OVAJ TEKST JE PRVOBITNO OBJAVLJEN NA PORTALU DALJINE.RS

Tehnički, leto je počelo odavno, samo možda to još uvek niste primetili. Avgustovska tura, može se reći, bahatih turista već se pakuje za odmor na željenim destinacijama. Ovi koji nisu skloni luksuzu su se već nekako proveli u julu, a ovi što štede su na more išli u junu ili će tek u septembru “jer je sad u avgustu gužva”. Bilo da ste od jednih, drugih ili trećih, iskoristite kišne dane zbog kojih će ovo leto biti zaboravljeno i pogledajte neki od filmova u kojima izmišljeni likovi odlaze na odmore iz snova.

7. THE BEST EXOTIC MARIGOLD HOTEL / UK / 2011

Sedam starijih Britanaca (između ostalih – Bil Naj, Džudi Denč, Tom Vilkinson, Megi Smit) pronalaze internet oglas i putuju u Indiju, gde ih dočekuju ruiniran hotel i Soni (Dev Patel), mladi domaćin beskrajnog entuzijazma. Svakom od penzionera-turista nešto fali u životu, ali indijski hotel ostavlja trag u njihovim životima i stvari počinju da se menjaju na bolje. Iako ovo nije komedija od koje vas zaboli stomak od smeha, već drama sa elementima komedije, grupa glumaca na ekranu će vas očarati i to ništa manje od predivnih indijskih predela u kojima su se našli. Naravno da je snimljen i nastavak, film se zove THE SECOND BEST MARIGOLD HOTEL i snimljen je 2015. godine.

6. ZAGORELI (LES BRONZÉS) / FRANCUSKA / 1978

Ova kultna francuska komedija sadrži upravo ono što Gejnzburgova uvodna muzička numera nagoveštava – more, seks i sunce. Grupa turista (Mišel Blank, Mari-An Šazel, Kristijan Klavije) dolazi u kamp na obali slonovače u Africi, rešeni da zaborave sve svoje životne probleme i emocionalna razočarenja. Komičari, koji će svi do jednog postati najveće zvezde filma u Francuskoj, iznose niz sekvenci (takoreći skečeva) koje sa sobom nose letnje avanture u svakom smislu. Zahvaljujući ovom filmu, muzička tema svakog putovanja prosečne francuske porodice je “Dirlada”, pesma koju je i kod nas prepevao pokojni Delča. Pomenuću još i to da ovaj film ima nastavak – ZAGORELI NA SKIJANJU (LES BRONZÉS FONT DU SKI) iz 1979, kao i neočekivani treći deo ZAGORELI 3: PRIJATELJI ZAUVEK (LES BRONZÉS 3 : AMIS POUR LA VIE) iz 2006. godine.

5. ŠTA JE SA BOBOM? (WHAT ABOUT BOB?) / SAD / 1991

Poznati psihoterapeut doktor Leo Marvin (Ričard Drejfus) odlazi na odmor sa porodicom kako bi se iskulirao od jednog od svojih najkomplikovanijih pacijenata – Boba (Bil Marej). Međutim, Bob ne bi bio opsesivno-kompulsivni neurotičar kakav jeste, da ne uspeva da pronađe doktora Marvina i njegovu familiju. Ostavši sa njima, porodica se sve više vezuje za Boba dok doktoru glava želi da eksplodira iz minuta u minut. Meni je ovaj film u isto vreme tipična i atipična porodična komedija, a izuzetno mi je drag. Imao sam prilike da upoznam Ričarda Drejfusa i ispostavilo se da gospodin mrzi ovaj film, prezire Bila Mareja i ne može da podnese reditelj Frenka Oza koji je “reditelj koji ne ume ništa, osim Mapetovce”. Nemojte da vas to obeshrabri, čika Ričard je prznica i bezveznjak.

4. HOTEL TRANSILVANIJA 3: ODMOR POČINJE (HOTEL TRANSYLVANIA 3: A MONSTER VACATION) / SAD / 2018

Evo i jednog aktuelnog filma kog možete da “uhvatite” u bioskopu. Ne opterećujte se podatkom da je ovo treći nastavak, čak i ako niste gledali ni jedan, brzo ćete ući u štos. Činjenica da čudovišta idu na odmor iz transilvanijskog hotela u hotel na vodi nije promakla ni glavnom junaku Drakčetu (Adam Sendler/Dragan Mićanović), ali ćete uživati u njihovom avionskom letu do bermudskog trougla, zabavnom krstarenju i koreografijama koje je evidentno osmislio neko ko se time ozbiljno bavi. Da li će čudovišta izbeći zamke Van Helsinga (Džim Gafigan/Srđan Timarov), to je na vama samima da otkrijete kada pogledate film. Film je, naravno, najpre za decu, ali nećete se loše provesti ni kao najstariji u bioskopu. Smejaćete se i na šale koje deca ne razumeju, a postoji velika šansa i da zaigrate u sedištu.

3. LUDI ODMOR (NATIONAL LAMPOON’S VACATION) / SAD / 1983

Reditelj Harold Ramis je ovaj film režirao po scenariju čuvenog Džona Hjuza, koji je prilagodio sopstvenu kratku priču iz časopisa “National Lampoon”, a koja je zasnovana na stvarnoj dogodovštini njegove porodice i njega tokom odlaska u Diznilend. U filmu, porodica Grizvald na čelu sa pater familiasom po imenu Klark (Čevi Čejs) kreće u “Volijev svet”, zabavni park za koji, sem njega, niko nema bilo kakav entuzijazam. Naravno, ono što bi trebalo da bude prijatan road trip preko pola Amerike postaje totalna katastrofa. Tokom filma, ukoliko vam pažnju ne odvuče mrtav pas, gole sisice ili protesti u luna parku, možete da proputujete Amerikom sa porodicom Grizvald. Međutim, možda i ne vidite ništa od suza koje ste ismejali. Ovaj film je bio toliko uspešan da su mu podarili još 5 nastavaka.

2. NIJE LAKO SA MUŠKARCIMA / JUGOSLAVIJA / 1985

Red je da na listi bude i jedan domaći film. Iako bih na bilo koju ovakvu listu najradije stavio film HAJDE DA SE VOLIMO, tu ipak niko ne ide na odmor, već pratimo pevačicu i bend na putu za poslovni sastanak, stoga je moj izbor pao na NIJE LAKO SA MUŠKARCIMA. Sniman u Petrovcu na moru i u Bečićima, debitentski film Miše Vukobratovića ima sve što imaju i današnje strane komedije – samohranu majku (Milena Dravić) koja nosi rom-kom potencijal, jezive tinejdžerke, bivšeg muža, bogatog udvarača – sponzora, gej bildera. Sjajno napisan film, prilično progresivan za Jugoslaviju, a hit po svim standardima. Zanimljivo je, dosta jugoslovenskih filmova se snimalo po Crnoj Gori, valjda jer nije bilo gužve leti kao na hrvatskom priobalju. U svakom slučaju, u ovom filmu možete videti crnogorsko primorje pre navale Rusa i ubrzanog redizajniranja obale.

1. PREBOLETI SARU MARŠAL (FORGETTING SARAH MARSHALL) / SAD / 2008

Muzičar Piter Breter (Džejson Sigel) je dobio nogu od TV zvezde Sare Maršal (Kristen Bel). I ovaj jadni čovek, na sugestiju prijatelja, odlazi sam na unapred planirano romantično letovanje za dvoje, na Havaje. Piter na ostrvu upoznaje slatkicu Rejčel (Mila Kunis), ali zlosrećan kakav jeste, saznaje da su u apartmanu pored njegovog upravo Sara i njen novi ljubavnik, rok zvezda Aldus Snou (Rasel Brend). Rekao bih da ne moram dalje da vam objašnjavam da sama premisa filma obećava pristojnu komediju situacije, pojačan rom-kom i lepote Havaja odvrnute na maksimum. I ovaj film ima svojevrsni nastavak iz 2010, koji se fokusira na Aldusa Snoa, pod naslovom SAMO GA DOVEDI (GET HIM TO THE GREEK).

The post 7 NAJBOLJIH KOMEDIJA o odlasku na odmor appeared first on Filmska bleja.

Došlo je vreme za premijeru pete digitalizovane i remasterizovane kopije domaćeg filma i u pitanju je LEPOTA POROKA Živka Nikolića. Momci i devojke koji vode projekat VIP Kinoteka su odlučili da se premijera održi pod otvorenim nebom na Kalemegdanu u Boho baru. Bilo je tesnjikavo za sve posetioce, pogotovo kada je došlo do same projekcije filma, jer klub na terasi ipak nije bioskop i postoji raspored stolova i lejzi begova. Ipak da bi ublažili našu bol, spremili su nam Moritz Ice sladolede i kokice u kutijama poput one kroz koju mi je na SPECIJALNOM VASPITANJU prošla ruka i poslala sve kokice Bokiju Periću u krilo. Ovoga puta nije bilo takvog ekscesa, pretpostavljam da su zalepili dna.

Kao i uvek, bila je planirana govorancija pre projekcije, a trajala je znatno duže nego što je iko želeo. Nakon Pere Božovića, Mire Banjac, Mikija Krstovića i Zorana Simjanovića, tome je najviše doprinela gospođa Vesna Pećanac, supruga pokojnog reditelja Živka Nikolića, koju su emocije toliko ponele da je ostavila čak i direktora Kinoteke bez reči. Da, gospodin Pantelić je moderisao razgovor sa ekipom i porodicom reditelja – kao i uvek. Kada bi se našao u uzburkanom moru i obe ruke morao da koristi kako bi doplivao do obale, on izgleda ni tad ne bi ispustio mikrofon iz ruke. No, publika je bez glasa izdržala ovih sat vremena, aplaudirala svako malo i na kraju dočekala film.

A film? Ja sam ga, eto, poslednji put gledao pre 10 godina i izgledao je sivo. Jedva sam ga podneo. Nije mi bio smešan. Na polovini sam posustao i pažnja me više nije držala. Sada je bila potpuno drugačija priča. Fotografija Radeta Vladića, iz perioda kada je još uvek imao entuzijazam, je prelepa. Reditelj je sam napisao scenario o sukobu tradicionalnog crnogorskog načina života na planini sa modernim naturističkim kampom na primorju. Iako LEPOTA POROKA funkcioniše kao komedija, jer je film u navrate zaista oplemenjen humorom, ipak je u pitanju drama, pa čak i tragedija. Od prvog oduzimanja ljudskog života zbog nekih čudnih verovanja, do poslednjeg čina gde glavni junak, čak i ne znajući šta se konkretno u nudističkom kampu dešava, prihvata činjenicu da je njegova žena skrenula sa puta moralnih odluka karakterističnih za mesto porekla. I nekoga film ostavlja da žali Luku (Mima Karadžić) i prezre Jagliku (Mira Furlan), a većinu publike kraj tera u nerazumevanje i neodobravanje postupaka glavnih aktera.

Inače, Mira Furlan je ovde pokidala glumu, osim što je zaista predivno biće sa ekrana. Petar Božović je polomio glumu na tri polovine, a u stopu ga prati i Mira Banjac. Svi ostali su druga rupa na svirali, čak i Mima. Kažem “čak” jer je u ovoj fazi svoje karijere zapravo imao filmsku prisutnost, koju ne mnogo kasnije gubi zajedno sa talentom. Muzika je na mestu, ali ponovo se dovodi u pitanje Simjanovićeva želja da koristi “moderan” zvuk sa sintisajzera, umesto da se okrene tradicionalnim instrumentima, jer danas ta muzika zvuči naivno i daleko od toga da je vanvremenska. To je čini verovatno najslabijom karikom ovog filma, uprkos tom nekom opskurnom disko hitu koji je film iznedrio. O režiji neću mnogo, zaista je vrhunska za tadašnju evropsku produkciju. U produkciji Centar filma, LEPOTA POROKA, ovo remek delo jugoslovenske kinematografije napravilo je revoluciju u filmskoj produkciji tadašnje SFRJ, jer se prodalo oko 870 hiljada bioskopskih karata. Blokbaster, kažete? Čekamo remaster HAJDE DA SE VOLIMO. He, he. No umesto toga, u junu dobijamo VARLJIVO LETO. Uopa!

OCENA:

The post Lepota Poroka (1986) – VIP KINOTEKA 5 appeared first on Filmska bleja.

Znate ono kad vas naslov nimalo ne privlači? Prosto, MAJČI je bio zalepljen za prethodni i nekako je bilo glupo ne dati mu šansu. A da sam ga propustio ne bih ni znao da sam propustio mnogo. Ovo je studentski film kojeg jedino odaje nedostatak kolor korekcije, a vredi mnogo više nego neki dugometražni dokumentarci koji zapravo imaju budžet.

Prvi kadar je upravo ovaj koji vidite na pratećoj fotografiji. Majka i sin razgovaraju… o seksu. I već u startu shvatite da je gospođa Pavlović vrcava osoba velikog duha. Sin je, napomenuću, reditelj Josip Lukić. Bioskopska sala se orila smehom publike. Kada majka sedi sa prijateljicom i komentarišu lezbejske porniće ili scena u kojoj sin igra sa majkom uz Čolu ili zajedno šacuju ribe u gradu – pa to je divno! Lukiću odlično leži majklmurovski pristup temama u kojima može da se identifikuje, ne plaši se mračnih tajni porodice koje mogu da isplivaju u intimnim razgovorima i verujem da mu je kreiranje ovakvog filma više od psiho-terapije. Takođe, humer je na njegovoj strani.

Čak i kada se MAJČI dotakne izuzetno teških tema kakvo je brutalno nasilje u porodici ili smrt voljenih, svesni ste svih emocija aktera, ali keva prosto razbije teške teme šarmom i sve što sam želeo na kraju je da ih oboje zagrlim. Imao sam priliku da zagrlim Josipa, ali mislim da bi bilo jako čudno da iskočim iz publike i prigrlim gosta iz Hrvatske, možda bi se uplašio pa bi primenio majgeri ili slično. Šalu na stranu, svakako mi je žao što se nismo upoznali, ali evo, ako bude video ovo nek prenese svojoj mami pozdrave iz Beograda.

Radujem se njegovom sledećem filmu koji je, ako nas nije lagao, dokumentarac o njegovoj sestri. I nadam se da će, kada završi sa familijom, postati neka vrsta Kevina Smita hrvatskog filma, tako da očekujem film a la CLERKS u bliskoj budućnosti.

OCENA:

Pogledajte i druge preglede filmova sa festivala BELDOCS 2018 – POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE, LOVETOVI, MAČKA

The post Majči / Momsy (2018) – BELDOCS 2018 appeared first on Filmska bleja.

Kratki dokumentarac LAVETOVI je, pretpostavljam, hteo da se pozabavi web-cam modelima na poslu i van njega. Iz filma smo saznali, prilično detaljno, da Ema ima prelep čmarić (ovo su njene reči, uz prigodnu ilustraciju u detalju preko celog ekrana) i da Edi, njen suprug, ima veliki kurac (takođe njene reči i takođe eksplicitno prikazano). Jedna gospođa novinarka je za vreme ovih scena huktala i puftala i zaklanjala sebi oči rukama. He he.

Na osnovu filma možemo da zaključimo da ovo dvoje imaju pornografski web-cam šou, došli su iz Amerike u Hrvatsku, imaju tri psa – kako kažu, troje dece. Kada nisu ispred kamere zarađujući novac, leže u krevetu u drugoj sobi i kuju poslovne planove (nastupe u klubu) ili tek tako bleje sa kerovima. Da li sam pomenuo da Edi i Ema imaju fristajl o sisanju jaja, da bi odmah zatim Edi zapravo tea-bagovao svoju suprugu? Povremeno imaju čarke, kakve ima svaki par koji je u dugogodišnjoj vezi. To je to. Odjavna špica.

Nedovoljno Igore Bežinoviću, nedovoljno. Film se čini zbrzan, bez jasne poente. Ako je trebalo da doživimo jedan dan u životu ovog zanimljivog para, ne oseća se iskrenost i koncept je samim tim fejkovanje do dobitka finalnog produkta. Da li je webcamming ok ili nije? Da li je njima ok? Zašto to rade?

Ono što nismo saznali iz filma, saznali smo iz Q&A posle projekcije, a realno je trebalo da bude u filmu – Ema sklanja bolesne lutalice sa ulice leči ih i udomljava, svakodnevni seks pred kamerama ne utiče na njihovu intimu, izuzetno su prijatni ljudi i Edi je Emi bio prvi, dok je ona sa 19 godina po njegovim rečima imala lice porno glumice, a po njenim bila riba sa šanka koja svima pokazuje sisice i govori da će kad poraste da bude sponzoruša. Dakle LAVETOVI koje smo videli uživo su daleko zanimljiviji. Jebiga.  

OCENA:

Pogledajte i druge preglede filmova sa festivala BELDOCS 2018 – POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE, MAJČI,MAČKA

The post Lavetovi / The Lovetts (2018) – BELDOCS 2018 appeared first on Filmska bleja.

Festival BELDOCS je ove godine u Sava Centru otvorio film POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE koji je na mene ostavio najjači utisak od svih ovogodišnjih filmova – i šire, najpre zato što se film bavi prvenstveno stripom, a zatim i sudbinom strip autora. No, pođimo od početka.

Aleksandar Zograf, naš čuveni strip autor, često obilazi buvljake gde pronalazi magazine, pisma i razglednice koji ga inspirišu da pravi stripove o njegovom razmišljanju na račun onoga što je pronašao. I taj strip pronalazi publiku u čitaocima časopisa Vreme. Bilo koja od tih njegovih priča može da se ekranizuje na isti ovaj način i da bude podjednako uzbudljivo i emocionalno, ali potraga za strip autorom iz četrdesetih je ipak nešto što je najlogičnije u ovom slučaju.

POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE je u isti mah priča o Zografu, zatim o bizarnom diznijevskom stripu Kaktus Bata, te o njegovom autoru Veljku Kockaru kome se u drugom svetskom ratu gubi svaki trag. Kako ne bismo bili uskraćeni za opis Veljkovog života, prisutne su igrane sekvence u kojima Kockara igra Milutin Milošević. Takođe, stripovi “ožive” u 3D animaciji, pogotovo Kaktus Bata koji prati Zografa i čak mu u jednoj sceni pomogne da pronađe istorijske dokumente.

Film me je ostavio žudeći za još, međutim u sat vremena su zaista sve teme (Zografove karijere, predratnog i ratnog stripa, posledica rata, kao i odnos društva prema autorima stripa) ispraćene i odgovoreno je na sva pitanja. Možda neko nema moj entuzijazam za ovu temu poput mene, ali bi trebalo da se složimo da je ovo i idejno i tehnički sjajno urađen film. Ono što bih definitivno voleo da vidim je nastavak, možda čak i trilogiju Zografovih takoreći detektivskih avantura. On poseduje materijal, na filmadžijama je da delaju!

OCENA:

Pogledajte i druge preglede filmova sa festivala BELDOCS 2018 – MAJČI, LAVETOVI, MAČKA

The post Poslednja avantura Kaktus Bate / Who Framed Kaktus Kid? (2018) – BELDOCS 2018 appeared first on Filmska bleja.

Kao što do sad već znate, otprilike jednom mesečno se u Kinoteci prikazuju remasterizovane digitalne kopije starih filmova sa spiska 100 najboljih srpskih dugometražnih igranih filmova. Kompanija VIP je finansirala proces revitalizacije 10 važnih filmova i četvrti po redu su MARATONCI.

Ovo je do sad bila najposećenija premijera, bilo je toliko zvanica da je film morao da bude pušten sinhrono još u dve sale da bi svi prisutni uspeli da pogledaju umivenu kopiju ovog kultnog ostvarenja. Imao sam sreću da budem u velikoj sali, gde sam još jedan put prisustvovao razgovoru sa članovima ekipe. Međutim, ovog puta je došlo do promene u načinu prezentovanja. Kao da je čitao moje prethodne postove, Jugoslav Pantelić se povukao da bude “samo” direktor Kinoteke, a ne i prezenter uvodnog razgovora. Za to je bila zadužena prezenterka koja je svoj posao shvatila ozbiljno. Prvi gost govornik je bio vazda raspoložen Dejan Turk iz kompanije VIP (i njegova replika trubice iz filma), da bi na sceni zatim izdefilovali reditelj Slobodan Šijan, scenarista Dušan Kovačević, glumci Bogdan Diklić i Melita Bihali, kompozitor Zoran Simjanović, direktor fotografije Božidar Bota Nikolić i scenograf Milenko Jeremić. Prezenterka je pitala glumce kako su dobili uloge u filmu i nakon Diklićeve polu-zanimljive priče, Melita Bihali je rekla da je ulogu dobila preko veze. Malo se zbunila i dodala – zbog grudi. Publika je nagradila iskrenost aplauzom, a prezenterka od tog trenutka više nije bila funkcionalna. Nakon neprijatne pauze, mikrofon je šetao od nje do direktora Pantelića i nazad, da bi na kraju Jugoslav pružio “servisnu” informaciju o tome da će film početi u sve tri sale u isto vreme i da se stajaća publika rasporedi gde može.

Šta reći o filmu MARATONCI TRČE POČASNI KRUG, a da ne znate? Ovo je do sad najbolje remasterizovana kopija. Da ne znate da je većina glumaca odavno upokojena, pomislili bi ste da je film snimljen 2018. godine, a pošto je sniman na filmskoj traci pa prenet u digitalni format, izgleda daleko bolje od filmova koji i jesu zapravo snimljeni ove godine. I zvuk je najčistiji do sad.

Što se samog filma tiče, pronaći manu je izuzetno teško. Scenario je remek-delo čiji se delovi dan danas citiraju i parafraziraju. Glumci su zaista na visini zadatka i vidi se da se jako zabavljaju. Muzika je baš kako treba – grobljanska. Scenografija bogata, kostimi adekvatni godinama koje prikazuju. Čak i da to sve nije tako, ne biste primetili od smeha.

Ukoliko, nedajbože, do vas MARATONCI nisu nikada stigli ili biste želeli da vidite fantastičnu novu kopiju, imate dve specijalne projekcije filma u Kinoteci 24. aprila od 18 i 20.30 sati. A sledeći film čiji remaster čekamo je LEPOTA POROKA!

OCENA:

The post Maratonci trče počasni krug (1982) – VIP KINOTEKA 4 appeared first on Filmska bleja.

Sinoć je u Jugoslovenskoj kinoteci održan treći deo VIP KINOTEKE, udruženog poduhvata pomenute institucije i korporacije Vip Mobile da se remasterizuje deset najvažnijih filmova srpske kinematografije. Nakon filmova KO TO TAMO PEVA i KAD BUDEM MRTAV I BEO, na red je došlo i SPECIJALNO VASPITANJE. Kao i prethodna dva puta, sve nas je pozdravio konferansije (i direktor Kinoteke) Jugoslav Pantelić, kao i direktor Vipa Dejan Turk. Jugoslav (koristim ime za konferansjea i prezime za direktora Kinoteke, podsvesno ga smeštajući u ulogu Džekila/Hajda) je, kao i uvek, iveo na scenu ekipu filma. One koji su živi, pa od tih – one koji su mogli da dođu po vejavici. Razgovor je bio kratak i efektan, najpre jer se reditelju Goranu Markoviću i ekipi nije mnogo pričalo. I zato smo se Nevena Jovanović, Milan Krunić, Ivana Ilijin, Boki Perić i ja relativno brzo prepustili digitalnom remasteru filma.

Moje prvo gledanje ovog filma je proteklo u najboljem redu, miru i disciplini. Zašto? Zato što me je film “uvukao” od prvog kadra i dozvolio mi potpuno uživanje u mraku velike sale Kinoteke. Koristiću ovu frazu po treći put – film izgleda kao da je juče snimljen. Za početak, animacija logotipa Centar filma bila je ključ za povratak u prošlost. Bez kracera i prašine koji odaju da je u pitanju deo istorije velike (jugoslovenske) kinematografije. Samo po zvuku se čuje da je u pitanju nešto iz prošlosti, jer mono magnetna traka možda i ne dozvoljava preterani “touch-up” zvuka. Ne mogu da tvrdim sa sigurnošću.

Reditelj Goran Marković je na talasu entuzijazma posvetio dobre dve godine istraživanju kako bi ovu priču realizovao. SPECIJALNO VASPITANJE ima sve odlike debitantskog filma velikog reditelja. U pitanju je vešto ispričana priča i verno preneta atmosfera popravnog doma (čak iako nije verno preneta, mi kao publika verujemo da jeste). Film ne može više biti dete tog vremena, kraja sedamdesetih, a uopšte nije loše ostario. Jedina pridika bi mogla da se kompozitoru za jednoličnu muziku (čini se kao da u filmu ima svega dve numere). Takođe, muzika je ta koja otkriva godinu proizvodnje, jer je kompozitor u želji za modernim rezultatom koristio boju sa sintisajzera koja u uvodnoj numeri lomi uši i prži mozak, te četrdeset godina kasnije zvuči zastarelo. Obično kompozitori umeju da prepoznaju koji elementi neće štrčati u budućnosti, stoga imamo puno filmske muzike koja opstaje i dan danas. U ovom konkretnom slučaju, čini se da nije tako.

Perfektnu depikciju fiktivnog dečaka i mladog delinkventa Pere Trte je izveo Slavko Štimac. Berček u ulozi “ćutologa” Ljupčeta, Bekim Fehmiu kao nastavnik Žabac i sam Štimac, fantastičan su trio koji nosi ceo film, ali je daleko od toga da su sami u svojim izvedbama. Ovaj film ima baš dosta uloga za debitantsko delo, a neke od njih su sjajna kratka pojavljivanja Voje Brajovića i reditelja Srđana Karanovića.

Naravno, ovo ljupko ostvarenje u kome Pera Trta pokušava da pronađe pravi put za sebe, prestaje da bude ljupko i postaje otrežnjujuće onda kada Ljupče pomahnita pred kraj filma, nakon što shvati da su u bezizlaznoj situaciji. Najjače emocije koje mogu da budu prenesene sa velikog platna su osećaj nemoći i samoće. Iako film ostavlja trag i na publiku i na Peru, nekako možemo da pretpostavimo da bi on danas bio živ i zdrav, sa zanatom u rukama i porodicom oko sebe, na trinaestom spratu zgrade sagrađene na mestu njegove srušene straćare.

OCENA:

The post VIP KINOTEKA 3: Specijalno vaspitanje / Special Education (1977) appeared first on Filmska bleja.

Sinoć sam imao priliku da pogledam digitalno restauriran film KAD BUDEM MRTAV I BEO Živojina Žike Pavlovića iz 1967. godine, po prvi put na velikom platnu. Film mi je mnogo više prijao nego kada sam ga gledao na televiziji, jasnije je o filmu kakvog kalibra se radi. Fotografija je kao da je film snimljen juče i jedino što vas vraća u šezdesete je starinska špica. Ovaj film je bio zreo za fejslifting, najpre jer će sada biti prikazan na tri projekcije na Berlinalu u okviru programa “Forum” što je super, mada mi se ne sviđa prevod jer je malo nepromišljen. Ali pošto idem u Berlin na festival (po prvi put), pokušaću da budem nezvanični ambasador ovog filma i da ga hvalim svima koje sretnem.

Ispred mene su tokom projekcije sedeli članovi porodice Pavlović, a na binu su izašli, na kratak razgovor sa direktorom Kinoteke Jugoslavom Pantelićem, glumica Dara Čalenić sa suprugom, filmskim teoretičarem i istoričarem Vladimirom Vladom Petrićem, glumci Milan Jelić i Vladan Živković, direktor fotografije Milorad Jakšić-Fanđo i muzičar Vladimir Janković Džet, koji je sa grupom CRNI BISERI učestvovao u filmu. Naravno na binu je izašao i direktor kompanije VIP mobile, kao finansijer kampanje vezane za prvih 10 filmova. Dodao bih samo da nije dobra ideja da direktor Kinoteke bude i konferansije, na temu čega je i prošli put na premijeri KO TO TAMO PEVA nekolicina nas iz publike razgovarala nakon filma. Sličan žamor se dogodilo i sinoć.

Ovo je već drugi remasterizovani film u okviru kampanje VIP Kinoteka, što znači da je ostalo još 8 filmova da se digitalizuje do kraja godine. Sledeći film je SPECIJALNO VASPITANJE. A što se tiče dela Žike Pavlovića, KAD BUDEM MRTAV I BEO i njegovi ostali filmovi će biti prikazani sa postojećih kopija u Kinoteci, uz izložbu, u nekom trenutku.

OCENA:

The post Kad budem mrtav i beo (1967) – VIP KINOTEKA 2 appeared first on Filmska bleja.

Neka digne ruku svako ko je pomislio da je NA MLEČNOM PUTU snimljen kako bi Kusta žvalavio Moniku Beluči! Uprkos lepim kadrovima i toj nekoj metafori koju gubim jer nisam na filozofskom nivou reditelja, razlog da većina ovog filma postoji je prilično nevidljiv.

Da, imamo niz Kusturica kadrova sa orkestrom, letenjem, pernatom živinom. Kosta (koga glumi Kusta) se ne libi da se hrve sa zmijom, izaziva pčele, hrani medveda direkt iz usta, jaše magarca i priča sa sokolom. I od svega toga najmanje verovatan je zaplet gde tri strana agenta jure Kostu i Italijanku po planinama Bosne. Šteta što CGI izgleda loše, ovo bi bila odlična reklama za sve domaće studije koji su učestvovali u proizvodnji retkih kompjuterski generisanih životinja. Ovo im i ne ide u korist.

Podeliću sa vama komentar mojih bioskopskih sapatnika – “NA MLEČNOM PUTU je kao NEPOLSUŠNI Mine Đukić u interpretaciji Kusturice.” Nekako sam siguran da bi se ovim komentarom uvredili i Mina i Emir, ali nekako i nije daleko od istine. Složićemo se da NEPOSLUŠNI imaju mnogo bolji soundtrack od ovog pokušaja emuliranja Neleta Karajlića i Dejana Sparavala od strane Stribora Kusturice. Zanimljiva je primena teme iz FLEŠDENSA, kao i pesme “Noćas mi srce pati” koje filmu daju neki novi šmek, ne previše Kusturičast.

Najupečatljivija scena? Verovatno ona sa ovcama u minskom polju. Ako je Kustin prethodni film ZAVET (moj guilty pleasure, jer je toliko loš da je odličan) uvrnut, onda je scenosled ovog filma potpuno sulud. Na sat i po kao da se završi jedan film i onda počne drugi, gori, u trajanju od sat vremena. Da, na ovaj film ćete potrošiti ukupno dva i po sata.

I što bi rekao Krunić, parafraziram “Koliko god da je NA MLEČNOM PUTU bezveze, ipak je više film od svih ostalih domaćih ostvarenja”. Da. Utisak je kao da je film imao bezgraničan budžet, ali da se sa tim sefom bez dna odužilo i snimanje i post-produkcija, pa su neki elementi zbrzani. Evidentno je da filmadžija može nešto da nauči iz Kusturičinog pristupa poslu, ali njegov manir je sve nedokučiviji što je stariji. Film obiluje privremeno zabavnim WTF momentima i celokupni doživljaj je da bi ovaj film bio bolji čak i takav kakav jeste, da je kraći.

OCENA:

The post Na mlečnom putu / On the Milky Road (2016) appeared first on Filmska bleja.

Iako sam veliki poštovalac dela Aleksandra Petrovića, film DVOJE mi se nije svideo. I ne zato što ne prenosi emocije kako treba, pošto je to spot-on. Već zato što je zastareo.

Film je jako zanimljiv kao uvid u kraj pedesetih i početak šezdesetih. Više me je zanimalo da gledam Beograd u pozadini nego same aktere. Naravno, Beba Lončar je lepotica i ne dozvoljava da pogled bude skrajnut predugo. A Miha Baloh je sasvim adekvatan parnjak takvoj dami.

Kopija koju sam gledao je bila zvučno oštećena pa se sva ta originalna džez muzika nije čula većinu vremena. Možda je tišina ono što mi je smetalo. Na žalost, to ću saznati tek po gledanju bolje verzije.

Prva polovina filma DVOJE gde se izražava zaljubljenost i ritual zavođenja mladih ljudi tih godina mi je besprekoran. Zanimljivo je, ni danas devojke koje furaju dva momka paralelno nisu baš kul, očekivao bi čovek da bi šezdesetih takva cica bila proglašena za totalnu kurvaču. Valjda je brzina raskida sa prvim dečkom doprinela da se izvuče damski. I onda ljubav počinje da bledi. I zato što su to godine gde ljudi ne umeju da glume za filmsku traku baš najbolje, dolazi do nekog preglumljivanja i reditelj prilično gazi na tu “ne znam zašto sam još sa tobom ali ima da umremo zajedno” melanholiju. Razni ljudi se udaljavaju zbog različitih razloga i na različite načine, ovo je samo jedan model. Deluje isprazno i počinje da se vuče, čak i za film od svega 80 i kusur minuta.

Takođe zastareo princip, najpre zato što nove generacije reditelja ne razmišljaju na taj način, je onaj gde njih dvoje stoje na nadvožnjaku i gledaju kako ispod prolazi voz, a to simbolizuje (iako blatantno) činjenicu da je njihovoj vezi “prošao voz”. Ta, da kažem, naivnost mladog filmadžije je danas pomalo smešna, iako svakako na mestu. Na kraju bih mu dao dve kofice, kao i uvek, prema svom odnosu sa filmom, iako ga drugi zasipaju četvorkama i peticama. Sačekaću da se jednog dana pojavi remasterizovana kopija u 4K kako i dolikuje, kako kažu da će i biti. Možda DVOJE onda ostave bolji utisak na mene. Za sad ovako.

OCENA:

The post Dvoje / And Love Has Vanished (1961) appeared first on Filmska bleja.