Ne znam zašto publiku ne privlači FLEŠ. Film je nešto najzabavnije što sam gledao u poslednje vreme (čak i sa tom skrnavom animacijom gorom od ANT-MEN: KVANTUMANIJA, ali nije sve u animaciji stvarno, baš je nebitna). Ako film propuštate u bioskopu, propuštate punokrvni blokbaster. Bolje mi je legao nego TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI, koji je jako, jako dobar film jer je napokon skoro sav fokus na robotima, a ne na ljudima. Pisao sam baš o tome ovde na Filmskoj bleji.

Čak mi je bolje legao i od aktuelnog animiranog filma SPAJDERMEN: PUTOVANJE KROZ SPAJDER-SVET jer ima manje patetike, a više realnih emocija. Cameos funkcionišu mnogo bolje i, na kraju krajeva, zabavniji je. Naravno da je ubačen i nesuđeni Supermen Tima Bartona, za kog ovde skoro niko ne zna. Prepoznaćete taj trenutak kada se desi. Spajdermen to ne može da dosegne onim jednim real-life cameo pojavljivanjem. Nastavak Spajderversa jedino izdvaja abnormalno nestvarna animacija, što samo po sebi jeste super, ali ne kada se posmatra šira slika. Bez obzira, sva tri filma (TRANSFORMERSI, SPAJDI i FLEŠ) zaslužuju pažnju, IMAX ekran i bioskopsku publiku koja zna da ceni eksplozivne fan-servis blokbastere.

Bez namere da spojlujem, FLEŠ ima zanimljivu premisu prenetu iz stripa. Beri Alen (Ezra Miler), dan uoči suđenja njegovom ocu za ubistvo supruge, shvata da može utrčavanjem u speed-force da se vrati u prošlost i spreči ubistvo svoje majke i posledični odlazak nevinog oca u zatvor. Sticajem okolnosti, on završi u paralelnom univerzumu gde je u toku napad vanzemaljca Generala Zoda. Da, tu je Betmen (’89), a tu je i nama potpuno nova Superdevojka.

Ko je čitao stripove ili gledao neku od dve TV serije, zna da je vreme prevrtljivo te da se moći lako gube (i vraćaju, čak i više puta), ali sam proces je u filmu dosta zanimljiviji nego u ranijim iteracijama. Morao bih da priznam da je reditelj Andre Mušeti vrlo sposoban. Scene borbe su sjajne, a komedija i drama se smenjuju sa lakoćom, čemu pomaže činjenica da je imao talentovane glumce ispred kamere. Čak i nesretnog Ezru Milera, koji ovaj film nosi maestralno na svojim plećima. Možemo za njega da pričamo šta god hoćemo na osnovu vesti koje su dolazile iz SAD, ali niko ne može da kaže da nije talentovan.

Povratak Bena Afleka i Majkla Kitona je fin dodatak i otprilike možete da pretpostavite u kom pravcu idu pojavljivanja i jednog i drugog. Međutim, Mušeti ipak preobrne situaciju u neki smer koji nije “na prvu loptu”. I to radi do samog kraja. Pojedini momenti su da vam se naježe sve dlake na telu, ili zbog miline ili zbog štonokažu mladi – krindža (drž’te gaće za poslednju scenu). Postoji i after-credits scena koja se nalazi na samom kraju filma nakon cele odjavne špice, a koja nije bog-zna-kako vredna vaše pažnje. Samo jedan skeč, a la DNEVNJAK, sa kolegom superherojem.

O animaciji i specijalnim efektima bih mogao naširoko. Mušeti je odmah posle premijere dao izjavu da je animacija namerno ziljava. Kao, kada Fleš trči, njegovo vidno polje je malo “pomereno”. Isto važi i za scene koje se “odmotavaju” u speed-forceu. Ljudi, ta animacija je zločin nad očima. Međutim, nisam dozvolio da me to osujeti u gledanju, čak je i doprinelo. Ništa u vezi sa ovim filmom nije uobičajeno. Pa ni činjenica da je Weta FX iznedrila moguće najgoru animaciju ikada. Pričamo o ljudima koji su nam podarili najkvalitetniji CGI u istoriji kinematografije i koji su mono albume Bitlsa pretvorili u višekanalno čudo spremno za moderan miks i mastering. Samo zbog toga verujem da je ova skrnavština bila namerna. No, kako sam pomenuo gore, to je najmanje bitno u celoj stvari. Zabavno je!

Dakle, FLEŠ je u bioskopima, pohitajte da se ne biste pokajali, siguran sam da iskustvo gledanja ovakvog filma neće biti isto na (HBO) MAXu tj. generalno na TV ekranu.

OCENA:

The post Fleš / The Flash (2023) appeared first on Filmska bleja.

Imao sam znatno manja očekivanja od ovog filma nego inače, kada je Vil Ferel u pitanju. EUROVISION SONG CONTEST: THE STORY OF FIRE SAGA je zabavan i zanimljiv film pun iznenađenja, pritom znatno smešniji ako znate osnove islandske kulture i imate osrednje poznavanje Evrovizije kao takmičenja. Film zato ima manju ocenu na svim kritičarskim platformama, jer Amerikanci uopšte ne kapiraju o čemu se tu radi. 

Ne znam kako je Ferelu, kao američkom producentu i scenaristi, uopšte palo na pamet da snima film na ovakvu temu. Pretpostavljam da je do, ponekad, apsurdnih nastupa pojedinih zemalja koje zahvaljujući jutjubu postaju vitalne i tamo gde se Evrovizija uglavnom ne prati. Međutim, likovi iz filma su bazirani na pojedinim pevačima i bendovima, pa su i situacije u kojima se nalaze takođe u većini slučajeva realne. Recimo to kada ministar male zemlje, kakva je Island, ne želi pobedu svog predstavnika na takmičenju. Takve stvari su se zaista dešavale iza kulisa ovog ogromnog festivala.

Naravno, filma ne bi ni bilo da EBU, organizatori takmičenja, nisu ko-producenti. Zato su autori filma smeli da koriste ime, logo, a odatle i plejada pravih i poznatih evrovizijskih pevača i, što je još veća poslastica, komentatora.

Za EUROVISION SONG CONTEST: THE STORY OF FIRE SAGA je snimljeno nekoliko originalnih pesama, tri koje izvode glavni junaci – Fire Saga, plus nekoliko pesama izmišljenih izvođača koji se takmiče na ovoj fiktivnoj verziji Evrovizije. Sve zvuči… Pravo! Fantastičan soundtrack. Neko se zaista temeljno bavio produkcijom neprskanih evrovizijskih hitova za film. Svaka fejk pesma je jedan od klišea festivala, dok je jedina prava evrovizijska pesma u filmu (i to pobednička), “Amar pelos dois” Salvadora Sobrala, zapravo vrlo jedinstvena i neuobičajena za festival.

O glumcima ne bih mnogo govorio, tu se bar nije štedelo. U pitanju je internacionalna ekipa američkih, islandskih, švedskih i irskih glumaca. Pored Ferela i Rejčel Mekadams, najveća holivudska zvezda je Pirs Brosnan. A simpatična epizoda je i Demi Lovato.

Ako pratite Evroviziju, ovaj film će vam leći kao budali šamar, kao penzija babi, kao Arijana Grande mom srcu. U suprotnom, biće vam tek smešnjikavo. I baš je gre’ota što je tako.

OCENA:

The post Eurovision Song Contest: The Story of Fire Saga (2020) appeared first on Filmska bleja.

Film HAVE A GOOD TRIP je dokaz da je teško napraviti dugometražni dokumentarac. Svakako je još teže napraviti dobar dugomatražni dokumentarac. Ipak, u tome može da pomogne to što su vam sagovornici poznate ličnosti iz industrije zabave, jer ti ljudi umeju dobro da ispričaju priču. Gledano kao celina, to sve funkcioniše sasvim pristojno iako nisu sve priče vredne pričanja.

Anegdote su super ako imaju neku poentu. Tu su mi svetli primeri Sting i Ben Stiler. A pojedine priče popularnih američkih komičara su isključivo polu-smešne situacije bez bog-zna-kakvog pančlajna tipa “nemojte da vozite automobil na esidu” što je preporuka na nivou “nemojte da prelazite ulicu na crveno” jer nešto svakako može da pođe naopako u oba slučaja. Takođe zanimljiva stvar vezana za ove selebritije je činjenica da će vas poneki i iznenaditi svojim pozitivnim stavom o halucinogenim drogama. Ako ne poznajete život tih ljudi van onoga po čemu su najprepoznatljiviji (što ipak nije slučaj sa mnom), često sisanje sličica zna da bude biografsko iznenađenje kod osoba poput Antonija Burdejna ili Keri Fišer. Meni je mnogo veće iznenađenje što su njih dvoje u ovom filmu živi. Izgleda da je ovaj film sniman poprilično dugo.

Moguće da je razlog za to primena animacije u uvodnoj špici i kao ilustraciji pojedinih anegdota. Animacija je super, zabavna je i tripozna, ali se stil menja od anegdote do anegdote. Tek odjednom, jedna priča je rekreirana igranim scenama. I tu sam shvatio da je reditelj Donik Keri rešio da ilustruje te dogodovštine na različite načine, što je stvorilo efekat suprotan od zamišljenog i nekako uspelo da smanji produkcionu vrednost filma.

HAVE A GOOD TRIP je još ispresecan propagandnim filmovima usmerenim protiv LSDja, zbog komičnog efekta, kao i lažnim igranim propagandnim videom u kome komičari igraju tinejdžere kojima sipaju drogu u sok na žurci. Količina ljudi koji su pristali da budu u ovom dokumentarcu je impresivna. Primetio sam i arhivski intervju Džordža Harisona, međutim nisam zapamtio da li postoji i drugi intervju tog tipa u filmu. Plus je jedan od sagovornika i doktor koji radi na eksperimentima sa halucinogenima u cilju suzbijanja anksioznosti kod pacijenata. On celoj priči daje određenu ozbiljnost jer se po prvi put od zabrane ovih droga u Americi rade takvi opiti, pa se i zakoni shodno tome menjaju čineći ove droge lekovima radije nego zabranjenom supstancom.

Kada se sve sabere, vidi se da su uloženi velika ljubav i veliki trud u ovaj dokumentarni film. HAVE A GOOD TRIP je zanimljiva papazjanija svega i svačega, stoga osrednja ocena. Može da vam služi kao upozorenje, ali i kao vodič kroz halucinogene droge. Što je dobro u oba slučaja. Što više znate, bolje ćete se postaviti prema toj vrsti opijata. Znaćete da li želite da probate tako nešto i u kojim uslovima. U tom smislu ocena mu je pet plus.

OCENA:

The post Have a Good Trip: Adventures in Psychedelics (2020) appeared first on Filmska bleja.

Znate kada vam neko kaže “Sladak film!” kao ultimativni opis? E, pa STANLIO I OLIO je jedan sladak film. Nepretenciozan, emotivan, nostalgičan. Gledao sam ovaj film sa devojkom (verenicom, heh) i dok su još išli natpisi nešto ju je nateralo da izgovori koje joj je prvo sećanje na Stanlija i Olija, što sam i ja želeo da podelim sa njom u istom trenutku. Ako izuzmemo crtaće koje je čak i moja generacija zaboravila, prvo sećanje mi je scena u kojoj se svi na nekoj večeri gađaju pitama, onim američkim krem-pitama koje su u suštini kora sa belim kremom u činiji.

Toga u ovom filmu nema, ali to je sasvim logično jer film obuhvata poznu karijeru ovog svetski poznatog humorističkog dua, kada su krenuli na svoju poslednju, evropsku turneju. Ipak, sve vreme se mogu videti omaži najprepoznatljivijim scenama iz filmova, pa čak i delovi te njihove predstave. Stiv Kugan i Džon Si Rajli su maestralno odigrali uloge junaka iz naslova, tako da skečevi iz predstave deluju efektno (dakle smešno) jer je efekat zaista kao da gledamo pravog Stanlija i pravog Olija.

Ovo nije skupoceni blokbaster. Vidi se da je budžet bio skromniji, ali to nimalo ne pojeftinjuje celu stvar. Na kraju krajeva, produkciono gledano sve je na mestu. Reditelj Džon S. Berd je ubo period, emociju i tajming. Zaista se oseća da mu je ovo bio passion project i svaka mu čast na urađenom.

Ako nešto škripi u filmu, to je možda scenario koji se svodi na prepričavanje jednog perioda života dvojice prijatelja. Međutim, nije toliko problem ni u samom scenariju, koliko u činjenici da je ovaj period života aktera bio najmanje turbulentan. Ako vas interesuje nešto više o njihovom burnom životu, preporučio bih vam knjigu STAN AND OLLIE: THE ROOTS OF COMEDY (2001) koja je više nego informativna. Ali ako vam je dosta da saznate po koju informaciju o finalu njihove karijere i doživite njihovu iskrenu prijateljsku ljubav, film STANLIO I OLIO će vam pružiti upravo to.

OCENA:

The post Stanlio i Olio / Stan & Ollie (2018) appeared first on Filmska bleja.

Nakon nekoliko džinovskih blokbastera, od kojih je jedan prethodnik ovog filma – OSVETNICI: KRAJ IGRE, napokon nam je u bioskope stigao novi Spajdi u dugoočekivanom filmu SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE.

Čekanje se isplatilo jer smo dobili jedan sjajan, brz film koji je svedena tinejdžerska romantična komedija smeštena u haos i beznađe superherojskog filma. Ovog puta negativac dolazi pravo sa naslovnice prve epizode Spajdermena ikada. Meni se kao fanu apsolutno dopada korišćenje negativaca iz stripa koji su se “zapatili” još u prvih nekoliko brojeva iz šezdesetih.

Naravno, ovo je jedan izuzetno moderan Spajdermen, pa je sve u duhu modernog doba (pa čak iako likovi koriste smart telefone, mada se po nekim proračunima film odvija 5 godina u budućnosti, hehe). Sva ta tehnologija Tonija Starka, koja završi u tinejdžerskim rukama, praktično je svemoguća i polako dolazimo do toga da su članovi Osvetnika zapravo nemoguće jaki. Moja pretpostavka je da je to namerno. I zabavno je kako se ignorišu drugi likovi iz MCU kad zagusti, odnosno – kao i u stripu, prosto su na nekom drugom mestu i biju neke svoje bitke.

Što se reditelja tiče, Džon Vats je na visini zadatka. Prethodni film SPAJDERMEN: POVRATAK KUĆI je bio fantastičan, ali je ovaj još bolji. Učinio je da ovaj film funkcioniše samostalno, ne samo kao polu-potreban deo šireg filmskog serijala. Film igra na komediju i dosta se ljudi u bioskopu smejalo na glas, to je veliki plus. Prosto sam se začudio da neko može da izvuče ovoliko dobru akciono-superherojsku-romantičnu-tinejdž-komediju. A kad smo kod akcije, ima je dosta i nikada nije lejm. Ovaj film ima do sad najbolje snimljene prolaske kroz vazduh mlađanog Spajdermena.

Naravno, SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE ne bi bio to što jeste da nema Toma Holanda u naslovnoj ulozi. Iako su svi glumci apsolutno na visini zadatka, on zaista briljira. Sviđa mi se što nije onaj prejadni Piter Parker kome je sve kurac u životu, već prijatni šmokljan dobrog srca i takoreći go-getter, pritom ima finu stripsku žvaku kada nosi masku preko lica.

Obratite pažnju i na dve scene od kojih je jedna nakon prvog dela špice, a druga na samom kraju filma. Prilično su uzbudljive. Kao i ostatak filma, uostalom. Za svaku preporuku u ove letnje dane, kada, ako ne na more, možete da pobegnete u hladovinu klimatizovane bioskopske sale.

OCENA:

The post Spajdermen: Daleko od kuće / Spider-Man: Far From Home (2019) appeared first on Filmska bleja.

Za početak bih da izjavim da ne pripadam generaciji koja je ispratila Pokemone. Moj jedini susret sa njima je POKÉMON: THE FIRST MOVIE koji sam gledao 1998. godine, kada je i izašao. Nije mi se svideo. Tako da je moj kompletan poriv da gledam POKEMON DETEKTIV PIKACHU zasnovan na činjenici da Pikachu iz nekog razloga priča glasom Rajana Rejnoldsa. Očekivao sam spektakularan (što bi mlađi od mene rekli) krindžfest.

Ispostavilo se da je POKEMON DETEKTIV PIKACHU sasvim solidan film, iako nikako bez mana. Mislim, od starta je bilo nerealno da ovaj film bude neko remek-delo, jer je reditelj ipak Rob Leterman koji je režirao ukupno nula natprosečnih filmova. On je takođe sa još dve osobe pisao scenario i napravio tonalno neujednačen film naivne premise, uz puno telefoniranja publici, ali i pojedine elemente koji su na granici horora. U tebe gledam Ditto!

Bez obzira na to, pojavljuje se dosta Pokemona koje sam i sâm mogao da prepoznam, a često nisu puke kameo uloge već su likovi vezani za radnju. Ok, ne bih umeo da ih nabrojim sve (Charizard? Squirtle?), ali su tu i izgledaju super.

Zapravo, ono u čemu je POKEMON DETEKTIV PIKACHU superioran je – CGI. I to je zanimljivo – svi Pokemoni koji imaju dlaku ili perje izgledaju za dve nijanse bolje od ćosavih Pokemona. Dakle, CGI je OK sam za sebe, ali je sjajan u interakciji sa glumcima. Znam da je teško glumiti sa ljudima obučenim ili predmetima presvučenim u zelenu tkaninu, ali ovde su svi dali sve od sebe da interakcija Pokemona i ljudi bude potpuno verodostojna.

Kad smo već kod ljudi, Rajan Rejnolds je na autopilotu kada je u pitanju glasovna gluma. Međutim, izgled i facijalne ekspresije Pikachua su WOW! On je nešto najlepše ikad! Džastis Smit vrlo lepo iznosi glavnog lika, mladog luzera Tima kome otac gine i koji dolazi u Rajm Siti da se na neki način oprosti od svog tate kog nije video nekoliko godina. Glavni ženski lik… Uh. Ketrin Njuton, čije si srce i/ili penis zavela? Nemoguće je da ovako svemirski netalenat dobije ulogu u blokbasteru zasnovanom na najvoljenijim japanskim anime likovima. Ne znam da li se sećate da sam je pomenuo kada sam pisao o filmu NEĆE MOĆI OVE NOĆI, ako ništa drugo bar je konzistentna u svom netalentu. Njen animirani Pokemon Psyduck mnogo bolje glumi.

POKEMON DETEKTIV PIKACHU jeste fan service film, ali umereno i sa stilom. I dalje ne mogu da dokučim da li je za decu (jebiga, ono, dopinguju Pokemone u filmu i ima strašnih delova), ali naivnost i dvostruki porodični element u samoj narativnoj strukturi me ubeđuju da jeste. Element misterije je zabavan i ima par preokreta koji zapravo čine film boljim. Da li je za bioskope? Ako ste fan Pokemona onda da, obavezno idite u bioskop! Ako ste samo radoznali, možda je bolje da sačekate da bude na blureju i striming servisima.

OCENA:

The post Pokemon Detektiv Pikachu / Pokémon Detective Pikachu (2019) appeared first on Filmska bleja.

Došli smo do kraja treće faze MCU, filmom adekvatnog naziva AVENGERS: ENDGAME i, u suštini, adekvatnog sadržaja za dvadeset drugo poglavlje serijala. Nekada je bilo potrebno 50 i kusur godina za 25 filmova u serijalu (gledam u tebe Bonde, Džejmse Bonde!), ali Marvel Studio je to odradio brzinski za svega 11 godina. Da li se nazire kraj? Jok. Hvala distributeru Taramount Film koji me je, kao i uvek, pozvao na pretpremijeru za prijatelje i hard-core fanove. Iskoristiću priliku i da iznegodujem na srpski prevod naslova OSVETNICI: KRAJ IGRE. Meni je “završna igra” bolje, dok je moj drug i veliki Marvelofil Bojan Baća negodovao i na reč “igra”, jer “tu nikakve igre nema”. Sve to na stranu, hajde da popričamo o filmu.

Nespojlerski opisano, Osvetnici u ovom poglavlju pokušavaju da ponište Tanosov puc(?!) prstima i vrate u život sabraću, palu u prethodnom nastavku. Ako bih morao u par reči da opišem kako to izvode, to bih rekao ovako: akcionom komedijom situacije. Pokušavajući da spojlujem što je manje moguće – da, malo se putuje kroz vreme, da, svako ide negde gde je već bio, tako da se naša grupa Osvetnika deli u manje timove.

Ta putovanja su glavnica trosatnog spektakla kakav je OSVETNICI: KRAJ IGRE i nakon inicijalnih pola sata kukumavčenja u svetu bez boje, jer zaboga pola planete je desetkovano, život ponovo ima smisao i naši šareni junaci na svakakve načine samouvereno ulaze u zabavno otimanje vremena akcentujući činjenicu da ništa nije kao POVRATAK U BUDUĆNOST, iako zapravo jeste. Prave se riskantni potezi, pojavljuju se likovi i glumci koji vas uzbude ako pratite MCU i sitne priče oko reditelja i producenata, a od početka filma do kraja putovanja kroz vreme, što je nešto nakon sredine, čak tri osobe izgube glavu. Neke i doslovno.

Mnogi zameraju scenaristima i rediteljima što nema dovoljno nekih likova, što postoje neke rupe u logici i radnji. Obično se sitne stvari kod ovako velikih spektakala preskaču namerno ili se ostavi neki easter egg koji će imati smisla tek kada budemo gledali sledeća poglavlja. A što se tiče nedostataka likova, ja braći Ruso skidam kapu. Nikad veći ansambl, nikad veći film, nikad veća noćna mora za sklopiti na papiru i u montaži. Ne može i ne treba svako da dobije jednak prostor kao likovi koji nose serijal tipa Kapetan Amerika ili Ajron Men.

U svakom slučaju, trenutak kada su SVI, apsolutno SVI tu, potpuno je epski. Nimalo nisam fan velikih bitaka ala onih iz LOTR, ali su braća Ruso ipak bolji u planiranju borbe od Pitera Džeksona, pritom im je i napredak kompjuterske animacije znatno pomogao. Moram ipak da napomenem da CGI u filmu OSVETNICI: KRAJ IGRE varira, kao i u svakom drugom Marvel filmu od “da li je ovo jebeno moguće” do “aste zalepili ovu dvojicu na pozadinu svaka čast, mali Mile animator-amater iz Žagubice bi to bolje”.

Šta se desi na kraju nemam nameru da vam otkrijem. Ipak, reći ću da su poslednji kadrovi neki od najemocionalnijih u čitavom serijalu, kao i da je odjavna špica potpuno fantastična. Ne, nema after-credits scena. Da, film nosi i poslednje kameo pojavljivanje Stena Lija, ali i kameo Džima Starlina, koga stripski sladokusci znaju kao kreatora Tanosa, Draksa i Gamore. Zašto sam mu dao 4 kofice? Zato što mi je prethodni film OSVETNICI: RAT BESKRAJA na neki način bolji, samo zato što veličina ovakvog projekta otežava da struktura bude savršena. Ona i jeste savršena za date okolnosti, ako shvatate šta želim da kažem.

OSVETNICI: KRAJ IGRE je ozbiljan spektakl kakav se ne sme propustiti u bioskopima ili na 4K UHD blureju i 4K televizorima (najbolje zakrivljenim), jer bilo šta ispod toga je nedopustivo sranje za ovaj nivo nadrkanosti.

OCENA:

The post Osvetnici: Kraj igre / Avengers: Endgame (2019) appeared first on Filmska bleja.

Film (JULIET, NAKED bezbednog prevoda naslova) DŽULIJA je, u odnosu na ostale filmove po romanima Nika Hornbija, prilično tanak. Iako obećava standardni rom-kom i hvata fin zalet, na kraju se prospe. Takođe, malo je razočaravajuće što se film pojavio u bioskopima u trenutku kada je na internacionalnom nivou film već izašao na blu-reju i striming servisima.

Primorski gradić u kome se film odvija je najlepše parče Velike Britanije koje sam do sad video na filmu. Svaka čast onome ko je pronašao lokaciju za snimanje. Takođe, svaka čast i onome ko je radio kasting, jer je Kris O’Daud (koga smo prošle godine gledali, iako animiranog, u S LJUBAVLJU, VINSENT) perfektan brljivac, očajni, sredovečni fan propale rok zvezde. Takođe, Rouz Birn herojski iznosi ceo film na sopstvenim plećima i veoma je simpatična u naslovnoj ulozi. Itan Houk je takođe perfektan kao pomenuta propala rok zvezda, šarmantan, uverljiv i taman fino propao.

Zaplet filma je kao iz nekog romana (hehe). Zaplet je, ustvari, ono što nije uverljivo, ali sam bio spreman da se pravim da mu verujem jer je zabavan. Zaista, DŽULIJA je prilično zabavan film, prizemljen u svojoj ludosti gde dugogodišnja devojka najvećeg fana propale rok zvezde upoznaje tu istu misterioznu rok zvezdu i flertuje sa njim.

Kada se sretnemo sa propalom rok zvezdom, on je već savršen u svojoj propalosti. Itan Houk odlično kanališe emocije. Silna rodbina rok zvezde, koju takođe upoznajemo tokom filma, služi samo zato da bi bolje shvatili njegov lik i tu neku promenu koju doživljava pri susretu sa Džulijom. Ozbiljna priča. I tako do poslednjeg čina – završne trećine.

Neke stvari se onda dese tako stihijski, glupi zapleti, odlasci, dolasci, telefonski pozivi… Kako je DŽULIJA išla ka kraju svoje filmske avanture moja pažnja je odlazila sve dalje. Želeo sam da izdržim, želeo sam da bude zabavno kao na početku, ali prosto je sve splasnulo.

Da li sam bio zadovoljan Džulijinom sudbinom? Nije me bilo briga. I to je bio najveći obrt u ovih sat i po.

OCENA:

The post Džulija / Juliet, Naked (2018) appeared first on Filmska bleja.

Au, sunce ti poljubim, kakva treščina! Da se AKVAMEN takmičio na Olimpijadi kičerice u Kič Sitiju, dobio bi bronzanu, srebrnu i zlatnu medalju za kič. Ova preduga podvodna avantura ima more transfera neprijatnosti. Navedimo neke.

Svako pojavljivanje svakog važnijeg lika iz ovog filma zahteva okret prema kameri s leđa uz far napred, sa sve šmekerskim osmehom aktera u kadru. Akvamen to uradi više od jednog puta. Blek Manta to uradi. Akvamenova keva to uradi. Čak i čudovište Karaten to uradi. Pojedini segmenti izgledaju kao zastarele verzije video igara TUM REJDER ili ASASINS KRID, najpre Merin beg po krovovima italijanskog primorja. Džejson Momoa, koji igra Akvamena, jako se zabavljao dok je snimao, pa ponekad i zaboravi da je ipak potrebno pokazati emociju s vremena na vreme. S druge strane, Amber Herd je netalentovana vreća smeća zbog koje drugi najvažniji lik u filmu, princeza Mera, potpuno ne funkcioniše. U pojedinim scenama zvuči kao da ne ume da govori. Da je ovo danas neki stari Holivud, sigurno bi se postavilo pitanje ko ju je tu doveo i na koji način. Razgovarajmo i o podmlađivanju starijih glumaca, najpre Nikol Kidman i Viljema Defoa. Tragično. Pošto je Marvel (i ko god radi animaciju za njih) uspeo izuzetno uspešno da podmladi starije glumce, to znači da je moguće uraditi to pošteno i temeljno. Vornerovo podmlađivanje je na nivou Supermenovih brkova iz LIGE PRAVDE. U nekom trenutku kada se lokacija promeni sa dubine okeana na vrh saharske dine, u par kadrova se baš vidi da ih je green screen izdao. A da zlo bude gore, krene Pitbulova treš obrada Totove Afrike koju AKVAMEN apsolutno zaslužuje. Koju scenu kasnije, ni sa čim izazvani Dipeš Mod nimalo ne doprinese atmosferi. Osim, možda, što vam bude žao Dipeš Moda, pa atmosfera u bioskopu bude prilično down. A negativci? Blek Manta kao karikatura negativca iz BLEK PANTERA. Kralj Orm, koga igra Patrik Vilson, nešto je najiritantnije što sam ikada doživeo u bioskopu.

Okej, neću više. A ima još.

I film traje, i traje, i traje, i traje… Pa ima i mid-credits scenu. Jao! Jedva sam izdržao da ne zaspim, da ne poludim, da ne iščupam Cineplexxova ljubavna sedišta ispred sebe. (Pritom su u publici bili sve sami govnari koji mašu mobilnim telefonima u mraku i sve vreme pričaju gluposti. Okej, kada idete u bioskop ne budite govnar, ugasite mobilni telefon. Ipak, sada mi to ništa nije smetalo, jer je svaka distrakcija od dosade na ekranu bila dobrodošla. Ali svakako ne budite govnar.)

Mnogo se priča o uspehu filma AKVAMEN i da je, kao jedan DCEU nastavak, izuzetno zabavan i bolji od prethodnih filmova. Moram da kažem da je ČUDESNA ŽENA ipak znatno bolji film, a svi znamo da je osrednji. Ovaj se silovito trudi da bude zabavan, ali u bioskopu nije bilo smeškanja. Ne postoji fora koja se pamti. A znate koga mi je najviše žao? Onih ljudi koji će ovo pustiti da gledaju na gajbi, puni entuzijazma.

OCENA:

The post Akvamen / Aquaman (2018) appeared first on Filmska bleja.

Da li je moguće da je neko napravio kršten TRANSFORMERS film? O, da. BAMBLBI (BUMBLEBEE) je po prvi put otkako prave ove ogromne glasne filmove ubo suštinu. Reditelj Trevis Najt (Travis Knight) je ujedinio zabavu i akciju, a pritom napravio ozbiljan omaž dugometražnom animiranom filmu THE TRANSFORMERS: THE MOVIE, kao i originalnoj seriji.

U ova dva sata bićete odaslati u osamdesete na više od jednog načina. Vizuelno, muzički i sve u svemu nostalgično. Videti starinskog Optimusa Prajma, toliko dobro animiranog da izgleda kao da je potpuno pravi, san je svakog fana, pa čak i ne previše zagriženog. Mislim, ovo smo čekali. Ovo smo zaslužili.

Po prvi put Trevis Najt uspeva da podari ljudskost robotima u meri da se zapravo vežemo za likove. Usuđujem se da kažem, da se lakše vezujemo za ove likove nego za one iz njegovog prethodnog filma KUBO I ČAROBNI MAČ (KUBO AND THE TWO STRINGS).

Majkl Bej je u prethodnih pet filmova svakako imao situaciju da su roboti bolje napisani od ljudi, ali BAMBLBI je veliki pomak od toga. Ako uporedite filmove TRANSFORMERSI: POSLEDNJI VITEZ i ovaj, jasno je koliko je BAMBLBI superioran. Scenaristkinja Kristina Hodson (Christina Hodson) je zaslužna za prvi ženski lik sa kojim se da poistovetiti u serijalu. Takođe je primenila vrlo uspešnu formulu tinejdžer+biće koja u Holivudu sjajno funkcioniše još od Spilbergovog filma E.T. VANZEMALJAC (E.T. THE EXTRA-TERRESTRIAL). Sve to zaista ide u prilog filmu, koji osim nekih sitnih mana teče, štonokažu, kao mleko.

Što se glumaca tiče, Hejli Stejnfeld (Heilee Steinfeld) sjajno iznosi ceo film. U stvari, ceo kasting je perfektan – njena porodica, pa i njen zbunjeni udvarač koji je štreber u eri u kojoj to i nije kul kao danas. Džon Sena (John Cena) kao vladin vojni agent baš i ne briljira, ali je lik toliko dvodimenzionalan i polu-potreban da Sena nije ni imao čime da se igra. To vam na kraju krajeva ne bude ni bitno. Ovako šarmantan film je redak, a naročito među blokbasterima.

OCENA:

NAPOMENA: Ocenu 5 je dala moja devojka. Ona se smejala, plakala, potpuno uživala. Ja bih rekao da je BAMBLBI zaslužio jednu solidnu četvorku, pa čak i četiri i po (mojtepipo!), mada to ne smem ni da pomislim, jer mi je prećeno fizičkim nasiljem.

The post Bamblbi / BumbleBee (2018) appeared first on Filmska bleja.