena, što ni malo ne utiče na same događaje. Neverovatno je koliko spletkarenja i borbe je bilo oko kastinga, autorskih prava na porno imena i (nepravednih) ugovora.

Film KING COBRA je dobro sklopljena celina, prikazuje kako su nekada stvari funkcionisale u industriji koja se za malo godina veoma promenila, rekreirane porno scene su spektakularne, a drama i minimalni saspens koji visi u vazduhu daju dodatni kvalitet.

OCENA:

The post King Cobra (2016) appeared first on Filmska bleja.

LOOKING: THE MOVIE je odličan, prilično emocionalan završetak druge najgej serije u univerzumu (da, VIL I GREJS su u vrhu i ne, ovo nisu jedine dve gej serije koje sam gledao). Takođe ga možete posmatrati i kao samostalan film bez problema, iako će vam možda faliti neko sitno objašnjenje vezano za glavne junake.

Atmosfera serije je preneta kako treba, puno razgovora i puno preispitivanja, a nije dosadno. Priča se ovog puta manje oslanja na samu lokaciju, što je glavni grad gej Amerike – San Francisko, a više na prekretnicu u životu glavnog junaka. Naravno da su nas častili scenom seksa, ali ko je gledao seriju već je navikao. Ipak, nije za nežne duše, iako lizanje anusa nikada nije lepše prikazano na filmu. Stvarno moram da pohvalim direktora fotografije, čak i u seriji je seks prikazao baš kako treba. Na granici da bude neprihvatljiv za ekran, daje utisak realnosti i prirodne, da se tako izrazim, koreografije.

Iako ceo ansambl glumi super, Džonatan Grof se ovog puta stvarno pokazao. Film se oslanja na unutrašnji nemir glavnog junaka i on to održava od početka do kraja. Njegov lom, jer je između dve vatre u ljubavnom pogledu, potpuno je uverljiv. Situacije se menjaju, ljudi se menjaju, ljubavi dolaze, odlaze, vraćaju se… LOOKING:THE MOVIE sasvim ispravno i tipično američki tvrdi da je prijateljstvo najvažnije, te da može biti neka vrsta porodice koja opstaje uprkos disfunkcionalnosti, čak i kada prava porodica zakaže kao podrška.

Saundtrek je super-gej i ne postoji skoro ništa što bih želeo da slušam na gajbi ili u “diskaću” osim, naravno, Britni Spirs za čiju pesmu se produkcija neočeivano otvorila.

Pod uslovom da vam ne smeta žvalavljenje bradatih ortaka i pomenutog anusa, te gej svadba, LOOKING: THE MOVIE vam može biti super potrošenih sat i po uz prilično dobru dramu i pokoju suzicu. Devojke u PMS-u će da lipšu ako gledaju ovo.

OCENA:

The post Looking: The Movie (2016) appeared first on Filmska bleja.

Prvo, kakav jadan prevod naslova – TRI MUŠKARCA I ONAJ ČETVRTI. Aluzija na TRI MUŠKARCA I BEBA ovde nikome ne pomaže. Ni reditelju, ni distributeru, ni publici. Malo je problematično gej osobu klasifikovati kao ne-muškarca i “onog”. 4TH MAN OUT je igra reči u kojoj jedan od četiri osobe priznaje da je gej i, u isto vreme, ispada iz društva. Sigurno je to moglo bolje da se reši.

Možda ste nekada zalutali, ili čak svesno stisli dugme play na pesmu grupe Miligram. Ako jeste, sasvim je moguće da ta pesma u sebi ima stih: “Šta je to kavijar / Može u lepinji?”

Sigurno se čudite čemu citiranje turbo folk stihova. Ako je scenario za ovaj film kavijar, reditelj ne da ga je servirao u lepinji, već u somunu masnom od ćevapa, a u koji je prethodno namerno pljunuo nakon što ga je nehotice ispustio na zemlju. Gledao sam domaće studentske filmove koji imaju više smisla od onoga što se ovde dešava.

Sva emocija i odnosi prijatelja, kojima se jedan od ekipe autovao kao gej, su dosadne i ravne poput vojvođanskog sela u letnje podne. Neverica! Kao komedija nije dovoljno smešno, kao drama je previše ravno, glumci izgledaju kao da im niko nije rekao šta treba da rade. Prosto, oseća se da je priča bliska scenaristi i ima “mesa” jer je izlazak iz ormana ozbiljna stvar, pogotovo u nekoj američkoj zabiti sa tri ulice unakrst, ali na kraju je sve tra-la-la, a čak ni taj tra-la-la nije urađen kako treba.

P.S. Sticajem okolnosti, na premijeri filma TRI MUŠKARCA I ONAJ ČETVRTI je bio prisutan gospodin Parker Young, predstavljen kao glavna uloga u ovom filmu, što se ispostavilo kao netačno. Bar sam mogao da ga pitam pitanja vezana za seriju ARROW, ako ništa drugo.

OCENA:

The post Tri muškarca i onaj četvrti / 4th Man Out (2016) appeared first on Filmska bleja.