Imao sam znatno manja očekivanja od ovog filma nego inače, kada je Vil Ferel u pitanju. EUROVISION SONG CONTEST: THE STORY OF FIRE SAGA je zabavan i zanimljiv film pun iznenađenja, pritom znatno smešniji ako znate osnove islandske kulture i imate osrednje poznavanje Evrovizije kao takmičenja. Film zato ima manju ocenu na svim kritičarskim platformama, jer Amerikanci uopšte ne kapiraju o čemu se tu radi. 

Ne znam kako je Ferelu, kao američkom producentu i scenaristi, uopšte palo na pamet da snima film na ovakvu temu. Pretpostavljam da je do, ponekad, apsurdnih nastupa pojedinih zemalja koje zahvaljujući jutjubu postaju vitalne i tamo gde se Evrovizija uglavnom ne prati. Međutim, likovi iz filma su bazirani na pojedinim pevačima i bendovima, pa su i situacije u kojima se nalaze takođe u većini slučajeva realne. Recimo to kada ministar male zemlje, kakva je Island, ne želi pobedu svog predstavnika na takmičenju. Takve stvari su se zaista dešavale iza kulisa ovog ogromnog festivala.

Naravno, filma ne bi ni bilo da EBU, organizatori takmičenja, nisu ko-producenti. Zato su autori filma smeli da koriste ime, logo, a odatle i plejada pravih i poznatih evrovizijskih pevača i, što je još veća poslastica, komentatora.

Za EUROVISION SONG CONTEST: THE STORY OF FIRE SAGA je snimljeno nekoliko originalnih pesama, tri koje izvode glavni junaci – Fire Saga, plus nekoliko pesama izmišljenih izvođača koji se takmiče na ovoj fiktivnoj verziji Evrovizije. Sve zvuči… Pravo! Fantastičan soundtrack. Neko se zaista temeljno bavio produkcijom neprskanih evrovizijskih hitova za film. Svaka fejk pesma je jedan od klišea festivala, dok je jedina prava evrovizijska pesma u filmu (i to pobednička), “Amar pelos dois” Salvadora Sobrala, zapravo vrlo jedinstvena i neuobičajena za festival.

O glumcima ne bih mnogo govorio, tu se bar nije štedelo. U pitanju je internacionalna ekipa američkih, islandskih, švedskih i irskih glumaca. Pored Ferela i Rejčel Mekadams, najveća holivudska zvezda je Pirs Brosnan. A simpatična epizoda je i Demi Lovato.

Ako pratite Evroviziju, ovaj film će vam leći kao budali šamar, kao penzija babi, kao Arijana Grande mom srcu. U suprotnom, biće vam tek smešnjikavo. I baš je gre’ota što je tako.

OCENA:

The post Eurovision Song Contest: The Story of Fire Saga (2020) appeared first on Filmska bleja.

Izlazim iz mraka bioskopske sale i jaka svetla Kinoteke u Uzun Mirkovoj me na trenutak zaslepljuju. Film DŽUDI me je skrhao, ali sam izašao pun entuzijazma za dan pred sobom. Okrećem se da sačekam poznanike, da se pozdravim i imam šta i da vidim. Poznanici su procureli. Suze liju, same teku. Maskare se razlivaju po belim pločicama.

Sve što bi trebalo da znate je ovo – Džudi Garland je bila zvezda voljena od strane američke, ali i svetske publike, do jednog trenutka kada joj je droga u kombinaciji sa alkoholom ozbiljno usrala karijeru. Do te mere da ostaje na ulici sa dvoje maloletne dece i, silom prilika zarad te iste dece, prihvata da nastupa u Londonu svako veče, pet nedelja, za sitnu kintu.

Da li je DŽUDI zaista toliko tužan film? Ukoliko znate tek ponešto o životu Džudi Garland, jedne od najpoznatijih holivudskih glumica ikada, svaki kadar će da vas zaboli i odjavna špica će biti ozbiljan emocionalni nokaut. Ja sam se na sreću (ili nesreću) informisao ranije. Mnogo ranije. I znate šta?

I mene je svaki kadar zaboleo – jer je Rupert Guld osrednji reditelj. Prosečan gledalac to neće osetiti, osim u trenucima kada se film baš jako razvuče. A dešava se, nije da se ne dešava. Objašnjavanje Džudinih ludosti pod stare dane flešbekovima na mlade dane je pomalo telefoniranje, iako ne mogu da kažem da flešbekovi nisu efikasni. Creepy faktor se digne na hiljadu onog trenutka kada su Džudi i direktor studija MGM u istoj prostoriji. Izgladnjivanje? Wow.

Ipak, ono što je najviše wow je sama Džudi, to jest Rene Zelveger na koju zaboravimo da uopšte postoji. Kunem vam se, iz nekih uglova ne biste mogli da razlikujete ove dve osobe. Šminka, protetika i, ljudi moji, gluma za medalju. I pevanje. Rene nije tip pevačice kakva je bila Džudi, ali srećom ni Džudi u tom periodu nije bila tip pevačice same sebe od ranije. U tom smislu se sve poklopilo. Bukvalno dajte ovoj ženi odmah sve Oskare i pošaljite ove druge ljude kući.

Uprkos režiji, osetićete tu nemoć pri borbi za bolji život (što je osećanje koje je, složićete se, svima nama poznato) i starateljstvo nad decom. Osetićete ljubav i osetićete patnju. Iako će vam sve biti objašnjeno, čudićete joj se. Divićete joj se. I gutaćete suze. A ne kao ja.

Imate moju preporuku za ovaj film, pogotovu žene, gej ortaci i tek poneka strejt muškarčina koji zna da ceni dobru dramu. Gledajte film u bioskopu, vredi.

OCENA:

The post Džudi / Judy (2019) appeared first on Filmska bleja.

Film (JULIET, NAKED bezbednog prevoda naslova) DŽULIJA je, u odnosu na ostale filmove po romanima Nika Hornbija, prilično tanak. Iako obećava standardni rom-kom i hvata fin zalet, na kraju se prospe. Takođe, malo je razočaravajuće što se film pojavio u bioskopima u trenutku kada je na internacionalnom nivou film već izašao na blu-reju i striming servisima.

Primorski gradić u kome se film odvija je najlepše parče Velike Britanije koje sam do sad video na filmu. Svaka čast onome ko je pronašao lokaciju za snimanje. Takođe, svaka čast i onome ko je radio kasting, jer je Kris O’Daud (koga smo prošle godine gledali, iako animiranog, u S LJUBAVLJU, VINSENT) perfektan brljivac, očajni, sredovečni fan propale rok zvezde. Takođe, Rouz Birn herojski iznosi ceo film na sopstvenim plećima i veoma je simpatična u naslovnoj ulozi. Itan Houk je takođe perfektan kao pomenuta propala rok zvezda, šarmantan, uverljiv i taman fino propao.

Zaplet filma je kao iz nekog romana (hehe). Zaplet je, ustvari, ono što nije uverljivo, ali sam bio spreman da se pravim da mu verujem jer je zabavan. Zaista, DŽULIJA je prilično zabavan film, prizemljen u svojoj ludosti gde dugogodišnja devojka najvećeg fana propale rok zvezde upoznaje tu istu misterioznu rok zvezdu i flertuje sa njim.

Kada se sretnemo sa propalom rok zvezdom, on je već savršen u svojoj propalosti. Itan Houk odlično kanališe emocije. Silna rodbina rok zvezde, koju takođe upoznajemo tokom filma, služi samo zato da bi bolje shvatili njegov lik i tu neku promenu koju doživljava pri susretu sa Džulijom. Ozbiljna priča. I tako do poslednjeg čina – završne trećine.

Neke stvari se onda dese tako stihijski, glupi zapleti, odlasci, dolasci, telefonski pozivi… Kako je DŽULIJA išla ka kraju svoje filmske avanture moja pažnja je odlazila sve dalje. Želeo sam da izdržim, želeo sam da bude zabavno kao na početku, ali prosto je sve splasnulo.

Da li sam bio zadovoljan Džulijinom sudbinom? Nije me bilo briga. I to je bio najveći obrt u ovih sat i po.

OCENA:

The post Džulija / Juliet, Naked (2018) appeared first on Filmska bleja.

Film BOEMSKA RAPSODIJA je prilično strejt depikcija najpopularnije faze grupe Kvin, one dok je Fredi Merkjuri bio živ. Meni je ovaj film bio izuzetno emotivno iskustvo, iako je prepun klišea i olako prelazi preko silnih godina i situacija u kojima se bend i njihov frontmen nalazio.

Zaista je istina ono što kažu da je Remi Malik fantastično izneo ulogu Fredija, mali stvarno grmi. Iako ih nikada nisam video na velikom platnu ranije, Gvilim Li, Ben Hardi i Džo Macelo su sjajni u ulogama preostalih članova grupe Kvin, izuzetna transformacija. U odnosu na Fredija, ostatak benda su običnjaci i to nekako dolazi do izražaja posebno danas kada grupa Kvin i dalje nekako funkcioniše. A Rami gura do maksimuma svoj talenat i to će mu se svakako isplatiti u daljoj karijeri.

Što se scenarija tiče, postoje silni romansirani delovi Fredijevog života. Detalji poput onog da je (zli) agent bio otpušten nakon nastupa na spektaklu LIVE AID, nikako pre. Takođe isti taj nesretnik je prodao fotke Fredija zagrljenog sa muškarcima i dao izjavu za žutu štampu, svakako nije pričao na televiziji kako je Fredi gej. No, određene slobode su sasvim normalne za film koji pretenduje da bude blokbaster, radije nego intimna filmska biografija.

Ipak nije sve toliko mlako, BOEMSKA RAPSODIJA ima droge, ima patuljaka, ima gej poljubaca. Umirao sam od smeha dok su muškarci u mom redu sklanjali poglede poput stidljivih snaša dok se Rami krlja sa ortakom. Bukvalno su stavljali ruke na oči, nežne pahuljice.

On gde se filmska ekipa stvarno pretrgla je finalni deo filma, rekreirani nastup grupe Queen na Vembliju povodom pomenutog LIVE AID koncerta. Koliko god digitalno to bilo, zaista je suludo što su se uopšte upuštali u ovako nešto. Nisam siguran da li da im čestitam, skinem kapu i poklonim se… ili da ih javno priupitam – “Zašto?!”, jer nisam siguran da je tako nešto bilo potrebno filmu, pogotovo u toj meri. Užasno su mi pomešana osećanja vezano za taj deo filma. Tu je nekako potpuni vrhunac emocije i može da vam se desi da pustite suzicu, ali je i dalje suludo pošto LIVE AID možete gledati na DVDu, pa čak i Jutjubu. Pravi Fredi je svakako bolji od glumca koji ga igra. A glumac kida. Vidite li koliko sam rastrzan?

Ako čekate da gledate film kod kuće na kompu, TVu ili tabletu, skoro 100% sam siguran da vam se BOEMSKA RAPSODIJA neće dopasti kao kada biste ga gledali u bioskopu. Za veliku ličnost i veliki bend, potrebno je i veliko platno.

OCENA:

The post Boemska rapsodija / Bohemian Rhapsody (2018) appeared first on Filmska bleja.

Po četvrti put, ZVEZDA JE ROĐENA i ostavlja trag na kinematografskom nebu. Red je i bio. Ovo je do sad bila najduža pauza između dva rimejka. Dakle, ako se pitate, filmovi ovog istog imena su se pojavili 1937, 1954. i 1976. Ne znam kakav su utisak ostavljali filmovi na publiku iz vremena u kome su se emitovali, ali najnovija inkarnacija je rasplakala celu salu na premijeri u bioskopu Cineplexx u tržnom centru Ušće.

To vam otprilike govori da vas očekuje pristojna romansa, jača melodrama, ali i ozbiljna količina muzike koja je daleko najbolji deo filma. Ono što ne iznenađuje je da je muziku pisala Lejdi Gaga, iznenađenje leži u činjenici da je sa njom pesme pisao Bredli Kuper. Kao reditelj debitant i kantautor debitant, Bredli Kuper je pokazao da nije daleko od savršenog. Uspeo je da pronađe zanimljiv izraz – ceo film se sastoji od kratkih inserata iz života glavnih junaka, a muzika je ona koja se pamti. Neverovatan je balans šuplje dramaturgije sa superiorno urađenim koncertnim nastupima koji čak nemaju kratko trajanje u filmu. Režija nastupa je ono što je biser ove filmske školjke. I tome pomažu izuzetno dobre numere.

Naravno, nisu sve pesme savršene. Završna raskošna američka balada sa primesama teme iz filma TELOHRANITELJ je nekako mlaka i zvuči nepromišljeno. Jasno je šta je pokušano, ali se umesto potpune ekstaze dobije kontra-efekat. Međutim, jedna pesma ne čini da film ZVEZDA JE ROĐENA bude lošiji.

I tu dolazimo do Lejdi Gage. Možda se dva simpatična gej ortaka, koja su sedela iza mene i na sve što Gaga na ekranu uradi govorila “Jasss!”, neće složiti sa mnom, ali Lejdi Dragana se nije baš naglumila glume u ovom konkretnom slučaju. Kada glumi prejadnu konobaricu što peva u baru za trandže, potpuno je uverljiva. Onog trenutka kada njena uloga postane bliska onome što ona jeste, pop zvezda svetskog kalibra, gluma popije dupli viski i ode da banči sa nekim ko zna da je hendluje.

Moja draga je, kao i uvek, viknula “ovo nije realno” (razmišljam se da zaštitim ovu njenu često rabljenu frazu) kada se lik, koga Bredli odlično igra, uneredi na sceni. I dobro sam razmislio o tome, zaista, nikada se ništa slično nije dogodilo na visokoprofilnim dodelama nagrada, mada je bilo pevanja onoga što se ne sme (Nirvana), penjanja na scenografiju (RATM), hapšenja pri silasku sa bine (Snoop Dogg) i sličnih događaja. Takođe, jedna od ključnih scena sa kučetom, a u pitanju je zaista Bredlijevo kuče što je divan detalj, moju životnu saputnicu je nagutalo suza. Jebiga, neko reaguje na ljude, a neko na kuče. Film ZVEZDA JE ROĐENA evidentno ima materijala za svačiju suzu.

OCENA:

The post Zvezda je rođena / A Star is Born (2018) appeared first on Filmska bleja.

Nemoguće je opisati HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES, a ne spojlovati premisu filma. Ja sam u ovo kino-iskustvo ušao bez predznanja, na eci-peci-pec izbor onoga što bih mogao da pogledam. Da ja nisam ja, verovatno bih odustao posle 20 minuta. “Zašto?”- pitate se.

Film počinje kao neki britanski punk-flick sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. Puno drndavog gitarskog naboja, uz adekvatno trešenje kamere i divljačku vožnju biciklom kroz odurni Krojdon, što je u suštini londonska Karaburma. Ortaci su simpa-nevini-panker (simpatični Aleks Šarp), bucko-pijandura i panker-jebač-presretač, sva trojica tinejdžeri. Spremaju se za žurku na koju žele da upadnu nepozvani. Eto, to vam je jedan film i traje manje-više 15 minuta. Već kada uđu na žurku, a potpuno su pogrešili gajbu, dolazimo do prelomne tačke.

U tom trenutku HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES dobija potpuno novu atmosferu i Nil Gejman (autor kratke priče po kojoj je film baziran) preuzima kormilo. Naravno da su na gajbi vanzemaljci-sektaši! Dizajn svega je zapravo sjajan. Pritom je moj entuzijazam za film rastao kako svaki od tri tinejdžera upoznaje po jednu kastu vanzemaljske rase.

Iako na talase prečudan, pa sasvim realan za Krojdon s kraja sedamdesetih, pa u nekim trenucima muzički samosvestan (da, Nikol Kidman je vlasnica kluba i menadžerka pank bendova), da bi svakako bio polu-prijatno uvrnuti SF, film uspeva da bude spontano dosadan u par navrata. Džon Kameron Mičel je režirao ozbiljnu papazjaniju. Ali isto tako nam je podario najseksi El Fening do sad. Mislim, ona mi nikad nije bila seksi, ni u filmu ZAKON NOĆI niti bilo gde drugde, tako da je ovo prvi put da sam je video i pomislio – “njam!”

I sve to sam gledao kao hipnotisan, ne znajući šta me čeka iz ćoška. Na sreću kraj mi se, takav kakav jeste, prilično svideo. HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES nije film za svakog, ali da je drugačiji i interesantan, jeste.

OCENA:

The post How to Talk to Girls at Parties (2017) appeared first on Filmska bleja.

U sred smo leta i vreme je za odmor! I to ne uobičajen odmor na moru / u lavoru. Ako posetite svoj najbliži Cineplexx ili neki drugi bioskop, tamo vas čeka HOTEL TRANSILVANIJA 3 i takoreći čudovišna zabava. Znate šta, toliko puta smo se uverili u genij Gendija Tartakovskog (DEKSTEROVA LABORATORIJA, SAMURAJ DŽEK), da više nema potrebe napominjati. Jedino mi je žao što neko kao on nije vlasnik sopstvenog studija poput momaka iz ILLUMINATIONa. Ipak, dobro je da ima dil sa Sonijem.

Za razliku od prvog dela, koji mi je i dalje najjači od sva tri, kao i drugog koji je relativno mlak, treći deo je Gendi i napisao. Oseća se vezanost pisane reči i završne animacije, pošto junaci filma HOTEL TRANSILVANIJA 3 imaju facijalne ekspresije i pokrete prepoznatljive iz njegove CARTOON NETWORK faze.

Činjenica da čudovišta idu iz transilvanijskog hotela u hotel na vodi nije promakla ni glavnom junaku Drakčetu, ali ćete uživati u njihovom letu avionom do bermudskog trougla, zabavnom krstarenju i koreografiji koju je evidentno osmislio neko ko se time ozbiljno bavi. Da li će čudovišta izbeći zamke Van Helsinga, to je na vama samima da otkrijete kada pogledate film. Ako imate decu povedite ih, ali nećete se loše provesti ni kao najstariji u bioskopu.

Na beogradskoj premijeri sam imao prilike da vidim i čujem dečije reakcije na ovaj animirani spektakl i moram vam reći da deca nisu prestajala da se smeju. Tu i tamo postoji, takoreći, roditeljska šala kada deca utihnu, a začuju se kikoti odraslih. I tako se u talasima vozite na zadovoljstvu publike. Kao što se vidi iz teksta, pasionirano sam pratio animaciju, ali je muzika ono što je prevagnulo da filmu dam visoku ocenu. Uprskos pomalo traljavom završetku, iako sasvim zadovoljavajućem, film se pretvori u džinovsku žurku čija se atmosfera prenosi u salu.

To nije slučajno, jer ćete uz klasike moderne muzike čuti i numere koje je samo za film, a posredno za sledeću sezonu festivala, spremio internacionalno poznati DJ  Tiësto. Iako je njegova stvar WAVE RIDER predstavljena kao zla, hipnotišuća muzika (kako bi deca i mogla takvu muziku da percepiraju), fantastično ide uz priču i digitalnu scenografiju ostrva Atlantide koja podseća na prave scenografije nekih velikih američkih i evropskih festivala. Dakle ako ste aktuelni ili penzionisani ćoći, od vas očekujem sečenje vazduha rukama, pravljenje nevidljive lopte i slaganje nevidljivih kocaka. U sali je mrak, deca će biti zauzeta filmom, kada ako ne sada?

Ukoliko ste entuzijasta za animaciju ostanite do kraja animiranog dela špice, pošto je (kao i uvek) Gendi spremio 2D poslasticu.

OCENA:

The post Hotel Transilvanija 3: Odmor počinje / Hotel Transylvania: A Monster Vacation (2018) appeared first on Filmska bleja.

Nekada je sasvim ok da se film ovlaš bavi celokupnom karijerom nekog umetnika. Ako se to radi sa stilom, kao u slučaju dokumentarca GEORGE MICHAEL: FREEDOM, ishod je zadovoljavajući. S obzirom da je Džorž Majkl sam režirao film o sebi, pa preminuo, film je dovršio neko ko evidentno nije želeo da se dohvati onih mračnijih delova njegove karijere. Film je konstruisan tako da glorifikuje Džordža Majkla isključivo kao pop ikonu i to u manjoj meri nego kao, još konkretnije, kantautora.

Kompletna priča je ispričana rečima i glasom samog Džordža, dok komentare dodaju brojne kolege (Stivi Vonder, Meri Džej Blajdž i drugi), kao i menadžeri, agenti, advokati i ljudi iz izdavačke kuće Soni. Nije se štedelo ni na spotovima, koji su ovde prikazani u širokom formatu i bez primetnog gubitka kvaliteta. Čak i VHS materijal izgleda pristojno i, iskreno rečeno, voleo bih da znam koja je njihova tajna.

Bonus ovog filma su dve nove pesme. Jedna je duet sa Krisom Martinom i na odjavnoj je špici, dok početak krasi moja omiljena pesma Fastlove u (izuzetno sporoj) verziji (meni neomiljene) Adel.

GEORGE MICHAEL: FREEDOM je lepo sklopljen dokumentarac, informativan, udara na emocije i ima nove pesme što je sve dovelo do toga da mu dam sasvim pristojnu ocenu.

OCENA:

The post George Michael: Freedom (2017) appeared first on Filmska bleja.

OK, ovo nije bilo užasno iskustvo, kakvo sam očekivao, ali sam ostao prilično ravnodušan. Crtana serija DŽEM I HOLOGRAMI je bar bila… truli autrejdžs!

Džon M. Ču se proslavio dokumentarcima o Džastinu Biberu i u ovom filmu je ponovo primenio dokumentaristički home/youtube video element koji bi trebalo da naglašava igranu strukturu. Ti video klipovi ne doprinose mnogo, a radnja je tanka sama po sebi, pa onda možemo da damo Čuu jedno dva bambija za trud. On je takođe radio jeziv i nepotreban film G.I. JOE RETALIATION, te katastrofalnu VELIKU ILUZIJU 2. Toliko o tome.

Što se glumica tiče, kapiram da su po ukusu američkih tinejdžera, ali meni kasting ne funkcioniše najbolje. Obri Piplz lepo peva i vidi se da je producent imao nameru da unovči svoj izbor.

Kreator ove modernizovane i stišane ekstravagance iz 80tih je Skuter Braun, menadžer pomenutog Bibera. Stoga su pesme u filmu biberasto-tejlorsfiftaste. Previše je to fejk, a takvo dodvoravanje mladoj američkoj publici nikud ne vodi.

Iako je mid-credits scena zanimljiva zbog pojave grupe Misfits koja je vazda u crtaćima bila neprijatelj benda DŽEM I HOLOGRAMI, osetna je prejadnost i jeftinoća. Ne, niko ne želi nastavak ovoga, ni sa njima ni bez njih, Skutere Braune!

OCENA:

The post Džem i Hologrami / Jem and the Holograms (2015) appeared first on Filmska bleja.

Pošto je domaća verzija filma u bioskopima bila isključivo sinhronizovana, a Drakula je u trejleru izgovarao reči užičkim akcentom, rešio sam da pogledam HOTEL TRANSILVANIJA 2 u digitalnom formatu. A i kako da ne čujem Mela Bruksa, kad već ne mogu da ga vidim? Ako nekog volim to je Mel Bruks.

Najveći problem filma je fokus na Džoniju i Mejvis koji su ujedno i najdosadniji likovi u filmu. Očekivao sam fokus na kriminalno neiskorišćena čudovišta. Prvi deo filma je zapravo bolji, dok u drugom šale i nisu neke. To je baš gre’ota.

Ipak, Gendi Tartakovski je car, što je još jednom potvrdio. HOTEL TRANSILVANIJA 2 je animirana bombonica! Nije odličan kao prvi (koji sam gledao 3 puta), ali je sasvim zadovoljavajuć. Na žalost, stvarno fali još po koja fora, pogotovu kada je Drakčetov ćale Vlad (Mel Bruks) u pitanju. Ono što je ostao standard, to je odjavna špica koja je fantastična.

OCENA:

The post Hotel Transilvanija 2 / Hotel Transylvania 2 (2015) appeared first on Filmska bleja.