Glas / Glass (2019)
Uspeo je! M. Najt Šajamalan je završio svoju trilogiju započetu pre 19, a nastavljenu pre dve godine. GLAS je treći film, ali je u mome srcu na drugom mestu po kvalitetu. Imajte na umu da mi je NESALOMIV bio baš bezveze, dok mi je PODELJEN omiljeni nastavak ove trilogije, iako ni on nije baš neko remek-delo. Inače, ovaj deo nije sam za sebe i ne može da se gleda na taj način. Bez prvog, a pogotovo drugog dela, nemate način da se vežete za likove i sve vam izgleda nasumično.
Premijera ovog filma se desila baš na dan dolaska ruskog predsednika Putina u Beograd i bilo je evidentno da ću morati da krenem od kuće mnogo ranije. Bulevar Kralja Aleksandra je bio zatvoren i poslužio je kao parking ogromnoj količini autobusa koji su doveli sa svih strana neke ljude da mašu ruskim zastavicama značajnom gostu. Nekako sam se domogao Vukovog spomenika i BG Vozom otišao na Novi Beograd, te preseo na tramvaj kako bih došao do bioskopa Cineplexx u TC Ušće. Uspeo sam da pređem poslednju prepreku – prelazak ulice – tačno pre prolaska povorke. Pun entuzijazma ušao sam u bioskop.
Svi znamo da je M. Najt talentovan reditelj, ali da ume da sklizne u nepotrebno. Zna da bude spor. Zna da prepričava nešto što smo već videli i skapirali. Ovaj film je pravi primer te neusklađenosti. Imamo zaista par scena koje su biseri napetosti, zaplet nekada ode u crtani film (to ću posebno da vam objasnim), a celokupni doživljaj kvari to što je reditelj sebi dao za pravo da scene otraju van okvira zdravog razuma. Možda zato što se film odigrava u instituciji za mentalno obolele?
No, da odgovorim na pitanje zašto zaplet ode u crtani film. Pokušaću da ne spojlujem. Recimo da je potez Mister Glasa u pokušaju bekstva iz ludnice ravan Dušku Dugoušku koji sprečava aktiviranje eksplozivnog svemirskog modulatora tako što otšrafi dinamit iz naprave. Takođe, paralele koje se sve vreme vuku na temu stripova (i dramaturških klišea iz američkih strip izdanja) znaju da budu prst u oko razboritom gledaocu. Superheroji, tajne grupe koje pišu istoriju iz senke… GLAS je jedan bućkuriš nesimpatične fiktivne teorije zavere i potpunog gikovanja nad stripovima uz šajamalanski saspens.
Inače, sva tri glavna junaka imaju svog, uslovno rečeno, pomoćnika. Iako su deo radnje, ne možete da se ne zapitate zašto su stvarno tu. Pritom stičete utisak da ni glumci nisu sigurni. Ono što me je najviše držalo da ne izađem iz bioskopa, a zaista sam razmišljao o izlasku, nije depresivni Brus Vilis koji evidentno više nije ni za šta, već Džejms Mekavoj koji ponovo kida glumu na tri polovine kao Kevin Vendel Kramb / Zver / Horda. Semjuel L. Džekson je dosadno dobar. To je bukvalno sve što mogu da kažem o tri uloge koje nose film GLAS.
A gde je krv? Skoro nigde. Da li bi trebalo da je bude? U hektolitrima! Zašto je nema? Tinejdžerske pare su najslađe!
OCENA: