Ne znam šta sam očekivao, ali to nije ovo što sam gledao. ČUDESNA ŽENA 1984 je film koji služi da održi franšizu radije nego da je proširi i poboljša. Otprilike kao foksovi X-MEN filmovi u svojoj poznoj fazi, s tim da se vidi da se neko ipak trudio da sastavi što bolji film od onoga što je napisano na papiru. I taj neko je verovatno Peti Dženkins.

Scenario je pisan po njenom sinopsisu. I dok verujem da je sinopsis bio super, scenario na kraju nije ispao zadovoljavajuć. Često se ništa ne dešava, likovi se slabo razvijaju i ono u šta scenaristi žele da poverujemo – stoji na staklenim nogama. I Peti to režira vrlo sposobno, varajući nas da je film bolji nego što jeste. Jedan od mehanizama su omaži filmovima osamdesetih godina prošlog veka. Ceo prvi deo u muzeju ima neki ZAPOSLENA DEVOJKA vajb. Ima tu i INDIJANE DŽONSA, a ima i direktnog omaža prvom od modernih superherojskih filmova – SUPERMENU. I ti omaži su nama, publici, u odnosu na ostatak filma, kao topao nežan zagrljaj… nepoznate osobe! Gospodine, ruke k sebi!

Takođe, Peti ima problem sa ritmom. Ne razumem šta je sa njom i tolikim insistiranjem da sve bude “epski”. Okej, povratak na ostrvo Amazonki treba da bude epski, fajtovi i jahanja munja moraju da budu epski. Ali ima toliko praznog hoda i sve je naglašeno pokretima kamera i muzikom, kao da je podjednako bitno. I to oduzima snagu onim delovima koji zaista jesu važni za narativ.

Velika mana prvog filma je, i to sam već govorio u kritici ČUDESNE ŽENE, treći čin koji je bio demode bitka sa čudovištem. Zahvalan sam što su nas u filmu ČUDESNA ŽENA 1984 toga poštedeli. WW se ovog puta bori protiv bolesti današnjice, iako u oblandi hladnog rata 1984. godine. Bori se protiv površnih želja čovečanstva za brzim dobitkom i poršeima (neverovatno je da se taj brend stavlja u negativan kontekst u filmu, a opet, potpuno je jasno da je u pitanju product placement), bori se protiv zidova koji “štite” celu državu, bori se protiv atomskog naoružanja – a sve to boreći se protiv Maksvela Lorda koga maestralno igra Pedro Paskal. Tek da bi film zapravo opravdao epitet superherojskog, Čudesna Žena se bori i protiv Čite, koju takođe maestralno igra Kristen Vig. Ja i dalje tu vidim Penelopi iz njenih čuvenih SNL skečeva. Taj lik prosto tu i tamo proviri iz nje, koliko god da je ozbiljna. Naročito kada igra nesigurnu, “nevidljivu” arheološkinju.

Naravno, Gal Gadot je Čudesna žena u toj 1984. godini, što govori da kao lik između prvog i ovog filma iza sebe ima sedam decenija superherojstva i života bez ljubavi, a obrt je takav da ulozi postaju veći. Samo u svoje ime mogu da kažem da se nisam preterano investirao u njenu situaciju. Znam, teško je. I superheroji su ljudi bla, bla, bla. Gal je ugodna za oči i volim da je gledam kako radi šta god. Ipak, više me je zainteresovala i razgalila mid-credits scena nego većina onoga što se desilo tokom celokupnog trajanja filma.

Da ne dužim više. U godini u kojoj je izašlo malo filmova, blokbasteri ovog tipa bi trebalo da su melem za dušu. Međutim, sedenje pod kojekakvim izolacijama i zatvaranjima je dovelo do toga da gledamo zaista veliku količinu filmskog i TV programa. I radije bih gledao SUPERMENA petnaesti, nego ČUDESNA ŽENA 1984 drugi put.

OCENA:

The post Čudesna žena 1984 / Wonder Woman 1984 (2020) appeared first on Filmska bleja.

Uspeo je! M. Najt Šajamalan je završio svoju trilogiju započetu pre 19, a nastavljenu pre dve godine. GLAS je treći film, ali je u mome srcu na drugom mestu po kvalitetu. Imajte na umu da mi je NESALOMIV bio baš bezveze, dok mi je PODELJEN omiljeni nastavak ove trilogije, iako ni on nije baš neko remek-delo. Inače, ovaj deo nije sam za sebe i ne može da se gleda na taj način. Bez prvog, a pogotovo drugog dela, nemate način da se vežete za likove i sve vam izgleda nasumično.

Premijera ovog filma se desila baš na dan dolaska ruskog predsednika Putina u Beograd i bilo je evidentno da ću morati da krenem od kuće mnogo ranije. Bulevar Kralja Aleksandra je bio zatvoren i poslužio je kao parking ogromnoj količini autobusa koji su doveli sa svih strana neke ljude da mašu ruskim zastavicama značajnom gostu. Nekako sam se domogao Vukovog spomenika i BG Vozom otišao na Novi Beograd, te preseo na tramvaj kako bih došao do bioskopa Cineplexx u TC Ušće. Uspeo sam da pređem poslednju prepreku – prelazak ulice – tačno pre prolaska povorke. Pun entuzijazma ušao sam u bioskop.

Svi znamo da je M. Najt talentovan reditelj, ali da ume da sklizne u nepotrebno. Zna da bude spor. Zna da prepričava nešto što smo već videli i skapirali. Ovaj film je pravi primer te neusklađenosti. Imamo zaista par scena koje su biseri napetosti, zaplet nekada ode u crtani film (to ću posebno da vam objasnim), a celokupni doživljaj kvari to što je reditelj sebi dao za pravo da scene otraju van okvira zdravog razuma. Možda zato što se film odigrava u instituciji za mentalno obolele?

No, da odgovorim na pitanje zašto zaplet ode u crtani film. Pokušaću da ne spojlujem. Recimo da je potez Mister Glasa u pokušaju bekstva iz ludnice ravan Dušku Dugoušku koji sprečava aktiviranje eksplozivnog svemirskog modulatora tako što otšrafi dinamit iz naprave. Takođe, paralele koje se sve vreme vuku na temu stripova (i dramaturških klišea iz američkih strip izdanja) znaju da budu prst u oko razboritom gledaocu. Superheroji, tajne grupe koje pišu istoriju iz senke… GLAS je jedan bućkuriš nesimpatične fiktivne teorije zavere i potpunog gikovanja nad stripovima uz šajamalanski saspens.

Inače, sva tri glavna junaka imaju svog, uslovno rečeno, pomoćnika. Iako su deo radnje, ne možete da se ne zapitate zašto su stvarno tu. Pritom stičete utisak da ni glumci nisu sigurni. Ono što me je najviše držalo da ne izađem iz bioskopa, a zaista sam razmišljao o izlasku, nije depresivni Brus Vilis koji evidentno više nije ni za šta, već Džejms Mekavoj koji ponovo kida glumu na tri polovine kao Kevin Vendel Kramb / Zver / Horda. Semjuel L. Džekson je dosadno dobar. To je bukvalno sve što mogu da kažem o tri uloge koje nose film GLAS.

A gde je krv? Skoro nigde. Da li bi trebalo da je bude? U hektolitrima! Zašto je nema? Tinejdžerske pare su najslađe!

OCENA:

The post Glas / Glass (2019) appeared first on Filmska bleja.

MORTAL ENGINES, ili u prevodu na srpski SMRTONOSNE MAŠINE, jedan je nesrećan veliki film. Zaista preterana CGI ekstravaganca, vizualno na izuzetno visokom nivou, film je steam-punk bombona za sve steam-punk sladokusce. I, uglavnom, samo za njih.

Jako je zabavno videti London na točkovima, kako juri i guta manje (nemačke) gradove po postapokaliptičnoj pustari Evrope. Pustari u kojoj se svi razumeju jer pričaju samo engleski i u kojoj bi brat brata prodao u roblje. Za lovu. Sa kojom nisam siguran da nešto možeš da uradiš u nuklearnoj pustari. Eh.

Ono od čega film evidentno pati je nedostatak poznatih glumaca. Da se razumemo, svi glumci na ekranu su dobri i mogu da nose jedan blokbaster na svojim plećima. Problem je više u marketinškom smislu gde jedan Hugo Viving (Hugo Weaving) nije dovoljan da privuče gledaoce u bioskop. A on čak nije ni glavna uloga. Dodelili su mu, sasvim adekvatno, ulogu zlikovca. I on se tu, naravno, jako dobro snašao.

Hera Hilmar kao Hester Šo je zanimljiva. U isto vreme i gruba i nežna, progonjena od strane androida koji je odgajio, a želi da je ubije. Na misiji da ubije i sama. Hera je super izbor. Ima lice stvoreno za film. Njen partner u filmu je Robert Šian (Robert Sheehan) u ulozi Toma Natsvortija, nesuđenog pilota i istoričara koji kopa po đubretu koji je jedina zaostavština planete Zemlje pre apokalipse, daje tačno onakav utisak kakav je zahtevan. Prilično je iritantan, ali na trenutke šarmantan u svojoj sluđenosti. Ovo dvoje imaju dobar odnos, što je bitno kada film mora da se osloni na dve nepoznate.

Znam da sve ovo zvuči kao da je film SMRTONOSNE MAŠINE dobar, ali avaj! Reditelj Kristijan Rivers (Christian Rivers) je producentu Piteru Džeksonu sigurno zvučao kao okej izbor, a on svojim kolegama iz Weta Workshopa često pruža prilike. I vidi se da se čovek posvetio vizualnoj strani, pošto je Kristijan inače storyboard artist i majstor pre-vizualizacije za film, dok su mu međuljudski odnosi tanki i neuverljivi. To je klasičan majklbejtitis (pogledati TRANSFORMERSI: POSLEDNJI VITEZ), koji je uglavnom neizlečiva bolest. I naravno da film ima veliku bitku u poslednjih 20 minuta, što je nekako preslikan LOTR pristup koji već godinama zaista ne funkcioniše, a pitanje je i da li je ikada stvarno funkcionisao.Jedina poruka koju film šalje, a da sasvim ima smisla, je ta da će ljudi uvek praviti iste greške ako im se pruži prilika. Ipak, nije sve tako crno (i jaaa sam deetee sreeeeće…).

Već je svima jasno da će SMRTONOSNE MAŠINE da propadnu na blagajnama, iako će sigurno živeti lep život na striming servisima i blurejevima u limited edition metalnim kutijama. Posvetite mu pažnju isključivo ako volite steam-punk, leteće gradove i CGI.

OCENA:

The post Smrtonosne mašine / Mortal Engines (2018) appeared first on Filmska bleja.

Kao što je publika filmskog serijala o Hariju Poteru rasla uz glavnog junaka, pa su filmovi bili sve ozbiljniji, tako se taj trend u svetu čarobnjaka nastavlja i u planiranoj pentalogiji, čiji se drugi deo FANTASTIČNE ZVERI: GRINDELVALDOVI ZLOČINI upravo pojavio u domaćim bioskopima.

Kao i prošli put, mirno sam sedeo u bioskopu Cineplexx Ušće, kada su se iza mene nemirni fanovi pomamili i uz krike proslavili svaku novu mađiju, starog lika, novog lika i reklo bi se skoro sve ostalo. Ako se sećate mog teksta o filmu FANTASTIČNE ZVERI I GDE IH NAĆI, prošli put su fanovi bili jasno obeleženi u šalovima Hogvartsa, ali ovoga puta su bili u civilu tako da niko nije očekivao podvriskivanja. Ipak, dobra strana njihovog razgovora sa bioskopskim platnom je to što se bar nešto dešavalo u mom životu dok se u samom filmu nije dešavalo apsolutno ništa. Nemojte da mislite da se to dešavalo često tokom filma, nije. Prosto, bio je jedan takav trenutak, na otprilike sat i po filma, kada sam diskretno pogledao na sat i uzvrpoljio se u sedištu, pritom čak i šapatom izrazio želju da se film što pre završi.

Ako se pitate zašto, odgovor je lak. Od samog početka bivamo zasuti magijskim delovanjem na ekranu. Dejvid Jejts, reditelj, do detalja je izmaštao i primenio čarolije koje se prilično dinamično odigravaju na ekranu. No, pošto je u pitanju političko-magijski triler (ne, FANTASTIČNE ZVERI: GRINDELVALDOVI ZLOČINI nije film za decu, žao mi je) magiju zameni dijalog, a čak i kada ga ne zameni već se dijalog i magija isprepliću, zna da vas učini nervoznim. Ceo film se pitamo isključivo jedno pitanje – ko je zapravo Kridens Golokost (Ezra Miler). I potrebna su celokupna 2 sata da to zaista i saznamo.

Dakle, magije su besprekorne i prilično zabavne. Ima dosta bacanja Avada Kedavre (potcrtavam još jednom – film nije za decu). Grindelvald je evidentno Hitler pre Hitlera (ipak su dvadesete godine prošlog veka u pitanju) i to je potpuno jasno. On malo želi genocid, a malo besplatnu nemagijsku radnu snagu. Grindelvalda je vrlo realno otelotvorio Džoni Dep i ovo mu je verovatno najbolja nova uloga iz pozne, post-Svini-Tod faze.

Ediju Redmejnu u ulozi Njuta Salamandera Skamandera fali malo mesa. Za glavnog junaka baš je sveden na minimum. Dok se svim njegovim starim i novim prijateljima i ljubavima dešavaju nove, uzbudljive stvari, makar bile loše, Salamanderu se ne dešava bog-zna-šta iako je kao glavni junak, ključan za razvitak radnje i sledeći nastavak.

Film FANTASTIČNE ZVERI: GRINDELVALDOVI ZLOČINI je impresivno dvosatno zadovoljenje hard-kor, nikako paušalnih fanova čarobnjačkog sveta Harija Potera, koje se u svojoj suštini svodi na jednu rečenicu nakon koje pravi fan ispusti svoju vilicu na patos i padne u nirvanu i na pod bioskopa gde kokice odu da umru. Na žalost tu se ne može ostati dugo, zaposlenici bioskopa imaju metle i one nisu za kvidič!

OCENA:

The post Fantastične zveri: Grindelvaldovi zločini / Fantastic Beasts: The Crimes of Grindelwald (2018) appeared first on Filmska bleja.

Furious? Zanimljiv engleski naziv za film koji u svojoj domovini, a i kod nas, ima bajkovit naziv LEGENDA O KOLOVRATU. Mada je svakako dobro izbaciti reč/ime Kolovrat iz internacionalnog naslova. Međutim, američki naslov je FURIOUS iliti ljutit, besan. I nije neki prevod ako uzmemo u obzir da je ovo dečji film koji za estetski uzor ima film 300 Zeka Snajdera. A to, složićete se, nije najbolji izbor za uzor.

Ovu mlaku ratnu bajku o vojniku koji ima amneziju koja se dešava nakon svakog sna, i koji uz pomoć svega 20 ljudi ide na Kanovu hordu od 20 hiljada ljudi, najpre kvari to što glumci svetlost dana nisu videli. Trčali su jadni ispred zelenog platna tri i po meseca da bi finalni proizvod izgledao plastificirano kao igrica sa plejsejšna dvojke. Baš je glupo animirati paru iz usta svim glumcima u svim dijalozima, to zaista izgleda kao bacanje para. Jedini CGI hajlajt je medved, to mi je bilo super zabavno ako ništa drugo.

Glavni glumac Ilja Malakov često tako glumi sam sa sobom u tom studiju i čini se da mu je teško da izazove neku veću emociju. Na stranu to što je fin čovek (bio je na premijeri pa smo razmenili koju reč), Kolovrat je ostao uskraćen za – upravo ono iz internacionalnog naziva – bes, ljutnju, nemoć, prkos. Čak i kada mu se desi velika tragedija, on je u fazonu – iiidemo dalje, vozimo, opa, ojs! Nekada ti dođe da navijaš za zlog Kana samo zato što je predstavljen ozbiljnije i više kul.

Kad smo kod zabave, moram da priznam da ne vidim da LEGENDA O KOLOVRATU može da bude zaista zabavan i blizak nekome ko nije iz Rusije. Slična situacija kao sa filmom VIKING. Ja sam nekoliko puta pogledao na sat, što nikada nije dobar znak. U suštini, mogu da zamislim tinejdžersku publiku, koja se gađa kokicama i hormonima nedeljom popodne u bilo kom Cineplexx bioskopu, da gleda ovo sa umerenim zadovoljstvom.

OCENA:

The post Legenda o Kolovratu / Легенда о Коловрате / Furious (2017) appeared first on Filmska bleja.

Pošto je ČUDESNA ŽENA zakasnila dve nedelje u naše bioskope, onda sam lepo sačekao da prođe talas dobrih i verovatno plaćenih kritika koje idu par dana pre premijere i zatim pročitao one skorašnje koje su verodostojnije. Kritike su i dalje bile pozitivne, iako prizemljenije. I sada kad sam pogledao film shvatam hajp oko glumice, ali ne i oko filma.

Gal Gadot je legla u ulogu Wonder Woman kao dupe na nošu i tu nema nikakve sumnje. Neverovatno, čak i Kris Pajn daje sve od sebe, iako je ošljar svetskih razmera. Režija je iznenađujuće dobra, neka rešenja u akcionim scenama su me iznenadila i da ne postoje ti neki blesavi prelazi sa prave glumice u skoku u digitalnu 3D animiranu istu tu osobu u nastavku visoko-stilizovanog skoka – bilo bi još bolje.

Dok sam gledao film, imao sam osećaj da je ČUDESNA ŽENA trebalo da bude snimljen sredinom devedesetih. Dete poraste u ratnika, ratnik čarobnim portalom zaluta u Njujork, malo pomogne stanovnicima u sitnim prepirkama, malo mu se smeju jer je retardiran i ne razume grad i moderno nego samo mač i batine, a na kraju taj Njujork rasturi čudovište iz ratnikovog sveta i onda ide dvadesetominutni fajt. Ako prepravimo da muško dete bude žensko i postane ratnica, te Njujork danas zamenimo za Prvi svetski rat na tlu Engleske i Belgije, sve što nam fali je čudovište na kraju za bitku. Ah, čekaj, ne fali! Kao i svi DCEU filmovi do sad i ovaj se završava velikom bitkom od 20 minuta protiv nekog ko je u suštini čudovište. Uvek je najveća mana sva tri prethodna filma ta bitka na kraju i tako je i sad i tako će, verovatno, biti i sa sledećim filmom Justice League. Iz nekog razloga na tome se baš insistira.

Neko bi rekao da moja zapažnja, o nesuvislim dramaturškim momentima slavlja seljana nakon spašavanja sela i/ili grljenja vojnika na kraju, dolaze od neke mržnje prema DC univerzumu. To zapravo nije tačno. Zaista bih voleo da ti filmovi funkcionišu. Moj prvi superheroj u životu je bio Supermen, u stripu i na platnu. Iako nisam vezan za lik Wonder Woman, vidim kvalitete i poznajem osnove izvučene iz stripova. Na žalost, iako je lik WW super izveden, središnji deo filma se razvuče u polu-potrebnim romantičarskim govorancijama i kako ide ka kraju postaje sve lošiji. Postoji i niz grešaka tipa ima kapu – nema kapu ili ima mač – nema mač ili “odakle je izvadila štit?” ili čak “malopre je držala laso u ruci, a sad joj je za pojasom”. U normalnim okolnostima takve stvari ne bih primetio, ali kada film klone takve stvari bodu oči. U prvoj polovini filma ne bih primetio ni da se pojavi Ronald McDonald noseći poslužavnik čizburgera iza Amazonki na konjima.

Kada sam izašao iz bioskopa generalni odnos prema filmu ČUDESNA ŽENA mene i mojih prijatelja je bio “ok je film, nije ništa specijalno”. Simpatična stvar se desila na premijeri pa su odnegde doveli devojčicu koja glumi mladu Dijanu na početku filma. Publika ju je pozdravila gromoglasnim aplauzom kada se pojavila na ekranu. Na svu sreću film nije u 3D-u pa možete da gledate film rasterećeni. Ipak, spremite se na sedenje skoro tri sata, jer uz trejlere i reklame u bioskopu provedete više od dva i po sata.

OCENA:

The post Čudesna žena / Wonder Woman (2017) appeared first on Filmska bleja.

Sada, posle nekoliko dana i nakon što mi se film PIRATI SA KARIBA: SALAZAROVA OSVETA slegao, moja tvrdnja da je ovo najbolji nastavak Pirata – i dalje stoji. Dati film u ruke mladim norveškim rediteljima je mnogo bolji potez nego onom nesrećnom Robu Maršalu, kod koga je završio katastrofalni četvrti deo.

Ono što mi se sviđa kod filma je to što pokušavaju da zaokruže svih pet filmova koji su se, uprkos jednokratnim avanturama, sve vreme vezivali na ovaj ili onaj način. I naravno – uspevaju. Kao i svaki film o Džeku Sperou, PIRATI SA KARIBA: SALAZAROVA OSVETA takođe ima tu grandioznu scenu gde Džek mora da hoda po nečemu velikom u pokretu dok se mačuje i slično. Ovde je to odmah na početku i to je jedna od najzabavnijih scena bilo kog od svih pet filmova. Takođe ima i obavezna scena u kojoj je Džek vezan za nešto, pa u isto vreme pokušavaju da ga spasu i sve ide naopako po njegovu glavu (u ovom konkretnom slučaju – bukvalno), doduše sa srećnim ishodom.

Muzika je besprekorna, ljudi su baš komentarisali izlazeći iz sale. Efekti primenjeni na Salazara (Havier Bardem) su, kao i uvek, na zavidnom nivou, dok je podmlađivanje Džonija Depa za scenu sa mladim Džekom prošlo fantastično do momenta kada je trebalo da progovori. U tim situacijama se malo izvali digitalija i malo pokvari doživljaj. Što se tiče akcije, besprekorna je. Čak i ona najspektakularnija scena koja ide na kraju je fino uštinuta i ne pati od besmisleno iskorišćenih minuta od kojih pate svi moderni blokbasteri. Ovo je najkraći nastavak do sad.

Najveća mana je neiskorišćenost likova. Džek Sperou je pomalo skrajnut, što svakako ne smeta jer je on ipak lik koji ne uči na svojim greškama i definitivno se ne razvija na emocionalnom novou, što je svakako deo njegovog šarma. U filmu se pojavljuje veštica u dve scene i osim što kul izgleda, zaista nije bila preterano korisna u dramaturškom smislu. Kameo čuvenog Bitlsa ser Pola Mekartnija, u ulozi Džekovog strica Džeka, je sjajna ideja. Međutim, lik nije bog-zna-kako dobro napisan i osim glupog saveta i još gluplje šale jedino što dobijate je ushićenost zbog prisustva ovako velike zvezde. Još jedna stvar koja mi se ne sviđa je promena naslova filma za evropsko tržište (PIRATI SA KARIBA: SALAZAROVA OSVETA) u odnosu na američko (PIRATI SA KARIBA: MRTVA USTA NE GOVORE) i ovaj film će za mene zauvek biti PIRATI SA KARIBA 5 i ništa drugo.

No, sve su to malecne falinke za ovako veliki, epski spektakl koji će vas voziti baš kako treba. Nemojte da ga propustite u bioskopu. Zaista je vredan karte i kokica/naćosa.

I još jedna stvar. Postoji after credits scena, kako studio to zove – tag. Pošto nisam znao da to postoji, pustio sam da me reka ljudi iznese iz sale i za sada sam još uvek u potpunom neznanju šta ta scena krije. Ne budite kao ja.

OCENA:

The post Pirati sa Kariba: Salazarova osveta / Pirates of the Caribbean: Dead Men Tell No Tales (2017) appeared first on Filmska bleja.

Znate šta, OSMI PUTNIK: KOVENANT je sto puta bolji od PROMETEUSA. Oprati se od tog filma je teško, a čiča Ridli je poneo kiselinu za ribanje. Doduše, kiselina dolazi u osmom putniku. Da li to znači da je film dobar? Pa, onaaako.

OSMI PUTNIK: KOVENANT je u isto vreme previše predvidljiva i delimično napeta vožnja. Sa manje rupa od prethodnog nastavka, ali su gluposti i dalje prisutne. Obratite pažnju na genocid nad belim džinovskim humanoidima (da li je to jedini grad na planeti?) ili posadu Kovenanta koja je skupina nezanimljivih likova vođenih diskutabilnim odlukama. Kruna gluposti je lik Džejmsa Franka i ja se stvarno nadam da je dobio bar milion dolara za svoju… hm, ulogu. Brkovi!

Nekolicina atraktivnih scena nije dovoljna da film bude bolji, jer je recimo scena menage-a-trois dva člana posade i osmog putnika puna potencijala, ali traje prekratko.

Najveći problem ALIEN prikvela je činjenica da znate šta će da se desi. I dobijete mlaku završnicu poput one u STAR WARS EPISODE III REVENGE OF THE SITH. Iako sve vuče na to da će se snimiti još jedan nastavak, taj film će biti samo još jedna jurnjava zenomorfa za ljudima u svemiru, jer je to poenta svakog ALIEN filma ikad. Autori žele da imamo osećaj nemoći. Pitanje je samo koliko filmova treba da nas drži taj osećaj? Meni su dva bila dovoljna.

Šta je baš dobro u filmu? Majkl Fazbender u scenama sa frulicom i poljupcem, scene svemirskog broda spolja (mada su u filmu PASSENGERS bolje), ali i iznutra, bitka sa zenomorfom na letećoj platformi… akcija je zabavna.

Fanovi ALIENA će ovaj film pogledati i zaboraviti. Ako vam se nedajbože PROMETEUS dopao, baš ćete se božemesačuvaj lepo provesti.

OCENA:

The post Osmi putnik: Kovenant / Alien: Covenant (2017) appeared first on Filmska bleja.

OTVORENO PISMO KINEZIMA POVODOM FILMA VELIKI KINESKI ZID

Dragi Kinezi,

Zaista je lepo od vas što želite da snimate filmove sa Evropljanima i Amerikancima. Međutim, ne ide vam baš najbolje kada je u pitanju scenario, kasting, gluma zapadnih glumaca i CGI animacija. Dakle dosta toga vam ne ide. Prosto, ukusi su različiti, ono što se vama dopada nama možda i ne pije vodu. Nudim vam rešenje – prestanite.

Zadržimo se na kineskim glumcima u američkim filmovima. Njihovo vreme dolazi! Zadržimo se na praktičnim efektima i ljudima koji vise na sajlama. Nije istorijski pro-američki blokbaster za vas. Da jeste, ne biste uzeli Meta Dejmona za glavnu ulogu, zaboga. Neke stvari se prosto ne rade, ne zato što ste Kinez, već zato što imate zdrav razum.

Koristim ovu priliku da vam se zahvalim na uloženom trudu i novcu, učinili ste da mi jedno dosadno kišno veče prođe bez razmišljanja o poslu, lovi, tekućim problemima, već o trenutku u kome će zeleno čudovište sažvakati Meta Dejmona i njime nahraniti kraljicu svih zveri. Avaj, u vašem filmu VELIKI KINESKI ZID taj trenutak nikada nije došao.

Nadam se da ste dobro i da ste se naučili pameti neuspehom na blagajnama.

Sve najbolje,
Vladimir Marković LoOney

OCENA:

The post Veliki kineski zid / The Great Wall (2016) appeared first on Filmska bleja.

Ako bih morao da objasnim film KRALJ ARTUR: LEGENDA O MAČU u jednoj frazi to bi definitivno bila fraza “jin i jang”. Za svaki dobar gajričijevski vizualni momenat postoji brdo jezivog CGI-ja. Za svako preglumljivanje Džada Loa tu su kadrovi razgolićenog Čarlija Hanama.

Kralj Artur je zabavan moderan pristup staroj legendi o Ekskaliburu, a ako nešto može lepo da oživi u ovim digitalnim godinama to je primopredaja mača, da li iz kamena ili iz vode/blata. Postoji niz zaista atraktivnih kadrova, kao i omaži Ričijevim najpopularnijim filmovima SNEČ i DVE ČAĐAVE DVOCEVKE. Naravno i Bekam je tu. Sviđa mi se način na koji su prikazana veštičja bića polu žene polu sipe iz dubine pećine.

Međutim, film se snažno oslanja na animaciju i kvalitet te animacije ne može da parira kvalitetu igranog dela. Kada Vortigern (Džad Lo) dobije svoje magijsko obličje, spremni ste da bacite kokice na pod jer niste došli da gledate MASTERSE nego Kralja Artura. Takođe je, pored užasa CGI-ja, veliko pitanje zašto Vortigernovu suprugu glumi jeziva Kejti Mekgrat koja je u TV verziji ove iste legende, seriji MERLIN, igrala Morganu. FIlm ima puno likova i neki su relativno nepotrebni, ali KRALJ ARTUR: LEGENDA O MAČU je papazjanija svega (kurve, magija, kung-fu, kralj, čudovište, veštice, porodični odnosi) i kao takav film apsolutno funkcioniše. Ovo je definitivno jedan od zabavnijih filmova ove godine, koji ima tu nesreću da igra protiv ČUVARI GALAKSIJE VOL. 2 i ako ga nešto usere, usraće ga upravo to.

Nemojte da ga propustite u bioskopu, iako možda ne u 3D varijanti. Postoje scene koje su tu samo zbog 3D publike, ali Riči ima i svoje trese-mi-se-kamera sekvence gde je posmatranje filma sa 3D cvikerima neverovatna patnja. Verujem da je bez te glavobolje film mnogo bolji, svetliji i pitkiji. Uživaćete.

OCENA:

The post Kralj Artur: Legenda o maču / King Arthur: Legend of the Sword (2017) appeared first on Filmska bleja.