Au, sunce ti poljubim, kakva treščina! Da se AKVAMEN takmičio na Olimpijadi kičerice u Kič Sitiju, dobio bi bronzanu, srebrnu i zlatnu medalju za kič. Ova preduga podvodna avantura ima more transfera neprijatnosti. Navedimo neke.

Svako pojavljivanje svakog važnijeg lika iz ovog filma zahteva okret prema kameri s leđa uz far napred, sa sve šmekerskim osmehom aktera u kadru. Akvamen to uradi više od jednog puta. Blek Manta to uradi. Akvamenova keva to uradi. Čak i čudovište Karaten to uradi. Pojedini segmenti izgledaju kao zastarele verzije video igara TUM REJDER ili ASASINS KRID, najpre Merin beg po krovovima italijanskog primorja. Džejson Momoa, koji igra Akvamena, jako se zabavljao dok je snimao, pa ponekad i zaboravi da je ipak potrebno pokazati emociju s vremena na vreme. S druge strane, Amber Herd je netalentovana vreća smeća zbog koje drugi najvažniji lik u filmu, princeza Mera, potpuno ne funkcioniše. U pojedinim scenama zvuči kao da ne ume da govori. Da je ovo danas neki stari Holivud, sigurno bi se postavilo pitanje ko ju je tu doveo i na koji način. Razgovarajmo i o podmlađivanju starijih glumaca, najpre Nikol Kidman i Viljema Defoa. Tragično. Pošto je Marvel (i ko god radi animaciju za njih) uspeo izuzetno uspešno da podmladi starije glumce, to znači da je moguće uraditi to pošteno i temeljno. Vornerovo podmlađivanje je na nivou Supermenovih brkova iz LIGE PRAVDE. U nekom trenutku kada se lokacija promeni sa dubine okeana na vrh saharske dine, u par kadrova se baš vidi da ih je green screen izdao. A da zlo bude gore, krene Pitbulova treš obrada Totove Afrike koju AKVAMEN apsolutno zaslužuje. Koju scenu kasnije, ni sa čim izazvani Dipeš Mod nimalo ne doprinese atmosferi. Osim, možda, što vam bude žao Dipeš Moda, pa atmosfera u bioskopu bude prilično down. A negativci? Blek Manta kao karikatura negativca iz BLEK PANTERA. Kralj Orm, koga igra Patrik Vilson, nešto je najiritantnije što sam ikada doživeo u bioskopu.

Okej, neću više. A ima još.

I film traje, i traje, i traje, i traje… Pa ima i mid-credits scenu. Jao! Jedva sam izdržao da ne zaspim, da ne poludim, da ne iščupam Cineplexxova ljubavna sedišta ispred sebe. (Pritom su u publici bili sve sami govnari koji mašu mobilnim telefonima u mraku i sve vreme pričaju gluposti. Okej, kada idete u bioskop ne budite govnar, ugasite mobilni telefon. Ipak, sada mi to ništa nije smetalo, jer je svaka distrakcija od dosade na ekranu bila dobrodošla. Ali svakako ne budite govnar.)

Mnogo se priča o uspehu filma AKVAMEN i da je, kao jedan DCEU nastavak, izuzetno zabavan i bolji od prethodnih filmova. Moram da kažem da je ČUDESNA ŽENA ipak znatno bolji film, a svi znamo da je osrednji. Ovaj se silovito trudi da bude zabavan, ali u bioskopu nije bilo smeškanja. Ne postoji fora koja se pamti. A znate koga mi je najviše žao? Onih ljudi koji će ovo pustiti da gledaju na gajbi, puni entuzijazma.

OCENA:

The post Akvamen / Aquaman (2018) appeared first on Filmska bleja.

MORTAL ENGINES, ili u prevodu na srpski SMRTONOSNE MAŠINE, jedan je nesrećan veliki film. Zaista preterana CGI ekstravaganca, vizualno na izuzetno visokom nivou, film je steam-punk bombona za sve steam-punk sladokusce. I, uglavnom, samo za njih.

Jako je zabavno videti London na točkovima, kako juri i guta manje (nemačke) gradove po postapokaliptičnoj pustari Evrope. Pustari u kojoj se svi razumeju jer pričaju samo engleski i u kojoj bi brat brata prodao u roblje. Za lovu. Sa kojom nisam siguran da nešto možeš da uradiš u nuklearnoj pustari. Eh.

Ono od čega film evidentno pati je nedostatak poznatih glumaca. Da se razumemo, svi glumci na ekranu su dobri i mogu da nose jedan blokbaster na svojim plećima. Problem je više u marketinškom smislu gde jedan Hugo Viving (Hugo Weaving) nije dovoljan da privuče gledaoce u bioskop. A on čak nije ni glavna uloga. Dodelili su mu, sasvim adekvatno, ulogu zlikovca. I on se tu, naravno, jako dobro snašao.

Hera Hilmar kao Hester Šo je zanimljiva. U isto vreme i gruba i nežna, progonjena od strane androida koji je odgajio, a želi da je ubije. Na misiji da ubije i sama. Hera je super izbor. Ima lice stvoreno za film. Njen partner u filmu je Robert Šian (Robert Sheehan) u ulozi Toma Natsvortija, nesuđenog pilota i istoričara koji kopa po đubretu koji je jedina zaostavština planete Zemlje pre apokalipse, daje tačno onakav utisak kakav je zahtevan. Prilično je iritantan, ali na trenutke šarmantan u svojoj sluđenosti. Ovo dvoje imaju dobar odnos, što je bitno kada film mora da se osloni na dve nepoznate.

Znam da sve ovo zvuči kao da je film SMRTONOSNE MAŠINE dobar, ali avaj! Reditelj Kristijan Rivers (Christian Rivers) je producentu Piteru Džeksonu sigurno zvučao kao okej izbor, a on svojim kolegama iz Weta Workshopa često pruža prilike. I vidi se da se čovek posvetio vizualnoj strani, pošto je Kristijan inače storyboard artist i majstor pre-vizualizacije za film, dok su mu međuljudski odnosi tanki i neuverljivi. To je klasičan majklbejtitis (pogledati TRANSFORMERSI: POSLEDNJI VITEZ), koji je uglavnom neizlečiva bolest. I naravno da film ima veliku bitku u poslednjih 20 minuta, što je nekako preslikan LOTR pristup koji već godinama zaista ne funkcioniše, a pitanje je i da li je ikada stvarno funkcionisao.Jedina poruka koju film šalje, a da sasvim ima smisla, je ta da će ljudi uvek praviti iste greške ako im se pruži prilika. Ipak, nije sve tako crno (i jaaa sam deetee sreeeeće…).

Već je svima jasno da će SMRTONOSNE MAŠINE da propadnu na blagajnama, iako će sigurno živeti lep život na striming servisima i blurejevima u limited edition metalnim kutijama. Posvetite mu pažnju isključivo ako volite steam-punk, leteće gradove i CGI.

OCENA:

The post Smrtonosne mašine / Mortal Engines (2018) appeared first on Filmska bleja.

Znate kako je JURASSIC WORLD, ili u prevodu SVET IZ DOBA JURE, bio krajnje nepotreban film, sveden na borbu t-rexa i njegovog GMO neprijatelja, te ono praokeansko čudovište? E, SVET IZ DOBA JURE: UNIŠTENO KRALJEVSTVO nije takav film. Nakon dugo vremena, dobili smo nastavak koji nosi atmosferu prva dva Spilbergova dela, iako za neke moderne generacije. Ono što možete da vidite u trejleru je zaista samo početak filma i jedne fine avanture prepune zlih bogatih ljudi i plejade dinosaurusa koji su čak i manje zli od pomenutih ljudi. Postoji niz scena jurnjave i, verujte, sve su fantastično građene od početka do kraja. Film je dinamičan i napet.

To nas dovodi do činjenice da su ljudi na premijeru doveli decu mlađu od 10 godina. Kao, “idemo da gledamo dinosaurčiće!”

Malo je reći da su se deca usrala u sedišta. Iako film ima dete kao jedno od likova koji su esencijalni za tok radnje, to ne znači da je film za decu. Film ima nešto krvi i eksplicitnog ždranja ljudi od strane “dinosaurčića”. To ga takođe čini boljim od prethodna dva dela. Čak su i epizodni likovi bolji od Džejka Džonsona koji u prethodnom delu izgleda kao umetnut iz sitkoma. Ovde ga, dakle, nema. U ovom filmu je comic relief Kris Pret uz dražesne urlike Džastisa Smita koji zaista zvuči kao sva ta ženska deca koja su vrištala na premijeri, jer su im roditelji neinformisani mentalaći.

Brajs Dalas Hauard, praktično dvojnica Džesike Čestejn, je i u ovom filmu uspela da bude blago iritantna, ali dobro funkcioniše u tom nekom blagom screwball maniru sa pomenutim Pretom. Moja omiljena scena je ona u kojoj beže iz dino-zatvora, mada je vredna pomena i ona iz trejlera gde su oboje u prikolici sa uspavanim t-rexom. Kroz film prodefiluju likovi iz prva dva filma, iako najmanje impresivan utisak ostavlja upravo Džef Goldblum. No, on je samo začin u ovom gulašu od dinosaurusa, tu je da obogati celokupni miris i ukus.

SVET IZ DOBA JURE: UNIŠTENO KRALJEVSTVO je zabavan avanturistički film koji će vam se (verovatno) dopasti i koji definitivno vredi gledati u bioskopu. A ko sačeka kraj, videće i minijaturnu najavu šestog dela. I za razliku od prošlog puta, sada se radujem još jednom nastavku.

OCENA:

The post Svet iz doba Jure: Uništeno kraljevstvo / Jurassic World: Fallen Kingdom (2018) appeared first on Filmska bleja.

Ala su se stvari promenile od prvog filma! Najpre dramaturški. Iako je premisa i dalje naivna, film PET PRIJATELJA 2 deluje zategnutije i mnogo je bolje režiran nego prethodni deo. Deca i dalje glume super, pas još bolje, a odrasli su se popravili za dve nijanse, iako ih deca i dalje šiju. Dodatak ekipi je dečak Hardi, koga igra naše gore list Kristo Ferkić. 

Pet prijatelja, odnosno Džordž, Džulijan, Dik, En i pas Timi, odlaze na odmor bez nadzora staratelja. Idu biciklima do legendarnog Mačjeg kanjona gde je navodno lopov Crni Mačak sakrio najveći smaragd na svetu. Klinci usput upoznaju Hardija, koji je esencijalno mali gaser koji fleksuje svoj mobilni telefon i druge gedžete. I kako to biva, Hardija prate dva nevaljalca. Nakon toga ide stara dobra otmica deteta, koja je vrlo često lajtmotiv avanturističkih knjiga za decu Inid Blajton, bilo da se radi o Pet prijatelja, Družini avantura ili Tajanstvenoj sedmorci.

Iako se iz knjiga ne sećam priče vezane za Crnog Mačka (što je sasvim logično jer su scenaristi iz nekog razloga imali potrebu to da izmisle i dodaju) kao i najveći zeleni smaragd na svetu, ovde imamo sve elemente dobrog dečjeg avanturističkog filma: predivnu prirodu, gedžete, skupocenu vilu, cirkus i jurnjavu kroz pećinu sa zamkama. Gre’ota što je na nemačkom, ali to filmu, za čudo, daje neki poseban šmek. U 88 minuta se desi mnogo toga, tako da će dečjoj publici PET PRIJATELJA 2 zasigurno držati pažnju.

OCENA:

Ako vam se ovo svidelo, pročitajte i PITOV ZMAJ (1977) ili DOM GOSPOĐICE PEREGRIN ZA ČUDNOVATU DECU (2016)

The post Pet prijatelja 2 / Fünf Freunde 2 (2013) appeared first on Filmska bleja.

ALISA IZA OGLEDALA je film koji niko nije želeo. Majku mu, od ovoga peku oči. Ne znam šta je privuklo sve ove ljude da šest godina kasnije snime nastavak grozomorne Bartonove Alise i to u režiji dokazano mediokritetskog reditelja Džejmsa Bobina. Na žalost, Bobin je usrao i moju omiljenu franšizu režirajući filmove MAPETOVCI i NAJTRAŽENIJI MAPETI, takođe za studio Dizni.

Glavna glumica Mia Vasikovska se vratila… jer je potpisala ugovor. Tako i glumi – kao da je obavezana da glumi. Ništa nije bolja situacija sa Džonijem Depom kome je Ludi Šeširdžija zaista loša kreacija i mogu slobodno da kažem da je ovog puta još gori. Naravno, Helena Bonam Karter se takođe vratila i čini se da Bobinu nisu dozvolili ona uvećanja glavudže na koje je Barton spucao dve trećine budžeta prvog dela.

Zemlja čuda je ponovo ogavni prešareni CGI koji izgleda kao da je odbegao iz Narnije, da bi mu bila podarena dodatna šarenost, jer deca to vole. Zaboga! Deca ne treba da gledaju ovaj film, osim ako niste neko ko decu drži u podrumu vezanu za radijator. No, ako deca ipak pogledaju ovaj film, budite svesni da ćete im lakše objasniti gej pornić nego zašto ovaj film izgleda ovako i zbog čega se ti ljudi na ekranu ponašaju aprijatno.

Jedina pozitivna pojava u ovom filmu je Saša Baron Koen u ulozi Vremena. On me je nasmejao, pa me je uplašio, on je uradio sve što je trebalo. Ipak, ALISA IZA OGLEDALA je jedna preduvana šarena laža i Vreme, koje je ovde neka vrsta negativca, svakako nije radilo u moju korist. Svoja dva sata nikada neću dobiti nazad.

OCENA:

The post Alisa iza ogledala / Alice Through the Looking Glass (2016) appeared first on Filmska bleja.

Sjajno. STAR WARS: BUĐENJE SILE je perfektan miks starog i novog. Iako je evidentno namenjen novim generacijama koje nikada nisu gledale ni jednu tzv. epizodu filmskog serijala STAR WARS. Klincima, kojima je ovo prvi susret sa dalekom, dalekom galaksijom, vrlo je upečatljiv.

Ono što ovaj film razlikuje od drugih epizoda je dinamika. Toliko je brz, da publiku ostavlja zadihanu. Mislim da je to dobra stvar, jer onda nemate vremena da razmišljate o tome da li je nešto dobro ili loše. Priča vas vozi i novi likovi vam drže pažnju. Tu se skida kapa Džej Džej Abramsu, reditelju koji je inače poznat po tome da mu filmovima fali suština, ali ne i flerovi. Ovog puta se pokazao prilično dobro. Mada ću moći bolje da procenim na neko treće-četvrto gledanje.

Naravno svi pričaju o Kajlo Renu kao nekoj novoj verziji Darta Vejdera, ali se ispostavilo da on to nije. Kajlo Ren je pička! I kao klasičan paćenik koji tlači slabije, on je u stvari idealan negativac, jer je lako prepoznatljiv i zasigurno imate nekog takvog u svom kraju, gradu ili, u krajnjoj liniji, skupštini.

Mnogi fanovi originalne trilogije će da negoduju. To je sasvim očekivano. STAR WARS: BUĐENJE SILE ima recikliran zaplet vezan za džinovsku veštačku planetu koja je zapravo džinovski laser (zamišljam kako ovo izgovara Dr. Evil!), ali isto tako ima emocionalnu scenu za koju ne može da se kaže da je očekivana. Vrlo emocionalnu. Ako izuzmemo tu konkretnu scenu, najveći problem filma su, u stvari, likovi preneti iz prethodnih nastavaka. Pomalo nasilno insistiranje na nostalgiji je Diznijev marketinški potez i negde funkcioniše na emocionalnom nivou, a negde ne.

Postoji još jedna pomalo loša stvar vezana za film. Džon Vilijams je uradio muziku, što je sasvim očekivano i nezamislivo je da bude drugačije. Ipak, zato što je radio muziku za film koji nije dovršen u datom trenutku, finalni produkt je osrednjeg kvaliteta. Nemojte pogrešno da me razumete, čak i takav, za tri aršina je bolji od drugih, sličnih namenskih kompozicija za film.

Kada se sve sabere, ovaj film je učinio kinematografsku 2015. godinu mnogo boljom. Sada samo preostaje da vidimo šta se krije iza naslova ROGUE ONE: A STAR WARS STORY i kuda će nas odvesti ova nova trilogija.

OCENA:

The post Star Wars: Buđenje sile / Star Wars: The Force Awakens (2015) appeared first on Filmska bleja.