Nakon nekoliko džinovskih blokbastera, od kojih je jedan prethodnik ovog filma – OSVETNICI: KRAJ IGRE, napokon nam je u bioskope stigao novi Spajdi u dugoočekivanom filmu SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE.

Čekanje se isplatilo jer smo dobili jedan sjajan, brz film koji je svedena tinejdžerska romantična komedija smeštena u haos i beznađe superherojskog filma. Ovog puta negativac dolazi pravo sa naslovnice prve epizode Spajdermena ikada. Meni se kao fanu apsolutno dopada korišćenje negativaca iz stripa koji su se “zapatili” još u prvih nekoliko brojeva iz šezdesetih.

Naravno, ovo je jedan izuzetno moderan Spajdermen, pa je sve u duhu modernog doba (pa čak iako likovi koriste smart telefone, mada se po nekim proračunima film odvija 5 godina u budućnosti, hehe). Sva ta tehnologija Tonija Starka, koja završi u tinejdžerskim rukama, praktično je svemoguća i polako dolazimo do toga da su članovi Osvetnika zapravo nemoguće jaki. Moja pretpostavka je da je to namerno. I zabavno je kako se ignorišu drugi likovi iz MCU kad zagusti, odnosno – kao i u stripu, prosto su na nekom drugom mestu i biju neke svoje bitke.

Što se reditelja tiče, Džon Vats je na visini zadatka. Prethodni film SPAJDERMEN: POVRATAK KUĆI je bio fantastičan, ali je ovaj još bolji. Učinio je da ovaj film funkcioniše samostalno, ne samo kao polu-potreban deo šireg filmskog serijala. Film igra na komediju i dosta se ljudi u bioskopu smejalo na glas, to je veliki plus. Prosto sam se začudio da neko može da izvuče ovoliko dobru akciono-superherojsku-romantičnu-tinejdž-komediju. A kad smo kod akcije, ima je dosta i nikada nije lejm. Ovaj film ima do sad najbolje snimljene prolaske kroz vazduh mlađanog Spajdermena.

Naravno, SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE ne bi bio to što jeste da nema Toma Holanda u naslovnoj ulozi. Iako su svi glumci apsolutno na visini zadatka, on zaista briljira. Sviđa mi se što nije onaj prejadni Piter Parker kome je sve kurac u životu, već prijatni šmokljan dobrog srca i takoreći go-getter, pritom ima finu stripsku žvaku kada nosi masku preko lica.

Obratite pažnju i na dve scene od kojih je jedna nakon prvog dela špice, a druga na samom kraju filma. Prilično su uzbudljive. Kao i ostatak filma, uostalom. Za svaku preporuku u ove letnje dane, kada, ako ne na more, možete da pobegnete u hladovinu klimatizovane bioskopske sale.

OCENA:

The post Spajdermen: Daleko od kuće / Spider-Man: Far From Home (2019) appeared first on Filmska bleja.

Za početak bih da izjavim da ne pripadam generaciji koja je ispratila Pokemone. Moj jedini susret sa njima je POKÉMON: THE FIRST MOVIE koji sam gledao 1998. godine, kada je i izašao. Nije mi se svideo. Tako da je moj kompletan poriv da gledam POKEMON DETEKTIV PIKACHU zasnovan na činjenici da Pikachu iz nekog razloga priča glasom Rajana Rejnoldsa. Očekivao sam spektakularan (što bi mlađi od mene rekli) krindžfest.

Ispostavilo se da je POKEMON DETEKTIV PIKACHU sasvim solidan film, iako nikako bez mana. Mislim, od starta je bilo nerealno da ovaj film bude neko remek-delo, jer je reditelj ipak Rob Leterman koji je režirao ukupno nula natprosečnih filmova. On je takođe sa još dve osobe pisao scenario i napravio tonalno neujednačen film naivne premise, uz puno telefoniranja publici, ali i pojedine elemente koji su na granici horora. U tebe gledam Ditto!

Bez obzira na to, pojavljuje se dosta Pokemona koje sam i sâm mogao da prepoznam, a često nisu puke kameo uloge već su likovi vezani za radnju. Ok, ne bih umeo da ih nabrojim sve (Charizard? Squirtle?), ali su tu i izgledaju super.

Zapravo, ono u čemu je POKEMON DETEKTIV PIKACHU superioran je – CGI. I to je zanimljivo – svi Pokemoni koji imaju dlaku ili perje izgledaju za dve nijanse bolje od ćosavih Pokemona. Dakle, CGI je OK sam za sebe, ali je sjajan u interakciji sa glumcima. Znam da je teško glumiti sa ljudima obučenim ili predmetima presvučenim u zelenu tkaninu, ali ovde su svi dali sve od sebe da interakcija Pokemona i ljudi bude potpuno verodostojna.

Kad smo već kod ljudi, Rajan Rejnolds je na autopilotu kada je u pitanju glasovna gluma. Međutim, izgled i facijalne ekspresije Pikachua su WOW! On je nešto najlepše ikad! Džastis Smit vrlo lepo iznosi glavnog lika, mladog luzera Tima kome otac gine i koji dolazi u Rajm Siti da se na neki način oprosti od svog tate kog nije video nekoliko godina. Glavni ženski lik… Uh. Ketrin Njuton, čije si srce i/ili penis zavela? Nemoguće je da ovako svemirski netalenat dobije ulogu u blokbasteru zasnovanom na najvoljenijim japanskim anime likovima. Ne znam da li se sećate da sam je pomenuo kada sam pisao o filmu NEĆE MOĆI OVE NOĆI, ako ništa drugo bar je konzistentna u svom netalentu. Njen animirani Pokemon Psyduck mnogo bolje glumi.

POKEMON DETEKTIV PIKACHU jeste fan service film, ali umereno i sa stilom. I dalje ne mogu da dokučim da li je za decu (jebiga, ono, dopinguju Pokemone u filmu i ima strašnih delova), ali naivnost i dvostruki porodični element u samoj narativnoj strukturi me ubeđuju da jeste. Element misterije je zabavan i ima par preokreta koji zapravo čine film boljim. Da li je za bioskope? Ako ste fan Pokemona onda da, obavezno idite u bioskop! Ako ste samo radoznali, možda je bolje da sačekate da bude na blureju i striming servisima.

OCENA:

The post Pokemon Detektiv Pikachu / Pokémon Detective Pikachu (2019) appeared first on Filmska bleja.

Uspeo je! M. Najt Šajamalan je završio svoju trilogiju započetu pre 19, a nastavljenu pre dve godine. GLAS je treći film, ali je u mome srcu na drugom mestu po kvalitetu. Imajte na umu da mi je NESALOMIV bio baš bezveze, dok mi je PODELJEN omiljeni nastavak ove trilogije, iako ni on nije baš neko remek-delo. Inače, ovaj deo nije sam za sebe i ne može da se gleda na taj način. Bez prvog, a pogotovo drugog dela, nemate način da se vežete za likove i sve vam izgleda nasumično.

Premijera ovog filma se desila baš na dan dolaska ruskog predsednika Putina u Beograd i bilo je evidentno da ću morati da krenem od kuće mnogo ranije. Bulevar Kralja Aleksandra je bio zatvoren i poslužio je kao parking ogromnoj količini autobusa koji su doveli sa svih strana neke ljude da mašu ruskim zastavicama značajnom gostu. Nekako sam se domogao Vukovog spomenika i BG Vozom otišao na Novi Beograd, te preseo na tramvaj kako bih došao do bioskopa Cineplexx u TC Ušće. Uspeo sam da pređem poslednju prepreku – prelazak ulice – tačno pre prolaska povorke. Pun entuzijazma ušao sam u bioskop.

Svi znamo da je M. Najt talentovan reditelj, ali da ume da sklizne u nepotrebno. Zna da bude spor. Zna da prepričava nešto što smo već videli i skapirali. Ovaj film je pravi primer te neusklađenosti. Imamo zaista par scena koje su biseri napetosti, zaplet nekada ode u crtani film (to ću posebno da vam objasnim), a celokupni doživljaj kvari to što je reditelj sebi dao za pravo da scene otraju van okvira zdravog razuma. Možda zato što se film odigrava u instituciji za mentalno obolele?

No, da odgovorim na pitanje zašto zaplet ode u crtani film. Pokušaću da ne spojlujem. Recimo da je potez Mister Glasa u pokušaju bekstva iz ludnice ravan Dušku Dugoušku koji sprečava aktiviranje eksplozivnog svemirskog modulatora tako što otšrafi dinamit iz naprave. Takođe, paralele koje se sve vreme vuku na temu stripova (i dramaturških klišea iz američkih strip izdanja) znaju da budu prst u oko razboritom gledaocu. Superheroji, tajne grupe koje pišu istoriju iz senke… GLAS je jedan bućkuriš nesimpatične fiktivne teorije zavere i potpunog gikovanja nad stripovima uz šajamalanski saspens.

Inače, sva tri glavna junaka imaju svog, uslovno rečeno, pomoćnika. Iako su deo radnje, ne možete da se ne zapitate zašto su stvarno tu. Pritom stičete utisak da ni glumci nisu sigurni. Ono što me je najviše držalo da ne izađem iz bioskopa, a zaista sam razmišljao o izlasku, nije depresivni Brus Vilis koji evidentno više nije ni za šta, već Džejms Mekavoj koji ponovo kida glumu na tri polovine kao Kevin Vendel Kramb / Zver / Horda. Semjuel L. Džekson je dosadno dobar. To je bukvalno sve što mogu da kažem o tri uloge koje nose film GLAS.

A gde je krv? Skoro nigde. Da li bi trebalo da je bude? U hektolitrima! Zašto je nema? Tinejdžerske pare su najslađe!

OCENA:

The post Glas / Glass (2019) appeared first on Filmska bleja.

Au, sunce ti poljubim, kakva treščina! Da se AKVAMEN takmičio na Olimpijadi kičerice u Kič Sitiju, dobio bi bronzanu, srebrnu i zlatnu medalju za kič. Ova preduga podvodna avantura ima more transfera neprijatnosti. Navedimo neke.

Svako pojavljivanje svakog važnijeg lika iz ovog filma zahteva okret prema kameri s leđa uz far napred, sa sve šmekerskim osmehom aktera u kadru. Akvamen to uradi više od jednog puta. Blek Manta to uradi. Akvamenova keva to uradi. Čak i čudovište Karaten to uradi. Pojedini segmenti izgledaju kao zastarele verzije video igara TUM REJDER ili ASASINS KRID, najpre Merin beg po krovovima italijanskog primorja. Džejson Momoa, koji igra Akvamena, jako se zabavljao dok je snimao, pa ponekad i zaboravi da je ipak potrebno pokazati emociju s vremena na vreme. S druge strane, Amber Herd je netalentovana vreća smeća zbog koje drugi najvažniji lik u filmu, princeza Mera, potpuno ne funkcioniše. U pojedinim scenama zvuči kao da ne ume da govori. Da je ovo danas neki stari Holivud, sigurno bi se postavilo pitanje ko ju je tu doveo i na koji način. Razgovarajmo i o podmlađivanju starijih glumaca, najpre Nikol Kidman i Viljema Defoa. Tragično. Pošto je Marvel (i ko god radi animaciju za njih) uspeo izuzetno uspešno da podmladi starije glumce, to znači da je moguće uraditi to pošteno i temeljno. Vornerovo podmlađivanje je na nivou Supermenovih brkova iz LIGE PRAVDE. U nekom trenutku kada se lokacija promeni sa dubine okeana na vrh saharske dine, u par kadrova se baš vidi da ih je green screen izdao. A da zlo bude gore, krene Pitbulova treš obrada Totove Afrike koju AKVAMEN apsolutno zaslužuje. Koju scenu kasnije, ni sa čim izazvani Dipeš Mod nimalo ne doprinese atmosferi. Osim, možda, što vam bude žao Dipeš Moda, pa atmosfera u bioskopu bude prilično down. A negativci? Blek Manta kao karikatura negativca iz BLEK PANTERA. Kralj Orm, koga igra Patrik Vilson, nešto je najiritantnije što sam ikada doživeo u bioskopu.

Okej, neću više. A ima još.

I film traje, i traje, i traje, i traje… Pa ima i mid-credits scenu. Jao! Jedva sam izdržao da ne zaspim, da ne poludim, da ne iščupam Cineplexxova ljubavna sedišta ispred sebe. (Pritom su u publici bili sve sami govnari koji mašu mobilnim telefonima u mraku i sve vreme pričaju gluposti. Okej, kada idete u bioskop ne budite govnar, ugasite mobilni telefon. Ipak, sada mi to ništa nije smetalo, jer je svaka distrakcija od dosade na ekranu bila dobrodošla. Ali svakako ne budite govnar.)

Mnogo se priča o uspehu filma AKVAMEN i da je, kao jedan DCEU nastavak, izuzetno zabavan i bolji od prethodnih filmova. Moram da kažem da je ČUDESNA ŽENA ipak znatno bolji film, a svi znamo da je osrednji. Ovaj se silovito trudi da bude zabavan, ali u bioskopu nije bilo smeškanja. Ne postoji fora koja se pamti. A znate koga mi je najviše žao? Onih ljudi koji će ovo pustiti da gledaju na gajbi, puni entuzijazma.

OCENA:

The post Akvamen / Aquaman (2018) appeared first on Filmska bleja.

Da li je moguće da je neko napravio kršten TRANSFORMERS film? O, da. BAMBLBI (BUMBLEBEE) je po prvi put otkako prave ove ogromne glasne filmove ubo suštinu. Reditelj Trevis Najt (Travis Knight) je ujedinio zabavu i akciju, a pritom napravio ozbiljan omaž dugometražnom animiranom filmu THE TRANSFORMERS: THE MOVIE, kao i originalnoj seriji.

U ova dva sata bićete odaslati u osamdesete na više od jednog načina. Vizuelno, muzički i sve u svemu nostalgično. Videti starinskog Optimusa Prajma, toliko dobro animiranog da izgleda kao da je potpuno pravi, san je svakog fana, pa čak i ne previše zagriženog. Mislim, ovo smo čekali. Ovo smo zaslužili.

Po prvi put Trevis Najt uspeva da podari ljudskost robotima u meri da se zapravo vežemo za likove. Usuđujem se da kažem, da se lakše vezujemo za ove likove nego za one iz njegovog prethodnog filma KUBO I ČAROBNI MAČ (KUBO AND THE TWO STRINGS).

Majkl Bej je u prethodnih pet filmova svakako imao situaciju da su roboti bolje napisani od ljudi, ali BAMBLBI je veliki pomak od toga. Ako uporedite filmove TRANSFORMERSI: POSLEDNJI VITEZ i ovaj, jasno je koliko je BAMBLBI superioran. Scenaristkinja Kristina Hodson (Christina Hodson) je zaslužna za prvi ženski lik sa kojim se da poistovetiti u serijalu. Takođe je primenila vrlo uspešnu formulu tinejdžer+biće koja u Holivudu sjajno funkcioniše još od Spilbergovog filma E.T. VANZEMALJAC (E.T. THE EXTRA-TERRESTRIAL). Sve to zaista ide u prilog filmu, koji osim nekih sitnih mana teče, štonokažu, kao mleko.

Što se glumaca tiče, Hejli Stejnfeld (Heilee Steinfeld) sjajno iznosi ceo film. U stvari, ceo kasting je perfektan – njena porodica, pa i njen zbunjeni udvarač koji je štreber u eri u kojoj to i nije kul kao danas. Džon Sena (John Cena) kao vladin vojni agent baš i ne briljira, ali je lik toliko dvodimenzionalan i polu-potreban da Sena nije ni imao čime da se igra. To vam na kraju krajeva ne bude ni bitno. Ovako šarmantan film je redak, a naročito među blokbasterima.

OCENA:

NAPOMENA: Ocenu 5 je dala moja devojka. Ona se smejala, plakala, potpuno uživala. Ja bih rekao da je BAMBLBI zaslužio jednu solidnu četvorku, pa čak i četiri i po (mojtepipo!), mada to ne smem ni da pomislim, jer mi je prećeno fizičkim nasiljem.

The post Bamblbi / BumbleBee (2018) appeared first on Filmska bleja.

MORTAL ENGINES, ili u prevodu na srpski SMRTONOSNE MAŠINE, jedan je nesrećan veliki film. Zaista preterana CGI ekstravaganca, vizualno na izuzetno visokom nivou, film je steam-punk bombona za sve steam-punk sladokusce. I, uglavnom, samo za njih.

Jako je zabavno videti London na točkovima, kako juri i guta manje (nemačke) gradove po postapokaliptičnoj pustari Evrope. Pustari u kojoj se svi razumeju jer pričaju samo engleski i u kojoj bi brat brata prodao u roblje. Za lovu. Sa kojom nisam siguran da nešto možeš da uradiš u nuklearnoj pustari. Eh.

Ono od čega film evidentno pati je nedostatak poznatih glumaca. Da se razumemo, svi glumci na ekranu su dobri i mogu da nose jedan blokbaster na svojim plećima. Problem je više u marketinškom smislu gde jedan Hugo Viving (Hugo Weaving) nije dovoljan da privuče gledaoce u bioskop. A on čak nije ni glavna uloga. Dodelili su mu, sasvim adekvatno, ulogu zlikovca. I on se tu, naravno, jako dobro snašao.

Hera Hilmar kao Hester Šo je zanimljiva. U isto vreme i gruba i nežna, progonjena od strane androida koji je odgajio, a želi da je ubije. Na misiji da ubije i sama. Hera je super izbor. Ima lice stvoreno za film. Njen partner u filmu je Robert Šian (Robert Sheehan) u ulozi Toma Natsvortija, nesuđenog pilota i istoričara koji kopa po đubretu koji je jedina zaostavština planete Zemlje pre apokalipse, daje tačno onakav utisak kakav je zahtevan. Prilično je iritantan, ali na trenutke šarmantan u svojoj sluđenosti. Ovo dvoje imaju dobar odnos, što je bitno kada film mora da se osloni na dve nepoznate.

Znam da sve ovo zvuči kao da je film SMRTONOSNE MAŠINE dobar, ali avaj! Reditelj Kristijan Rivers (Christian Rivers) je producentu Piteru Džeksonu sigurno zvučao kao okej izbor, a on svojim kolegama iz Weta Workshopa često pruža prilike. I vidi se da se čovek posvetio vizualnoj strani, pošto je Kristijan inače storyboard artist i majstor pre-vizualizacije za film, dok su mu međuljudski odnosi tanki i neuverljivi. To je klasičan majklbejtitis (pogledati TRANSFORMERSI: POSLEDNJI VITEZ), koji je uglavnom neizlečiva bolest. I naravno da film ima veliku bitku u poslednjih 20 minuta, što je nekako preslikan LOTR pristup koji već godinama zaista ne funkcioniše, a pitanje je i da li je ikada stvarno funkcionisao.Jedina poruka koju film šalje, a da sasvim ima smisla, je ta da će ljudi uvek praviti iste greške ako im se pruži prilika. Ipak, nije sve tako crno (i jaaa sam deetee sreeeeće…).

Već je svima jasno da će SMRTONOSNE MAŠINE da propadnu na blagajnama, iako će sigurno živeti lep život na striming servisima i blurejevima u limited edition metalnim kutijama. Posvetite mu pažnju isključivo ako volite steam-punk, leteće gradove i CGI.

OCENA:

The post Smrtonosne mašine / Mortal Engines (2018) appeared first on Filmska bleja.

Kao što je publika filmskog serijala o Hariju Poteru rasla uz glavnog junaka, pa su filmovi bili sve ozbiljniji, tako se taj trend u svetu čarobnjaka nastavlja i u planiranoj pentalogiji, čiji se drugi deo FANTASTIČNE ZVERI: GRINDELVALDOVI ZLOČINI upravo pojavio u domaćim bioskopima.

Kao i prošli put, mirno sam sedeo u bioskopu Cineplexx Ušće, kada su se iza mene nemirni fanovi pomamili i uz krike proslavili svaku novu mađiju, starog lika, novog lika i reklo bi se skoro sve ostalo. Ako se sećate mog teksta o filmu FANTASTIČNE ZVERI I GDE IH NAĆI, prošli put su fanovi bili jasno obeleženi u šalovima Hogvartsa, ali ovoga puta su bili u civilu tako da niko nije očekivao podvriskivanja. Ipak, dobra strana njihovog razgovora sa bioskopskim platnom je to što se bar nešto dešavalo u mom životu dok se u samom filmu nije dešavalo apsolutno ništa. Nemojte da mislite da se to dešavalo često tokom filma, nije. Prosto, bio je jedan takav trenutak, na otprilike sat i po filma, kada sam diskretno pogledao na sat i uzvrpoljio se u sedištu, pritom čak i šapatom izrazio želju da se film što pre završi.

Ako se pitate zašto, odgovor je lak. Od samog početka bivamo zasuti magijskim delovanjem na ekranu. Dejvid Jejts, reditelj, do detalja je izmaštao i primenio čarolije koje se prilično dinamično odigravaju na ekranu. No, pošto je u pitanju političko-magijski triler (ne, FANTASTIČNE ZVERI: GRINDELVALDOVI ZLOČINI nije film za decu, žao mi je) magiju zameni dijalog, a čak i kada ga ne zameni već se dijalog i magija isprepliću, zna da vas učini nervoznim. Ceo film se pitamo isključivo jedno pitanje – ko je zapravo Kridens Golokost (Ezra Miler). I potrebna su celokupna 2 sata da to zaista i saznamo.

Dakle, magije su besprekorne i prilično zabavne. Ima dosta bacanja Avada Kedavre (potcrtavam još jednom – film nije za decu). Grindelvald je evidentno Hitler pre Hitlera (ipak su dvadesete godine prošlog veka u pitanju) i to je potpuno jasno. On malo želi genocid, a malo besplatnu nemagijsku radnu snagu. Grindelvalda je vrlo realno otelotvorio Džoni Dep i ovo mu je verovatno najbolja nova uloga iz pozne, post-Svini-Tod faze.

Ediju Redmejnu u ulozi Njuta Salamandera Skamandera fali malo mesa. Za glavnog junaka baš je sveden na minimum. Dok se svim njegovim starim i novim prijateljima i ljubavima dešavaju nove, uzbudljive stvari, makar bile loše, Salamanderu se ne dešava bog-zna-šta iako je kao glavni junak, ključan za razvitak radnje i sledeći nastavak.

Film FANTASTIČNE ZVERI: GRINDELVALDOVI ZLOČINI je impresivno dvosatno zadovoljenje hard-kor, nikako paušalnih fanova čarobnjačkog sveta Harija Potera, koje se u svojoj suštini svodi na jednu rečenicu nakon koje pravi fan ispusti svoju vilicu na patos i padne u nirvanu i na pod bioskopa gde kokice odu da umru. Na žalost tu se ne može ostati dugo, zaposlenici bioskopa imaju metle i one nisu za kvidič!

OCENA:

The post Fantastične zveri: Grindelvaldovi zločini / Fantastic Beasts: The Crimes of Grindelwald (2018) appeared first on Filmska bleja.

Po četvrti put, ZVEZDA JE ROĐENA i ostavlja trag na kinematografskom nebu. Red je i bio. Ovo je do sad bila najduža pauza između dva rimejka. Dakle, ako se pitate, filmovi ovog istog imena su se pojavili 1937, 1954. i 1976. Ne znam kakav su utisak ostavljali filmovi na publiku iz vremena u kome su se emitovali, ali najnovija inkarnacija je rasplakala celu salu na premijeri u bioskopu Cineplexx u tržnom centru Ušće.

To vam otprilike govori da vas očekuje pristojna romansa, jača melodrama, ali i ozbiljna količina muzike koja je daleko najbolji deo filma. Ono što ne iznenađuje je da je muziku pisala Lejdi Gaga, iznenađenje leži u činjenici da je sa njom pesme pisao Bredli Kuper. Kao reditelj debitant i kantautor debitant, Bredli Kuper je pokazao da nije daleko od savršenog. Uspeo je da pronađe zanimljiv izraz – ceo film se sastoji od kratkih inserata iz života glavnih junaka, a muzika je ona koja se pamti. Neverovatan je balans šuplje dramaturgije sa superiorno urađenim koncertnim nastupima koji čak nemaju kratko trajanje u filmu. Režija nastupa je ono što je biser ove filmske školjke. I tome pomažu izuzetno dobre numere.

Naravno, nisu sve pesme savršene. Završna raskošna američka balada sa primesama teme iz filma TELOHRANITELJ je nekako mlaka i zvuči nepromišljeno. Jasno je šta je pokušano, ali se umesto potpune ekstaze dobije kontra-efekat. Međutim, jedna pesma ne čini da film ZVEZDA JE ROĐENA bude lošiji.

I tu dolazimo do Lejdi Gage. Možda se dva simpatična gej ortaka, koja su sedela iza mene i na sve što Gaga na ekranu uradi govorila “Jasss!”, neće složiti sa mnom, ali Lejdi Dragana se nije baš naglumila glume u ovom konkretnom slučaju. Kada glumi prejadnu konobaricu što peva u baru za trandže, potpuno je uverljiva. Onog trenutka kada njena uloga postane bliska onome što ona jeste, pop zvezda svetskog kalibra, gluma popije dupli viski i ode da banči sa nekim ko zna da je hendluje.

Moja draga je, kao i uvek, viknula “ovo nije realno” (razmišljam se da zaštitim ovu njenu često rabljenu frazu) kada se lik, koga Bredli odlično igra, uneredi na sceni. I dobro sam razmislio o tome, zaista, nikada se ništa slično nije dogodilo na visokoprofilnim dodelama nagrada, mada je bilo pevanja onoga što se ne sme (Nirvana), penjanja na scenografiju (RATM), hapšenja pri silasku sa bine (Snoop Dogg) i sličnih događaja. Takođe, jedna od ključnih scena sa kučetom, a u pitanju je zaista Bredlijevo kuče što je divan detalj, moju životnu saputnicu je nagutalo suza. Jebiga, neko reaguje na ljude, a neko na kuče. Film ZVEZDA JE ROĐENA evidentno ima materijala za svačiju suzu.

OCENA:

The post Zvezda je rođena / A Star is Born (2018) appeared first on Filmska bleja.

Do sad ste već shvatili da je VENOM fantastična depikcija ovog junaka, osmišljenog depresivnih devedesetih u izdavačkoj kući MARVEL, od strane vazda mračnog Toda Mekfarlana, koji je tada uspeo da podigne čitanost prastarog junaka Spajdermena i kreira zanimljivog, iako sada već demode negativca.

Ako filmu tražimo zamerku, naćićemo mnoge. Ipak, daleko od toga da VENOM nije zabavan film. Išao bih dotle da kažem da je izuzetno zabavan, pa i ako je to sve na plećima prešarmantnog Toma Hardija u naslovnoj ulozi. Niko nije očekivao da ovaj film bude dobar, ali sam dobio nešto hiljadu puta bolje od onoga čemu sam se nadao. Pogotovo mi se sviđa aspekt Edija Broka, kasnije Venoma, koji je u svojoj suštini – pičketina.

Toma Hardija u ovom filmu toliko puta prebiju, izmaltretiraju, toliko se krije od svega i svakoga… da je genijalno!

S obzirom da je reditelj Ruben Flejšer knjiški primer mediokriteta sa dva osrednja filma (30 MINUTES OR LESS, GANGSTER SQUAD) i jednim odbeglim hitom koji dobija i nastavak (ZOMBIELAND), VENOM je daleko najpitkiji, više na osnovu šarma glumaca ili jako dobre animacije kada su vanzemaljski simbioti u pitanju. Venomova pojava je izuzetno verodostojna stripskom izvoru, a napad simbiota Rajota na ljude je potpuno preslikan.

Naravno, da bi Sony održao svoj paralelni Marvel univerzum, potrebno je i dodvoravanje fanovima. Ako izuzmemo jedino vezivno tkivo svih Marvel-tematskih filmova – specijalno pojvaljivanje Stena Lija, ostala uskršnja jaja su sin Džone Džejmisona u raketi koja dolazi iz svemira na početku filma i mid-credits scena gde se pojavljuje tip koji će u potencijalnom nastavku biti Karnidž. I to je sasvim okej.

Napomenuo bih da ćete, ako sačekate da se završi kompletna i bolno preduga špica, videti ekskluzivnu i prezabavnu scenu iz animiranog filma SPAJDERMEN: NOVI SVET.

Dakle VENOM je zanimljiv, zabavan i zaista dinamičan film koji sadrži nešto više krvi i leševa nego što ste navikli. U suštini je B film jakog budžeta i smrdi na devedesete. Ja mu te stvari ne uzimam za zlo, čak naprotiv.

OCENA:

The post Venom (2018) appeared first on Filmska bleja.

Za početak bih da izrazim svoje žaljenje što se NEMOGUĆA MISIJA: RAZILAŽENJE u Srbiji ne zove isto kao i u Hrvatskoj – NEMOGUĆA MISIJA: RASPAD SISTEMA. Ha! Ovo je prilika koju smo propustili. Zamislite koliko je dobar marketing sa takvim prevodom.

Lomljene članka na nozi se Tomu Kruzu definitivno isplati. Iako mu je par poslednjih uradaka propalo na blagajnama, reditelj filma je imao dodatno vreme da dopravi film dok je Kruz bio onesposobljen, da osmisli šta treba da se dosnimi i dokaže da je ipak bolji reditelj od očekivanog (iako je po meni DŽEK RIČER pokidao, nije se proslavio filmom NEMOGUĆA MISIJA: OTPADNIČKA NACIJA). Verovatno ste čuli da je Kruz slomio članak pri skoku sa zgrade na zgradu, popeo se i otrčao povređene noge van kadra. Pao je u bolovima i pitao “da li je sve snimljeno?” i zaista, tih nekoliko kadrova je u filmu.

Daleko od toga da mu je to jedini kaskaderski zadatak. Mekveri je bio rešen da nagaze akciju i zaista su to i uradili. Predobre scene borbe! Fantastične jurnjave ulicama Pariza! Trka helikopterima i fajt na planinskom vrhu! Svaka čast. Ako izuzemo dva kadra koja se čine neoštra (a krupni kadrovi su u pitanju i pitanje je ko će to da primeti) ili jedna dijaloška scena u kojoj je gluma napustila glumce na kratko, sve je savršeno. Razumite me, nije ovo scenario za Oskara, samo je iznad proseka za akcioni film. Takođe je i predvidivo, ali uprite prstom u, recimo, Bond film koji to nije.

Ko god da je radio borbenu koreografiju, iskidao je. Moj omiljeni deo je tuča u kupatilu, predivna sumanutost. Kad lik opegla i Kruza i Kavila, pa to je spektakl ljudi moji. To nije jedini takav trenutak, na sreću. Primetno je i relativno mudro korišćenje muzike, odlična montaža slike, a i zvuka. Zadat je dobar ritam, a dinamičan tempo ne dozvoljava da vam bude dosadno.

Sigurno se pitate, kakav je Supermen zbrkovima? O la la, devojke su uftale i puftale, u sali je naglo porasla vlažnost. Hvala bogu facijalnih malja, Henri Kavil uspeva da brkovi budu seksi, umesto onoga što pokušava moj drug Dalibor. Žaomie tebra, nekome su brkovi Supermen, nekome sin Dragan.

Bogami je NEMOGUĆA MISIJA: RAZILAŽENJE, kao šesti deo, nadmašio moja očekivanja i smestio bih ga na mesto najboljeg nastavka, iako su mi treći i četvrti do sada bili favoriti. Dakle, isplatilo se sve što kupujemo s AliEkspresa, jer je jedan od većih finansijera filma upravo Alibaba Pictures. Nastavite da im dajete dva dolara za šta god, možda bude više ovakvih akcijaša.

OCENA:

The post Nemoguća misija: Razilaženje / Mission: Impossible – Fallout (2018) appeared first on Filmska bleja.