Duh u oklopu / Ghost in the Shell (2017)
Meni se jako svideo ovaj rimejk animiranog filma DUH U OKLOPU koji je toliko tipično japanski i atipično dobar, da je zadatak Ruperta Sandersa samim tim bio mnogo teži. Ako izaberete da pogledate ovaj film, videćete da ispred sebe imate futuristički svet za koji verujete da postoji i koji će na vas ostaviti jak utisak. Vizualno, sve je besprekorno.
Skarlet stvarno ume da bude uverljiva u akcionim scenama, što je sasvim normalno s obzirom u kakvom je treningu još od filmova AJRON MEN 2 i OSVETNICI: ERA ALTRONA. Kada glumi prkosnu japansku adolescentkinju u mehanizovanom telu koja preispituje svoju prošlost i sadašnjost, gluma joj malo zaškripi i, iz nekog razloga, glava joj se poguri tako da često u nekim širim kadrovima izgleda malo grbavo. Na svu sreću, njen oklop boje kože sve nadomešćuje, jer je (makar moj) mozak percipira kao golu, a to je, složićete se, jack pot. I eventualno kada film izađe na blu-reju – jack off.
Takeši Kitano samom pojavom uliva strahopoštovanje, s tim da kratku akcionu scenu koju ima savladava sjajno za svoje godine. On je fantastičan izbor i činjenica da sve vreme jedini priča japanski, a da ga svi razumeju kao da je to normalna stvar, je u prvi mah zbunjujuća, a zatim nekako genijalna za taj konkretan lik. Još bih pohvalio Pilua (prezime neću ni pokušati da transkribujem), danskog glumca koji igra Batua. DUH U OKLOPU ima odličan kasting. Iako Pulu ima malo nežnije crte lica nego lik u animi, svejedno izgleda impresivno.
Na žalost, oni koji nisu imali prilike da pročitaju strip Široa Masamunea, ili pogledaju anime GHOST IN THE SHELL, za razliku od mene, reaguju blaže i sa manje interesovanja. Dosta ljudi je izašlo iz bioskopske sale sa komentarom “ok je film”. Moguće je da oslanjanje na japanski izraz i nedostatak velikih zvezda oduzima holivudski vajb i na taj način bolje komunicira samo sa fanovima franšize.
Domaća publika možda i ne zna da se film DUH U OKLOPU već daje s obzirom da je distributer onaj najnemarniji sa ovih prostora – Blitz. Na drugi dan prikazivanja, i u petak od svih dana, sala je u udarnom terminu bila poluprazna. Greota, s obzirom da film vredi i da ga zaista treba videti i doživeti.
OCENA:
