Za početak bih da izjavim da ne pripadam generaciji koja je ispratila Pokemone. Moj jedini susret sa njima je POKÉMON: THE FIRST MOVIE koji sam gledao 1998. godine, kada je i izašao. Nije mi se svideo. Tako da je moj kompletan poriv da gledam POKEMON DETEKTIV PIKACHU zasnovan na činjenici da Pikachu iz nekog razloga priča glasom Rajana Rejnoldsa. Očekivao sam spektakularan (što bi mlađi od mene rekli) krindžfest.

Ispostavilo se da je POKEMON DETEKTIV PIKACHU sasvim solidan film, iako nikako bez mana. Mislim, od starta je bilo nerealno da ovaj film bude neko remek-delo, jer je reditelj ipak Rob Leterman koji je režirao ukupno nula natprosečnih filmova. On je takođe sa još dve osobe pisao scenario i napravio tonalno neujednačen film naivne premise, uz puno telefoniranja publici, ali i pojedine elemente koji su na granici horora. U tebe gledam Ditto!

Bez obzira na to, pojavljuje se dosta Pokemona koje sam i sâm mogao da prepoznam, a često nisu puke kameo uloge već su likovi vezani za radnju. Ok, ne bih umeo da ih nabrojim sve (Charizard? Squirtle?), ali su tu i izgledaju super.

Zapravo, ono u čemu je POKEMON DETEKTIV PIKACHU superioran je – CGI. I to je zanimljivo – svi Pokemoni koji imaju dlaku ili perje izgledaju za dve nijanse bolje od ćosavih Pokemona. Dakle, CGI je OK sam za sebe, ali je sjajan u interakciji sa glumcima. Znam da je teško glumiti sa ljudima obučenim ili predmetima presvučenim u zelenu tkaninu, ali ovde su svi dali sve od sebe da interakcija Pokemona i ljudi bude potpuno verodostojna.

Kad smo već kod ljudi, Rajan Rejnolds je na autopilotu kada je u pitanju glasovna gluma. Međutim, izgled i facijalne ekspresije Pikachua su WOW! On je nešto najlepše ikad! Džastis Smit vrlo lepo iznosi glavnog lika, mladog luzera Tima kome otac gine i koji dolazi u Rajm Siti da se na neki način oprosti od svog tate kog nije video nekoliko godina. Glavni ženski lik… Uh. Ketrin Njuton, čije si srce i/ili penis zavela? Nemoguće je da ovako svemirski netalenat dobije ulogu u blokbasteru zasnovanom na najvoljenijim japanskim anime likovima. Ne znam da li se sećate da sam je pomenuo kada sam pisao o filmu NEĆE MOĆI OVE NOĆI, ako ništa drugo bar je konzistentna u svom netalentu. Njen animirani Pokemon Psyduck mnogo bolje glumi.

POKEMON DETEKTIV PIKACHU jeste fan service film, ali umereno i sa stilom. I dalje ne mogu da dokučim da li je za decu (jebiga, ono, dopinguju Pokemone u filmu i ima strašnih delova), ali naivnost i dvostruki porodični element u samoj narativnoj strukturi me ubeđuju da jeste. Element misterije je zabavan i ima par preokreta koji zapravo čine film boljim. Da li je za bioskope? Ako ste fan Pokemona onda da, obavezno idite u bioskop! Ako ste samo radoznali, možda je bolje da sačekate da bude na blureju i striming servisima.

OCENA:

The post Pokemon Detektiv Pikachu / Pokémon Detective Pikachu (2019) appeared first on Filmska bleja.

LOGAN LAKI je zabavna mešavina filmova OCEAN’S 11 (ne zaboravimo zauvek zabavno pogrešan distributerski prevod – IGRAJ SVOJU IGRU) i MAGIC MIKE, ali sa južnjačkim akcentom. To je sasvim logično pošto je reditelj i ta dva, kao i ovog filma Stiven Soderberg.

Ono što može da zbuni prosečnog žitelja našeg regiona je NASCAR, što su svojevrsne trke automobila izuzetno popularne u Americi, a o kojima mi nemamo previše saznanja. Mislim, ko se interesuje taj i zna, ali mnogi su se prvi put sa NASCARom susreli u filmu TALLADEGA NIGHTS: THE BALLAD OF ROCKY BOBBY.

Film krasi sitan humor, koji mi je zaista prijao, i pomalo autistična gluma Čeninga Tejtuma i Adama Drajvera. Veliko iznenađenje je Danijel Krejg koji igra naizgled sofisticiranog, ali i dalje južnjačkog obijača, džiberskog intelektualca. To ne može biti dalje od bilo čega što je do sada igrao. Epizodne uloge su takođe super.

Film do poslednje trećine teče kao mleko. To je izuzetno bitno za pljačkaški film i sve bude u redu do poslednjih pola sata gde se neki događaji dešavaju prebrzo, neki presporo, a neki možda nije ni trebalo da se dese. Zahvaljujući tom poslednjem delu, LOGAN LAKI neće ostati zapamćen kao biser Soderbergove karijere, ali će verovatno biti perpetualno iznenađenje budućim pokolenjima kada budu našli ovaj film kao jedini gde se sreću Gambit, Kajlo Ren i Džems Bond. I da, to zvuči kao vic.

OCENA:

The post Logan Laki / Logan Lucky (2017) appeared first on Filmska bleja.

Jedna reč: overrated.

Ta reč bi mogla da se primeni koliko na film LICE S OŽILJKOM toliko i na celokupnu karijeru Brajana De Palme. Sve u svemu, ovo su bila naporna tri sata, te od prvog kadra nisam uspostavio emocionalni kontakt sa Tonijem Montanom (nije postojala ni ljubav, niti mržnja, već samo blaga zainteresovanost koja se nakon prvih sat vremena pretopila u nezainteresovanost). Pogledao sam LICE S OŽILJKOM zato što znam mnogo fanova, a i red je da kao bivši filmski školarac pogledam nešto što je ostalo zapamćeno u istoriji kinematografije.

Mogu da shvatim zašto je ostao zapamćen, pristup određenim scenama, plus količina nasilja, pomerili su neke tadašnje granice. Film je izuzetno loše ostario, sa disko saundtrekom koji je naizgled pozajmljen iz filma NEVERENDING STORY, sa najgorim akcentom ikada zabeleženim na filmu i uvrnutim “Lanisterskim” odnosom Montane i sestre mu. Čuvene rečenice koje  ljudi izgovaraju u filmu LICE S OŽILJKOM možemo čuti i danas, ali u potpuno drugačijim filmovima u kojima igraju Set Rogen i Džejms Franko, intencionalno izgovorene u svrhu komedije.

Poenta filma kako se kriminal ne isplati je evidentan koliko u prvoj zaista gangsterskoj sceni, sa motornom testerom u kupatilu. Planine kokaina koje Toni konzumira su apsurd na svakom nivou, čak ni Aca Lukas ne bi podneo te šakohvate čistog kolumbijskog.

Najlepši detalj filma je Mišel Fajfer koja je svemirska ribetina i koja u ovom filmu služi kao bombona za oči i eventualni dokaz da lik Tonija Montane nema poštovanje ni prema kome, te da sam svoja skoro tri sata posvetio fiktivnom belosvetskom ološu. Čekao sam da izgovori čuvenu rečenicu “Say hello to my little friend” i po prvi put se iznenadio i obradovao kada je Paćino uzeo u ruke pravi M-16A1 i onda onako filmski digao u vazduh vrata i nešto neprijateljskih napadača. I onda se LICE S OŽILJKOM završi onako kako se završi i krene špica sa jezivom, nepripadajućom Moroderštinom. I sad idem da gledam nešto drugo. Na primer, serije.

OCENA:

The post Lice s ožiljkom / Scarface (1983) appeared first on Filmska bleja.

Film ZAKON NOĆI drži pažnju. I to je otprilike sve. Ako bih morao da sumiram film u jednoj rečenici, ona bi išla otprilike ovako: Izuzetno spor, mestimično predvidljiv film sa polu-izgrađenim likovima i radnjom koja ima smisla samo u sekvencama koje, kada se spoje, pomalo vređaju inteligenciju gledaoca. Možda je i do literarnog predloška, nisam čitao pa ne znam, ali sumnjam da je to slučaj pošto je knjiga dobila Edgara (nagradu za najbolju misterioznu fikciju godine).

Ovaj film ima sve odlike jednog klasičnog noir kinematografskog dela, ali ne može da se svrsta u klasik jer mu nešto fali. Siguran sam da bi više nasilja izvuklo film. Moguće je da je ZAKON NOĆI samo predug, s obzirom da traje duže od dva sata.

Zoe Saldana je manje iritentna nego inače (baš mi je smetala u STAR TREK BEYOND), a najslabija karika je sam Ben Aflek. Činjenica je da svi ostali glume super. Ukoliko gledate film u društvu, spremite rum, u duhu prohibicije, kako biste mogli da zaigrate “U kojoj seriji je igrao ovaj glumac?” pa ko pogodi pije, a ko ne pogodi nek isto pije, onda će film možda teći brže.

Šta je onda dobro, pitate se. Fotografija je odlična, ima puno rediteljskih rešenja koja mi se sviđaju – Ben Aflek je mnogo bolji reditelj nego glumac, ZAKON NOĆI je jako dobro montiran (sporost je do režije) i film ima super dizajn zvuka.

Iz nekog čudnog, neobjašnjivog razloga preporučiću vam ZAKON NOĆI. Valjda zato što nije kompletno smeće, a Ben Aflek je prilično dobar reditelj uprkos tome što mu je ovaj film slabiji.

OCENA:

The post Zakon noći / Live by Night (2016) appeared first on Filmska bleja.

Nisam se preterano informisao kada sam išao da gledam film PO CENU ŽIVOTA. Dakle, nisam znao o čemu se radi i dozvolio sam da me film od starta iznenadi. I zaista me je prijatno iznenadio, ovakva priča se retko viđa ovih dana.

Ono što je primetno je da je autorima budžet bio mali. No, ljudi su se snašli sa onim što imaju. Scenografija se svela na realne lokacije i najskuplji su verovatno glumci. Kada ih već pominjem, moram da napomenem da, osim što kidaju glumu na tri polovine, u svakom se kadru vidi koliko akteri uživaju u snimanju ovog filma. Znate, Džef Bridžiz izgleda kao da se jako zabavlja. I to, između ostalog, daje neviđeni šmek celokupnoj atmosferi.

PO CENU ŽIVOTA prikazuje Teksas, koji je najbogatija država u Americi, kao lokaciju gde za kauboje nema više mesta i gde bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Nije da su česti filmovi snimani po Teksasu, pogotovo iz ove perspektive.

Iako postoji određeni element (ne bih da spojlujem) koji je predvidljiv, ne mogu da zamerim autorima na tome. Na svaki minus koji bih mogao da smislim, a ima ih zaista malo, ide jedan plus tipa “Naravno da imam pištolj, ovo je jebeni Teksas!”

Takođe mnogo pomaže što je najveći neprijatelj svih strana u filmu PO CENU ŽIVOTA zapravo banka. A sa time se lako da poistovetiti.

OCENA:

The post Po cenu života / Hell or High Water (2016) appeared first on Filmska bleja.

Iako sam T2 TREJNSPOTING gledao pre nedelju dana, nikako da mi se slegnu utisci. A kada pomislim da bi možda trebalo da ga pogledam ponovo, vrlo brzo shvatim da mi se to ne radi. Ne zato što mi se nije svideo, nego zato što mi nije prijao.

Dvadeset jednu godinu kasnije dobijamo film koji se odigrava dvadeset godina kasnije. Za mene je TRAINSPOTTING jedan od najvažnijih filmova, ne zbog muzike ili droge, za šta su se mnogi hvatali, već zbog načina korišćenja filmskog jezika i te neke estetike koja je uzbudila malog brku ćoru šesnaestogodišnjaka u bioskopu Zvezda i upalila mu interesovanje za film kao zanat.

I zato je pozivnica na festival i izložbu, celokupni događaj oko premijere, puno značila u trenutku. Bilo je mnogo strepnje. Ispostavilo se da nije bilo potrebe. T2 TREJNSPOTING je podjednako snažan film, doduše na drugačiji način. Reditelj, glumci i likovi su stariji. Za razliku od reditelja i glumaca koji su napradovali u životu, likovi su krenuli napred jedan korak, a zatim nazad barem dva. Renton, koji je nešto mogao da uradi od života, prosto nije uradio ništa, a ostali, ostavljeni bez love i sa otrovnom dozom gneva, nisu ništa ni mogli da urade.

Ovo je film o iskupljenju, zločinu i kazni. Svako dobija ono što je zaslužio.

Tehnički, film je besprekoran. Bojl primenjuje nove fore (i beskrajna soba je zlatni primer), udara u žicu nostalgije kompozitnim flešbekovima – scenama iz 1996. umetnutim u današnje vreme i atmosferu, koje su tu vas da razgale, a junake da zabole. Glumci su fantastični, muzika je na mestu. Šta onda nije u redu?

Osim par dramaturških problema poput malo verovatne scene krađe kreditnih kartica, koja je bez obzira na neuverljivost jako zabavna i koja verovatno bolje funkcioniše na papiru, najveći problem je dinamika. Ritam je jasno uspostavljen, film diše i uprkos tome što je naduven, sve je na svom mestu montažno. Reditelj prosto bira da dugi pogledi i pauze u dijalogu odrade svoje. I da, film bi mogao da bude kraći i poletniji i više MTV iz 1996, ali prosto nije. Kombinacija osrednje priče i muženja filmskog vremena je kontrateža svemu onome što sam malopre pohvalio.

I zato T2 TREJNSPOTING dobija ocenu koja nije sjajna, ali ću još jednom podvući da je ova ocena subjektivna i da je sasvim moguće da kod mene pronađete ovakav film sa ocenom tri i po, a ujedno i komediju sa Vilom Ferelom za ocenom četiri (zarađenom na neki sasvim drugi način, evidentno). Svaki film može da se tehnički raščlani i objasni, ali ocenjivanje je uvek po emocijama i raspoloženju na kraju krajeva. Dakle, nemojte da mislite da sam strog i sami pogledajte film slobodnog uma. Nema puno loših mišljenja i velike su šanse da će vam se svideti.

OCENA:

The post T2 Trejnspoting / T2 Trainspotting (2017) appeared first on Filmska bleja.