Digla se neka strašna frka jer je Pepe Le Tvor navodno “canceled“, odnosno ukinut. I u raznim nekim tekstovima se navodi da ga nema u filmu SVEMIRSKI BASKET 2, zato što je animirani zlostavljač. Ko je čitao originalne tekstove iz juna prošle godine, znaće da je tokom produkcije filma došlo do promene reditelja i da je sadašnji reditelj filma rešio da izbaci dve scene sa Pepeom, jer su višak (što je normalno za filmove bilo koje vrste) te da, i ako je igrani deo snimljen, Pepe nikada nije animiran u te scene. Nakon toga je došlo do raznih naslova i pogrešnih interpretacija, najpre zahvaljujući kolumni u Njujork tajmsu i tekstu na portalu Dedlajn koji je direktni nusproizvod te prvobitne kolumne.

Dakle frka se diže jer postoje dve strane. “Pepe silovatelj” i “Pepe je naivan lik, romantičar, čak i deca vide da niko ne treba tako da se ponaša, to je parodija”. Dakle debatuje se da li je Pepe zlostavljač ili žrtva.

Niko ne postavlja Pepea u pravi okvir. On čak nije ni parodija onih ortaka što misle da su bog zna kakvi ljubavnici kojima žene padaju pred noge, on je TAJ ortak. Suštinski nesrećan u ljubavi, jer je nesposoban. A to što grabi, pipa i ljubi na silu, to je zato što ne ume drugačije. (I naravno, zato što smrdi jer je tvor.) S tim da bismo danas tog nekog uhvatili za ruku i pokušali da mu objasnimo da se ne ponaša normalno, a tada je to bilo posmatrano sa “vidi šašavca”.

Takođe ne zaboravimo da su “muške šovinističke svinje” iza tih crtaća nacrtali i onu nezajažljivu zečicu koja bukvalno zlostavlja Duška Dugouška pokušajima da se žvalave, a veća je i jača od njega (dobila je ventilator u facu). Tako da je ismevanje ljudskih bića kroz antropomorfne životinje bilo manje-više polno ujednačeno u Vornerovim crtaćima. A da potcrtam istinitost te tvrdnje – gender-bender crtani u kome mačka Penelopi za promenu juri Pepea, dobio je Oskara za nabolji kratki animirani film.

Pepe Le Tvor je postao relativno popularan jer ne samo da je ortak kakvog svi imamo u okruženju, nego je cela ta situacija sa mačkom i farbom, te francuštinom gde je sve “le nešto” – jako smešna. I onda su taj geg ponavljali još 17 puta sa većim ili manjim uspehom. Pepea je kreirao Čak Džouns sa Majklom Matizom, prema jednom kolegi animatoru “jebaču presretaču”. Džouns govori u svom dnevniku da je Penelopine izraze lica crpeo iz sećanja na svaku devojku koja ga je odbila, plus paničan strah koji je zapravo neizdrž zbog smrada. Navodno, producent Edi Selcer je mrzeo i Džounsa i Pepea (a i Matiz je bio na njegovoj strani). No, kako vikipedija navodi, to ga nije sprečilo da primi Oskara za crtani o Pepeu. Dodao bih, niti da producira 18 takvih crtaća.

Da je Pepe zaista popularan lik, ne bi imao 18 crtaća, nego stotine, poput Duška i Dače. I ne samo 60 brojeva Looney Tunes stripa koji ima skoro hiljadu brojeva raznih izdavača u poslednjih šezdesetak godina. On nikada nije bio relevantan, već kao neki pijani ujak što ti štipka drugarice za obraščiće na slavi, da ti bude neprijatno. Ili za ljubitelje američkih rijelitija, on je praktično Uncle Nino iz serijala Jersey Shore.

Da li je ukinut? Nije. Da li zaslužuje da bude ukinut? Mislim da ne. Pepe Le Tvor je ionako skrajnut lik. Bukvalno epizoda. Ako ga posmatramo kroz prizmu lokalne popularnosti, ne mislim da je naštetio mladoj ljudskoj psihi onih koji su kao deca te crtaće gledali pre dnevnika u kome su u prvim kadrovima vrlo slobodno prikazivali streljanje Čaušeskua ili slike sa ratišta u Hrvatskoj, čega se zaista bolje sećam kao realnog traumatičnog iskustva. Uostalom, mlade žene moraju da budu svesne da postoje i ovakvi momci, neanimirani, u stvarnom životu. U tom slučaju, ovih 18 kratkih animiranih filmova mogu da budu i lekcija. Ništa u životu nije crno ili belo – pa ni jedan tvor, jebi ga.

The post Pepe Le Tvor, zvezda animiranih filmova, zlostavljač ili žrtva? appeared first on Filmska bleja.

Zahvaljujući Netflixu, mnogi stend-ap komičari dobijaju TV specijale češće nego uobičajeno. Doduše, svi bi u nekom trenutku završili na DVD formatu, ali striming je sada preuzeo primat i mudri Netflix zna kako da igra igru. ILIZA SHLESINGER: ELDER MILLENNIAL je još jedna u nizu stend-ap komedija sa ove striming platforme i možda se pitate, kao što sam se ja pitao – ko je Iliza Šlezinger? Ako ćete suvoparne detalje onda pogledajte njen imdb ili wikipedia stranicu. A ako želite sočne detalje, pogledajte ovaj nastup.

Koliko sočne? Ne preterano. Uprkos tome, Iliza nam dozvoljava da verbalno zađemo u njenu ljubav prema bebećim nogicama, zatim veridbu, spavaću sobu… i niže. Psa ne moramo da zamišljamo, on izlazi na scenu. Kada kažem “scenu” više mislim palubu broda USS Hornet na kome su, osim Ilize, parkirani i avioni američke vojske.

Iliza je definitivno neko ko ima dobru prisutnost na sceni, energična je, i fore su joj na mestu. Ponekad otegne šalu, ali nije lako imati sat i po tečne komedije i to mogu samo najbolji (pogledati RICKY GERVAIS: HUMANITY). Jak adut su joj imitacije, mada se ponavlja u izboru likova koje koristi. Teme variraju od milenijalaca (milenijumaca?!) koji nemaju pojma šta je fiksni telefon, do međuljudskih odnosa iz čisto ženske perspektive. Baš iz tog razloga imam osećaj da je ovaj stend-ap namenjen najviše njenim vršnjakinjama tridesetpetogodišnjakinjama, radije nego nekom drugom – na primer, meni.

Znam da bi se moja devojka sjajno provela gledajući stend-ap ILIZA SHLESINGER: ELDER MILLENNIAL, ali avaj, u trenutku slabosti sam ga gledao sam. Desilo se da sam često želeo da malo premotam ili, recimo, da se na kratko izgubim u svom instagramu. Naravno da to nisam uradio i naravno da to nikad ne radim! Izdržao sam stoički, da ne kažem muški, do kraja i šta sam se smejao, smejao sam se.

OCENA:

The post Iliza Shlesinger: Elder Millennial (2018) appeared first on Filmska bleja.

Dugo sam želeo da gledam ovo samo zbog naslova koji me sam po sebi zabavlja podsećajući me na “Patka Daču – junaka dvadeset trećeg i po veka!” iz crtaća kog sam toliko puta gledao u jutarnjem programu pre (osnovne) škole. Ipak, BAK RODŽERS je američka ikona, junak romana, stripa, radija, crno-bele televizije i, u ovoj jednoj inkarnaciji, filma sa pratećom TV serijom.

Nedovoljno informisan, mislio sam da je ovo film koji je nekako sam za sebe, ali se ispostavilo da je ovo praktično visokobudžetni TV pilot. Film je bio uspešan, što je začudno s obzirom da je izašao godinu dana nakon dramatično drugačijeg filmčića koji se zove STAR WARS (i na čijoj grbi se marketing ovog filma uglavnom i vozio). A pošto nisam znao šta gledam, špica me je uhvatila nespremnog. Dok se ispisuju imena na špici, ide disko numera i velika svetleća slova BAK RODŽERS na kojima leže polu nage glavne glumice i skroz obučen uspavani glavni glumac (pogledajte špicu u dnu teksta). Ko sam ja da se žalim što se devojke tu seksi prenemažu u srebrnim gaćicama?

Film sam po sebi nije loš, ali ima treš wannabe-007 momente mizoginih ispada. Pritom, ne smem da zaboravim da pomenem scenu u kojoj Bak sipa jak relaksant svemirskoj princezi u piće – na šta ona na žalost kaže “joj, ala sam relaksirana!”, a evidentno je da su scenaristi preslikali klasičnu holivudsku zanimaciju tog doba, gutanje kvaluda. Znate, to je ona droga koju je, navodno, koristio Bil Kozbi da serijski omami i obljubi stotinu i više manekenki.

Film ima prilično naivnu scenografiju i kostimografiju koja vuče na ono što će se kasnije videti u filmu FLASH GORDON. Za svaku sjajnu letelicu, koju je dizajnirao isti čovek koji je radio između ostalog X-Wing za STAR WARS i sve letelice za BATTLESTAR GALACTICA, dolazi jedan član “kompjuterskog odbora” – što su daire napunjene matičnom pločom i osvetljenjem. Jedan od glavnih likova u filmu je zapravo Teodor, praktično džinovski digitalni sat koji priča. Da to ne bi bilo… khm, neobično, Teodora oko vrata nosi robot Tviki (koji izgleda baš kako zvuči – kao mala osoba u rogobatnom kostimu koji ne dozvoljava pokretanje gornje polovine tela). I njih dvojica su ključna ispomoć velikom američkom i, u kontekstu 25. veka, zemaljskom junaku Baku.

Naivan kakav jeste, BAK RODŽERS se ipak gleda se u dahu, jer je zanimljiv i zabavan. Možda i nije za svaku publiku, sad nakon ovoliko godina. Ja spadam u one ljude koji vole naučno-fantastične filmove koji su postojali i u TV formatu poput pomenutih Fleša Gordona i Galaktike, kao i Zvezdanih staza ili Izgubljenih u svemiru.

OCENA:

The post Bak Rodžers u 25. veku / Buck Rogers in the 25th Century (1979) appeared first on Filmska bleja.

Riki Džervejz se vratio posle sedam dugih godina i sada je jači nego ikad! Mnoge ga stvari muče, a najviše HUMANITY – dakle, ljudi. Šta čovek čini psu, svojoj devojci i svom tviteru – saznaćete kroz smeh i, posledično, suze. Ovog puta, Riki je rešen da se osveti ljudima koji pronalaze da se ne treba šaliti o nekim stvarima. Definitivno je “pušten s lanca” i divno je gledati koliko je samo neprijatan u šalama koje su, u ovo nakaradno doba političke korektnosti, praktično zabranjene.

Volim jednostavnost Rikijevog nastupa. Za nekog ko ima “baš puno para”, kako bi sam rekao, išao je na standardnu stand-up jednostavnost. Osim pulta do kog dolazi da popije vodu (ili šta god da pije) scena je potpuno prazna i scenografiju čine tek razbacana svetla po tamnoj pozadini. Sve što treba da nam dočara on to radi rukama, licem, a često i celim telom. Pogotovo u delu gde ga jebe Sotona, što je preporuka već samo po sebi. A da bi sve bilo lično, ako rešite da pogledate Rikijev stand-up HUMANITY, saznaćete da u njegovoj okolini niko nije pošteđen. Braća i sestre, a pogotovo devojka Džejn.

Jedan deo stendapa je čitanje njegovih i tuđih tvitova, poput lovaca koji ubijaju žirafe i druge životinje, a sa kojima je inače u verbalnom ratu. Takođe ima divne ispade prema ljudima koji su novokomponovane nežne pahulje i groze se šale na bilo čiji račun. U takvim situacijama Džervejz poentira sa pola terena.

Moram da pohvalim NETFLIX, pošto je zaista uspeo da napravi neviđen posao sa specijalima skoro svakog relevantnog komičara današnjice. Iako Rikijev ugovor nije deo tog, već njegovog ličnog paketa u kome NETFLIX ima ekskluzivna prava na sve TV formate koje producira, kao što je poslednja u nizu serija DEREK ili film DAVID BRENT: LIFE ON THE ROAD.

I još jedna stvar koja se ne tiče nastupa, ali se tiče Džejn. Ne postoji smešnija stvar od toga kada je fotografiše kako sedi sama i proziva je kako nema prijatelje. Obratite pažnju na to ako se nađete na njegovom fejsu ili tviteru.

OCENA:

The post Ricky Gervais: Humanity (2018) appeared first on Filmska bleja.

Takođe, tokom januara sam se priključio nečemu što sam video na Beldocsovom instagramu – #EuropeanFilmChallenge u kom je cilj pogledati 10 evropskih dokumentaraca, dokumentovati to na sajtu izazova i sakupiti poene. Nagrada za najviše skupljenih poena je odlazak na Berlinale (berlinski filmski festival). Sledeća vest nakon onog za dokumentarac bila je da sam zapravo pobedio na izazovu. Putujem na BERLINALE 2018 za četiri dana.

Ove nedelje su se desile i stvari koje nemaju nikakve konkretne veze sa mnom, ali su definitivno uticale  i budile interesovanje kod ljudi. Puštene su na youtube pesme koje će biti na Beoviziji, izboru za pesmu koja će nas predstavljati na Evroviziji ove godine. I kao što sam već napisao u statusu na fejzbuku – pravog pobednika nema među ponuđenim autorima i izvođačima, ali ima pobednika univerzuma, što je grupa Rejbass, ili pobednika proteze i mikrofona za kompjuter Srđana Marjanovića (u duetu koji ne funkcioniše). Koji god od mediokritetnih pesama da pobedi, nekako je svejedno.

Ove nedelje je preminuo Nebojša Glogovac. Ne bih previše pisao o tom događaju ili njemu, osim da obavezno pogledate njegovu (po meni) do sad najbolju ulogu u filmu Ustav Republike Hrvatske, ako vam se pruži prilika. Zašto kažem “do sad” ako više nije među živima? Tri filma još uvek nisu završena i/ili emitovana. Premontirana TV serija Nemanjići se emituje od 17. februara i kreće reprizom prve epizode.

Šta donose nedelje koje slede? Pomenute festivale – BERLINALE & FEST. Već 15. februara sam u Berlinu gde me čeka BERLINALE i odakle ću pokušati da pišem, mada je verovatnije da ću da napravim sadržaj tek kada se vratim. Pogledaću neke svetske premijere o kojima bih voleo da pišem, a overiću bar jednu žurku i nešto turizma. Pratite moj instagram, sigurno će biti nekih zanimljivosti.

Odmah zatim nas čeka i FEST koji je havarija u najavi. Smešten u raspali Sava Centar, gde se filmovi gledaju nisko, skoro sa poda i bez nekog posebnog komfora koji uključuje i svež vazduh, pa onda u CineGrandu – najskučenijem privatnom sinepleksu i u isto vreme najboljem i jedinom bioskopu u Rakovici, te u Kinoteci (što je zadovoljavajuće filmsko iskustvo) i u Domu Omladine Beograda koji je od najneudobnijeg beogradskog bioskopa avanzovao u ne-toliko-udoban beogradski bioskop. Dakle FEST je opušteno mogao da bude i u bioskopu Balkan gde su svojevremeno sedišta bila drvena klupa, podjednako udobna za dvosatno sedenje poput kamena sa šiljcima. Ipak, radujem se premijeri filma Ederlezi Rising Lazara Bodrože, a strip prikvel na četiri strane Ederlezi: Obožavanje možete već sada pročitati u februarskom broju Stripoteke.

The post BERLINALE & FEST se bliže! appeared first on Filmska bleja.

Nekada je sasvim ok da se film ovlaš bavi celokupnom karijerom nekog umetnika. Ako se to radi sa stilom, kao u slučaju dokumentarca GEORGE MICHAEL: FREEDOM, ishod je zadovoljavajući. S obzirom da je Džorž Majkl sam režirao film o sebi, pa preminuo, film je dovršio neko ko evidentno nije želeo da se dohvati onih mračnijih delova njegove karijere. Film je konstruisan tako da glorifikuje Džordža Majkla isključivo kao pop ikonu i to u manjoj meri nego kao, još konkretnije, kantautora.

Kompletna priča je ispričana rečima i glasom samog Džordža, dok komentare dodaju brojne kolege (Stivi Vonder, Meri Džej Blajdž i drugi), kao i menadžeri, agenti, advokati i ljudi iz izdavačke kuće Soni. Nije se štedelo ni na spotovima, koji su ovde prikazani u širokom formatu i bez primetnog gubitka kvaliteta. Čak i VHS materijal izgleda pristojno i, iskreno rečeno, voleo bih da znam koja je njihova tajna.

Bonus ovog filma su dve nove pesme. Jedna je duet sa Krisom Martinom i na odjavnoj je špici, dok početak krasi moja omiljena pesma Fastlove u (izuzetno sporoj) verziji (meni neomiljene) Adel.

GEORGE MICHAEL: FREEDOM je lepo sklopljen dokumentarac, informativan, udara na emocije i ima nove pesme što je sve dovelo do toga da mu dam sasvim pristojnu ocenu.

OCENA:

The post George Michael: Freedom (2017) appeared first on Filmska bleja.

Ovaj dokumentarni film je rađen za TV, ali je pronašao put od festivala do festivala da bi kod nas završio u distribuciji kuće Cineplexx (inače lanca bioskopa). Bogatstvo produkcije i kratko trajanje filma ĆIĆOLINA: KUMA OD SKANDALA omogućavaju pitak doživljaj, koji na žalost ostavlja utisak izuzetno izglačane reportaže od skoro sat vremena.

Naravno, igra se na nostalgiju i šarm Ćićoline koji je zaista vredan pomena. Ona je jako harizmatična i to koristi protiv vas. Lako će vas ubediti da je biti go najlepša i najprirodnija stvar, te ako ne pazite jednog dana ćete se samo osvestiti gologuzi na biciklu u krugu oko Ade ili u šetnji po nadvožnjaku dok zadižete suknjicu kako biste zbunili nesrećne vozače na autoputu ispod.

Šalu na stranu, osetno je da sat vremena nije dovoljno da objasni publici kompleksnost, ironično, prilično jednostavne osobe koja je Ćićolina. TV format bi bio manje osetan da sagovornici nisu klasični talking heads sa šarenim mrdajućim disko grafikom na kojoj su potpisana imena. Film ne igra preterano na emocije, čak i kada se Ćićolina rasplače u kadru. To vas prosto ne dodiruje previše, jer je već sledeći kadar neki insert iz filma ili stripa gde je gola i grli plišanog medu. Cela stvar oko njenog političkog angažovanja je smehotresna, ali nije nesuvisla. Na kraju krajeva, svet se zaista deli na dobe i loše Ćiće, kako Ćićolina naziva svoje fanove.

Sve u svemu, ovo je dobar početak za istraživanje Ilone Staler zvane Ćićolina, ali ćete verovatno poželeti da zagrebete više i izguglate još, skinete neke torente prastarih itelijanskih erotskih ili porno filmova, te posetite njen sajt gde piše da ukoliko kupite neki od diskova ili majica ili knjiga, dobijate posvetu i poljubac – a ako ste u Rimu, u zavisnosti od njenih obaveza, kupljeni predmet će vam rado doneti sama i slikati selfie za uspomenu. Ja sam, kao dobar Ćićo, autogram i fotku dobio – a vi vidite.

OCENA:

Ako želite da pročitate više i o drugom filmu kog sam gledao na festivalu BELDOCS 2017, evo linka – VENERA

The post Ćićolina: Kuma od skandala / La Cicciolina. Godmother of Scandal (2016) – BELDOCS 2017 appeared first on Filmska bleja.

LOOKING: THE MOVIE je odličan, prilično emocionalan završetak druge najgej serije u univerzumu (da, VIL I GREJS su u vrhu i ne, ovo nisu jedine dve gej serije koje sam gledao). Takođe ga možete posmatrati i kao samostalan film bez problema, iako će vam možda faliti neko sitno objašnjenje vezano za glavne junake.

Atmosfera serije je preneta kako treba, puno razgovora i puno preispitivanja, a nije dosadno. Priča se ovog puta manje oslanja na samu lokaciju, što je glavni grad gej Amerike – San Francisko, a više na prekretnicu u životu glavnog junaka. Naravno da su nas častili scenom seksa, ali ko je gledao seriju već je navikao. Ipak, nije za nežne duše, iako lizanje anusa nikada nije lepše prikazano na filmu. Stvarno moram da pohvalim direktora fotografije, čak i u seriji je seks prikazao baš kako treba. Na granici da bude neprihvatljiv za ekran, daje utisak realnosti i prirodne, da se tako izrazim, koreografije.

Iako ceo ansambl glumi super, Džonatan Grof se ovog puta stvarno pokazao. Film se oslanja na unutrašnji nemir glavnog junaka i on to održava od početka do kraja. Njegov lom, jer je između dve vatre u ljubavnom pogledu, potpuno je uverljiv. Situacije se menjaju, ljudi se menjaju, ljubavi dolaze, odlaze, vraćaju se… LOOKING:THE MOVIE sasvim ispravno i tipično američki tvrdi da je prijateljstvo najvažnije, te da može biti neka vrsta porodice koja opstaje uprkos disfunkcionalnosti, čak i kada prava porodica zakaže kao podrška.

Saundtrek je super-gej i ne postoji skoro ništa što bih želeo da slušam na gajbi ili u “diskaću” osim, naravno, Britni Spirs za čiju pesmu se produkcija neočeivano otvorila.

Pod uslovom da vam ne smeta žvalavljenje bradatih ortaka i pomenutog anusa, te gej svadba, LOOKING: THE MOVIE vam može biti super potrošenih sat i po uz prilično dobru dramu i pokoju suzicu. Devojke u PMS-u će da lipšu ako gledaju ovo.

OCENA:

The post Looking: The Movie (2016) appeared first on Filmska bleja.