Imao sam znatno manja očekivanja od ovog filma nego inače, kada je Vil Ferel u pitanju. EUROVISION SONG CONTEST: THE STORY OF FIRE SAGA je zabavan i zanimljiv film pun iznenađenja, pritom znatno smešniji ako znate osnove islandske kulture i imate osrednje poznavanje Evrovizije kao takmičenja. Film zato ima manju ocenu na svim kritičarskim platformama, jer Amerikanci uopšte ne kapiraju o čemu se tu radi. 

Ne znam kako je Ferelu, kao američkom producentu i scenaristi, uopšte palo na pamet da snima film na ovakvu temu. Pretpostavljam da je do, ponekad, apsurdnih nastupa pojedinih zemalja koje zahvaljujući jutjubu postaju vitalne i tamo gde se Evrovizija uglavnom ne prati. Međutim, likovi iz filma su bazirani na pojedinim pevačima i bendovima, pa su i situacije u kojima se nalaze takođe u većini slučajeva realne. Recimo to kada ministar male zemlje, kakva je Island, ne želi pobedu svog predstavnika na takmičenju. Takve stvari su se zaista dešavale iza kulisa ovog ogromnog festivala.

Naravno, filma ne bi ni bilo da EBU, organizatori takmičenja, nisu ko-producenti. Zato su autori filma smeli da koriste ime, logo, a odatle i plejada pravih i poznatih evrovizijskih pevača i, što je još veća poslastica, komentatora.

Za EUROVISION SONG CONTEST: THE STORY OF FIRE SAGA je snimljeno nekoliko originalnih pesama, tri koje izvode glavni junaci – Fire Saga, plus nekoliko pesama izmišljenih izvođača koji se takmiče na ovoj fiktivnoj verziji Evrovizije. Sve zvuči… Pravo! Fantastičan soundtrack. Neko se zaista temeljno bavio produkcijom neprskanih evrovizijskih hitova za film. Svaka fejk pesma je jedan od klišea festivala, dok je jedina prava evrovizijska pesma u filmu (i to pobednička), “Amar pelos dois” Salvadora Sobrala, zapravo vrlo jedinstvena i neuobičajena za festival.

O glumcima ne bih mnogo govorio, tu se bar nije štedelo. U pitanju je internacionalna ekipa američkih, islandskih, švedskih i irskih glumaca. Pored Ferela i Rejčel Mekadams, najveća holivudska zvezda je Pirs Brosnan. A simpatična epizoda je i Demi Lovato.

Ako pratite Evroviziju, ovaj film će vam leći kao budali šamar, kao penzija babi, kao Arijana Grande mom srcu. U suprotnom, biće vam tek smešnjikavo. I baš je gre’ota što je tako.

OCENA:

The post Eurovision Song Contest: The Story of Fire Saga (2020) appeared first on Filmska bleja.

Šta god da radite, “Let it go”! U bioskope je stiglo ZALEĐENO KRALJEVSTVO II ili kako ja volim da ga zovem – Olafove nove avanture. Šta ću, princeze me ne lože previše, osim ako nisu prave i imaju nameru da me izdržavaju tokom braka, te viču “Oh, Prinče!” u odsudnim krevetskim situacijama. Mislio sam na doručak u krevetu, nevaljalci, sram vas bilo.

Polazim od toga da znate šta se desilo u prvom delu. Mislim, ko to nije gledao? Kao klasičan nastavak, ovaj animirani blokbaster se drži oprobanih recepata i definitivno imamo dosta elemenata koji su preneti iz prvog dela. Da, imate svojevrsni “Let it go” i da, Olaf peva svoju numeru, ne previše različitu od prve.

Uprkos strukturi koja je slična prethodnom filmu, ZALEĐENO KRALJEVSTVO II nudi dosta novih informacija. Saznajemo mnogo toga o Elsinim i Aninim roditeljima, kao i o Elsinim moćima. Ovaj put se, na početku filma, eksplicitno izgovori kako je, parafraziram, prošli put Elsa bila prevelika pretnja, a sada je pretnja toliko velika da je pitanje da li je Elsa dovoljna da joj se suprotstavi. I sve zbog toga što je Elsa jedina od svih čula glas koji je doziva. Četiri duha kasnije (voda, vatra, zemlja, vazduh), Elsa i prijatelji su u začaranoj šumi, upoznaju nove face i završavaju šta već treba.

Većina zdravog humora je na Olafu, dok postoji taj uvrnuti humorističko-emocionalni zaplet gde Kristof sve vreme pokušava da zaprosi Anu, a koji me čini da se zapitam zašto se devojčicama toliko prodaje prosidba kada je to svakako već kliše nad klišeima. Ipak, reakcije devojčica su bile on point. To na stranu, Kristof i njegov Irvas su preslatki, a momenat kada zapevaju brodvejsku power-pop baladu iz osamdesetih (sa sve cheesy video efektima) me je potpuno kupio.

Takođe vredi napomenuti da pesama ima previše i da zbog njih ZALEĐENO KRALJEVSTVO II traje 104 minuta. Ja bih bar tri izbacio, međutim, autori su išli na celokupni brodvejski doživljaj. Deca su se u jednom trenutku na početku poslednje trećine filma malo promeškoljila, ali su ipak sve odgledala do kraja u dahu. Što mnogo govori o očekivanjima od ovog filma.

Ako ćemo o manama, mislim da filmu fali konkretne radnje, kao i da su dramaturška rešenja brzopleta. Zbog dece mi je bilo drago što film ima kraj kakav ima, ali verovatno ćete se složiti sa mnom da je sve nekako preterano. Potpuni je fan service, na žalost.

Ali ne slušajte ovo staro zakeralo sa filmske bleje, idite u bioskop jer se na kraju nećete osećati loše, baš naprotiv, osećaćete se poletno i spremno za zimu koja će valjda napokon da dođe u decembru. Gledajte ga u 3D ako vodite decu, jer je čarobno gledati im reakcije kada krene Elsina magija. Ne sekirajte se, domaća sinhronizacija je besprekorna. A ako ste matori konji kao ja, imate film i sa titlovima u 2D za pun daćete-mi-ljute-naćose-sa-tri-sosa-odrasla-osoba doživljaj.

OCENA:

The post Zaleđeno kraljevstvo II / Frozen II (2019) appeared first on Filmska bleja.

Film BOEMSKA RAPSODIJA je prilično strejt depikcija najpopularnije faze grupe Kvin, one dok je Fredi Merkjuri bio živ. Meni je ovaj film bio izuzetno emotivno iskustvo, iako je prepun klišea i olako prelazi preko silnih godina i situacija u kojima se bend i njihov frontmen nalazio.

Zaista je istina ono što kažu da je Remi Malik fantastično izneo ulogu Fredija, mali stvarno grmi. Iako ih nikada nisam video na velikom platnu ranije, Gvilim Li, Ben Hardi i Džo Macelo su sjajni u ulogama preostalih članova grupe Kvin, izuzetna transformacija. U odnosu na Fredija, ostatak benda su običnjaci i to nekako dolazi do izražaja posebno danas kada grupa Kvin i dalje nekako funkcioniše. A Rami gura do maksimuma svoj talenat i to će mu se svakako isplatiti u daljoj karijeri.

Što se scenarija tiče, postoje silni romansirani delovi Fredijevog života. Detalji poput onog da je (zli) agent bio otpušten nakon nastupa na spektaklu LIVE AID, nikako pre. Takođe isti taj nesretnik je prodao fotke Fredija zagrljenog sa muškarcima i dao izjavu za žutu štampu, svakako nije pričao na televiziji kako je Fredi gej. No, određene slobode su sasvim normalne za film koji pretenduje da bude blokbaster, radije nego intimna filmska biografija.

Ipak nije sve toliko mlako, BOEMSKA RAPSODIJA ima droge, ima patuljaka, ima gej poljubaca. Umirao sam od smeha dok su muškarci u mom redu sklanjali poglede poput stidljivih snaša dok se Rami krlja sa ortakom. Bukvalno su stavljali ruke na oči, nežne pahuljice.

On gde se filmska ekipa stvarno pretrgla je finalni deo filma, rekreirani nastup grupe Queen na Vembliju povodom pomenutog LIVE AID koncerta. Koliko god digitalno to bilo, zaista je suludo što su se uopšte upuštali u ovako nešto. Nisam siguran da li da im čestitam, skinem kapu i poklonim se… ili da ih javno priupitam – “Zašto?!”, jer nisam siguran da je tako nešto bilo potrebno filmu, pogotovo u toj meri. Užasno su mi pomešana osećanja vezano za taj deo filma. Tu je nekako potpuni vrhunac emocije i može da vam se desi da pustite suzicu, ali je i dalje suludo pošto LIVE AID možete gledati na DVDu, pa čak i Jutjubu. Pravi Fredi je svakako bolji od glumca koji ga igra. A glumac kida. Vidite li koliko sam rastrzan?

Ako čekate da gledate film kod kuće na kompu, TVu ili tabletu, skoro 100% sam siguran da vam se BOEMSKA RAPSODIJA neće dopasti kao kada biste ga gledali u bioskopu. Za veliku ličnost i veliki bend, potrebno je i veliko platno.

OCENA:

The post Boemska rapsodija / Bohemian Rhapsody (2018) appeared first on Filmska bleja.

Po četvrti put, ZVEZDA JE ROĐENA i ostavlja trag na kinematografskom nebu. Red je i bio. Ovo je do sad bila najduža pauza između dva rimejka. Dakle, ako se pitate, filmovi ovog istog imena su se pojavili 1937, 1954. i 1976. Ne znam kakav su utisak ostavljali filmovi na publiku iz vremena u kome su se emitovali, ali najnovija inkarnacija je rasplakala celu salu na premijeri u bioskopu Cineplexx u tržnom centru Ušće.

To vam otprilike govori da vas očekuje pristojna romansa, jača melodrama, ali i ozbiljna količina muzike koja je daleko najbolji deo filma. Ono što ne iznenađuje je da je muziku pisala Lejdi Gaga, iznenađenje leži u činjenici da je sa njom pesme pisao Bredli Kuper. Kao reditelj debitant i kantautor debitant, Bredli Kuper je pokazao da nije daleko od savršenog. Uspeo je da pronađe zanimljiv izraz – ceo film se sastoji od kratkih inserata iz života glavnih junaka, a muzika je ona koja se pamti. Neverovatan je balans šuplje dramaturgije sa superiorno urađenim koncertnim nastupima koji čak nemaju kratko trajanje u filmu. Režija nastupa je ono što je biser ove filmske školjke. I tome pomažu izuzetno dobre numere.

Naravno, nisu sve pesme savršene. Završna raskošna američka balada sa primesama teme iz filma TELOHRANITELJ je nekako mlaka i zvuči nepromišljeno. Jasno je šta je pokušano, ali se umesto potpune ekstaze dobije kontra-efekat. Međutim, jedna pesma ne čini da film ZVEZDA JE ROĐENA bude lošiji.

I tu dolazimo do Lejdi Gage. Možda se dva simpatična gej ortaka, koja su sedela iza mene i na sve što Gaga na ekranu uradi govorila “Jasss!”, neće složiti sa mnom, ali Lejdi Dragana se nije baš naglumila glume u ovom konkretnom slučaju. Kada glumi prejadnu konobaricu što peva u baru za trandže, potpuno je uverljiva. Onog trenutka kada njena uloga postane bliska onome što ona jeste, pop zvezda svetskog kalibra, gluma popije dupli viski i ode da banči sa nekim ko zna da je hendluje.

Moja draga je, kao i uvek, viknula “ovo nije realno” (razmišljam se da zaštitim ovu njenu često rabljenu frazu) kada se lik, koga Bredli odlično igra, uneredi na sceni. I dobro sam razmislio o tome, zaista, nikada se ništa slično nije dogodilo na visokoprofilnim dodelama nagrada, mada je bilo pevanja onoga što se ne sme (Nirvana), penjanja na scenografiju (RATM), hapšenja pri silasku sa bine (Snoop Dogg) i sličnih događaja. Takođe, jedna od ključnih scena sa kučetom, a u pitanju je zaista Bredlijevo kuče što je divan detalj, moju životnu saputnicu je nagutalo suza. Jebiga, neko reaguje na ljude, a neko na kuče. Film ZVEZDA JE ROĐENA evidentno ima materijala za svačiju suzu.

OCENA:

The post Zvezda je rođena / A Star is Born (2018) appeared first on Filmska bleja.

Kada sam pogledao trejler za LED dva dana pred premijeru, mislio sam da mi je film prepričan, da je u pitanju drama i da ne izgleda bog-zna-kako bogato ili inovativno. Iako je u tome samo fragment istine, moram da priznam da je atmosfera ovog dela potpuno drugačija od onog što sam mislio da ću dobiti.

Radnja filma se odigrava u Rusiji (što je sasvim smisleno za jedan ruski film, jelte) gde u gradu Irkutsku devojčica Nađa (Aglaja Tarasova) isključivo svojom istrajnošću postaje vrhunska umetnička klizačica. Postane partner zvezde Vladimira Leonova (Miloš Biković) i zajedno kreću ka vrhu sporta. Međutim, Nađa doživi nesreću na ledu i ostaje nepokretna. Znam, klasična ruska beda, ništa ne obećava. Budite strpljivi. Nadjina trenerka Šatalina (Marija Aronova) ucenjuje bandoglavog ortaka iz kraja i hokejaša Sašu (fantastični Aleksander Petrov) da se ne pojavljuje na treninzima dok ne natera Nadju da prohoda. I on to radi, najbolje što ume. I nekako je sav prejadan i genijalan. Šta se dalje dešava ću da vas pustim da pogledate sami. I da znate da je u pitanju romantična komedija. I sportski mjuzikl. Da, dobro ste pročitali.

Znate šta, režija je sasvim na mestu. Postoji možda jedna scena gde dobijete klasičan ruski transfer neprijatnosti (Nađa kao devojčica na krevetu na ledu hvata zvezde padalice), dok su delovi sa muzikom zapravo najjači delovi, zahvaljujući besprekornoj montaži. Koristio se trikovima gde je morao (najčešće kada su velika klizališta u pitanju i gde je potrebno puno statista), ali rad sa glumcima mi izgleda neravnomerno. Kao da je devojčici znao da objasni šta treba da radi, ali glumici koja glumi Nadju ne baš. Takođe, njegovo rediteljsko umeće je donekle u senci producenta koji ima uticaj i na režiju i montažu po novom ruskom trendu (kopiranom iz Holivuda).

Verujem da vas zanima kakav je Miloš Biković, kao naše gore list, u ovom filmu. Pa, kao neko ko više veruje u njegov izgled nego talenat, moram da kažem da pije vodu kao neka vrsta negativca u svemu ovome. Naravno, kao i do sad, Miloša je nahovao neki drugi ruski glumac i to je tehnički savršeno sve dok ne dođe njegov red za pevanje. Takođe, njegov lik i nije bog-zna-kako napisan u startu. Baš zato Aleksander Petrov isplivava kao ubedljivo najbolji element celog filma i od trenutka kad se pojavi iznese sve na svojim leđima. Obratite pažnju na prezabavnu scenu u teretani.

Ovo je film za sve od 7 do 107, kao Zabavnik. Očaravajuć komercijalni feel-good film kog morate da zagotivite. Ne čudi podatak da je jedan od najvećih ruskih blokbastera svih vremena. Izaćićete iz bioskopa sa osmehom. Davaj, davaj, više ovoga Rusijo, a manje KOLOVRATA i VIKINGA!

OCENA:

The post Led / Лёд / Ice (2018) appeared first on Filmska bleja.

Iz nekog razloga VELIČANSTVENI ŠOUMEN ne rezonuje dobro sa domaćom bioskopskom publikom, valjda jer su bili naplašeni La La Lendom koji nije ona spektakularna vrsta blokbaster mjuzikla kakvu široke narodne mase očekuju. Čak i kada pitate zaposlene u bioskopu kako im se sviđa film, svi do jednog kažu “ja inače ne gledam mjuzikle” kao da je to sramota “ali ovaj je super”. I da, ovaj je stvarno super – super-kliše na svakom mogućem nivou. To i čini ovakav film izuzetno primamljivim prosečnom gledaocu, ako bi mu uopšte dali šansu. Što se bioskopa tiče, plašim se da vremena za to više nema. Dajem mu još nedelju dana života u jednom terminu.

Zašto kažem super-kliše? Priča je takva da se preko godina i godina brzo i ovlaš prelazi. U prvih pola sata imamo klasičnu “rags-to-riches” priču. I dok su P.T. Barnumu bile potrebne godine da omađija publiku svog muzeja i, kasnije, cirkusa, ovde sve to deluje kao da su u pitanju dani. Stoga sve prođe bezbolno čak i kada bi publika trebalo da pati sa junacima na ekranu. Ovo je porodični spektakl, vezan za dve vrste porodice, sa hepi-endom klasičnog mjuzikla iz tridesetih.

Pohvalio bih reditelja za primenu efekata prelaska iz prostora u prostor i još tako nekih tehničkih kerefeka, kao i ljude koji su uradili CGI. Efekti i animacija su zaista besprekorni i jedino što vam zasmeta su neki lavovi pred kraj. Ti ortaci što su uradili lavove nek idu da prave igrice, alo!

I na kraju ono najvažnije – muzika. Kao i sam film, muzika je bubble-gum pop sa grandioznim (digitalnim) orkestrom koji povremeno izbije u prvi plan. Nikada ne bih rekao, slušajući pesme, da su deo mjuzikla. Više kao neka ponuda za Rijanu, P!nk ili Arijanu Grande. Takođe, svi do jednog glumca su otpevali fenomenalno (iako plastificirani autotjunom i melodajnom). Naš dragi Hju Vulverin Džekmen je u stvari najslabija karika, najpre jer ovakve pesme ne leže staroj brodvejskoj kajli poput njega. Ipak, ne može se reći da je bilo šta uradio polovično. On igra, onda skače, on peva, on glumi za 5! Jedina mana filma, kada se sve sabere, je nedostatak kadrova u kojima je Zek Efron go. Svaki film Zeka Efrona treba da ima takve kadrove, a VELIČANSTVENI ŠOUMEN to nema jer je za sve od 7 do 107.

Idite u bioskop porodično (beograđanima preporučujem Cineplexx BIG što se kvaliteta slike i zvuka tiče – ipak je ovo mjuzikl), nemojte da propustite film koji možete da gledate svi zajedno.

OCENA:

The post Veličanstveni šoumen / The Greatest Showman (2017) appeared first on Filmska bleja.

Možda se nisam smejao na glas, ali mi je feel-good animirani film PEVAJMO jako prijao. Kreatori filma MALCI i trilogije GROZAN JA umeju da naprave likove do kojih vam je stalo iako se često oslanjaju više na fizičku nego na karakternu komediju (ako to uopšte možemo reći za 3D generisane slike), što ovom filmu pomalo i škodi.

Naravno, kasting je predobar. Metju Mekonahej je pravo iznenađenje, ne zbog toga što je iznenadno dobar – on je uvek dobar – nego zato što niko nije navikao da ga čuje u animiranom filmu. Lako se prepozna Set Mekfarlan (zbog serije FAMILY GUY), a prava poslastica je čuti Dženifer Sonders iz ABSOLUTELY FABOULOUS u ulozi Nane.

Ukoliko obratite pažnju na glasove i prepoznate glumce, što i nije teško, desiće se da vam se lice ozari kada shvatite koliko dobro pevaju. Neke glumce prosto ne pojmite kao dobre pevače, a dosta ih ima ne samo talenat već i školovane glasove. Do nas ne dolaze često informacije ko peva na Vest endu ili Brodveju, pa vas animirani film kakav je PEVAJMO dodatno… heh, animira. Teron Egerton peva balade? Uopa!

Pesme koje se pevaju u filmu su pop hitovi, shodno temi – takmičenju talenata. Svu TV čaroliju koju nose AMERICAN IDOL ili THE X FACTOR studio za animaciju Illumination je preneo na veliko platno sa prešarmantnim antropomorfnim životinjama koje su željne slave onoliko koliko su talentovane.

Zbog prepoznatljivih pesama i nesalomive pozitive koju PEVAJMO šalje, cupkaćete u stolici i uživati koliko god godina da imate.

OCENA:

The post Pevajmo / Sing (2016) appeared first on Filmska bleja.

Rimejk animiranog filma LEPOTICA I ZVER je fantastičan. Filmu ništa ne može da se zameri. Scenografija i kostimi su super, gluma je kako treba, pesme su sve tu plus je dodato par novih numera (koje nisu one iz brodvejske verzije). Izuzetno šarmantno ostvarenje. Činjenica je da su neki kadrovi preslikani iz crtaća, ali ono što je dodato je oplemenilo doživljaj. Zaista imate doživljaj ozbiljnog mjuzikla više nego još jednog Diznijevog rimejka Diznija. Svaka čast reditelju Bilu Kondonu.

Ovaj pasus je isključivo vezan za sinhronizovanu verziju…
Pevački, sve je savršeno. Glavna glumica koja daje glas Bel je promašen kasting, ali su Vojin Ćetković i Đorđe David kao Gaston sjajni i odlično uklopljeni. Zapravo sve uloge su glumac+pevač. Od pevača možete čuti Lejlu Hot, Srđana Moby Dicka, Ljubu Ninkovića i Saleta Sedlara. Srpska replika Diznijevog hora je besprekorna. I na kraju – miks je mlak. To je sad već uobičajena pojava. U Srbiji se sve snimi besprekorno i kada se pošalje na miks dobiju se glasovi, što bi Amerikanci rekli, “in your face”, a muzika tamo negde iza. Znajući da miks radi jedan američki studio za 80 zemalja sveta, ti ljudi pristupaju prilično olako miksu zvuka koji bi trebalo za svaku zemlju da se prilagodi. No, to nam je što nam je.

Imajte na umu da film LEPOTICA I ZVER traje dva sata i deset minuta pre nego povedete premalu decu. Super je za malo stariju decu, ako vam kao roditelju ne smetaju smešno blagi gej odnosi između Gastona i Le Fua, te pomenuta dužina trajanja. O tim gej elementima se puno priča, ali internetu najproblematičniji fragment finalne scene kad se dva muškarca uhvate za ruke i odu van kadra zapravo sam propustio. Ono – ispala mi kokica iz usta i ode kadar u nepovrat, kao i kokica na pod. Ja vam film preporučujem, a vi vidite šta ćete.

OCENA:

The post Lepotica i Zver / Beauty and the Beast (2017) appeared first on Filmska bleja.

Moram da priznam da sam očekivao više od filma VAJANA. Zapravo sam mislio da me mediokritetski trejler navodi na pogrešan trag. Ispostavilo se da je film jednostavno polu-zanimljiv. Likovi nisu bog-zna-kako upečatljivi, ni vizuelno ni emocionalno. Onaj kretenski pevac je najzanimljivija pojava u filmu, a njegovo ponašanje već na polovini filma dosadi.

Pesme su lepe, ali su daleko od pevljivog blaga ALADINA ili MALE SIRENE. Lin Manuel Miranda je primenio svoju gremi-emi-toni magiju i na kraju dobio samo dve prepoznatljive pesme – How Far I’ll Go, zatim You’re Welcome.

Tehnički gledano, okoliš u Diznijevim CGI filmovima izgleda sve realističnije dok je ozbiljna patnja sa ljudskim likovima. Na korak su da ne budu “crtani film”, a da budu hiper-realistični je glupo jer bi onda mogli da snime i igrani film. Ovako se klate ni na nebu ni na zemlji.

Zanimljivost, koja nema konkretno veze sa strukturom ovog animiranog filma, je da je izgled boga Mauija, a kome glas daje Dvejn “The Rock” Džonson, zasnovan upravo na Džonosonovom dedi koji je takođe bio rvač. Lepo je kada autori unesu tako neke easter eggove koji daju ličnu crtu ovom manje-više mediokritetskom filmu.

Iako je prepun dobrih komičnih situacija i reakcija (recimo sa kokos-gusarima), to su samo fragmenti koji donekle oplemenjuju ovu mlaku filmsku avanturu. Ne mogu da zamislim da VAJANA drži pažnju deci ako je ne drži meni. Ako uporedimo sa prethodnim “Dizni klasikom”, ZALEĐENO KRALJEVSTVO je ipak za dva aršina bolji film.

OCENA:

Ako vam se ovaj tekst svideo, pogledajte još i: ZALEĐENO KRALJEVSTVO II / FROZEN II (2019)

The post Vajana / Moana (2016) appeared first on Filmska bleja.

LA LA LAND je dobro osmišljen film koji služi kao razglednica kroz decenije mjuzikla u kinematografiji. Ono što se prvo primećuje je činjenica da je reditelj Dejmijen Šazel zaista zaljubljen u žanr, pa film obiluje krupnim i sitnim detaljima koji lako animiraju upravo entuzijaste za ovu filmsku formu. Ne zaboravimo, mjuzikl je najfilmskiji žanr od svih, u smislu da slepo verujemo naraciji čak i kada ljudi iznenada zapevaju i zaigraju, uprkos tome što se takvo nešto u stvarnom svetu ne dešava. Iz iskustva gledano, Srbi su baš tvrd orah kada je realizam na filmu u pitanju i često dovode u pitanje da li je nešto moguće izvesti čak i u najrealnije izgledajućim filmskim situacijama. Stoga, većina Srba ne poštuje mjuzikl.

Kako obično biva sa filmovima koji se obraćaju određenom tipu ljudi, u ovom slučaju fanovima (istorije) mjuzikla, mišljenja ne samo domaće publike su oprečna i osciliraju od komentara tipa “ovo je predosadno i zašto oni sad tu pevaju i igraju” preko “zanimljiva maštarija” do “genijalnost vredna oskara i to ne jednog nego 14”.

Istina je svakako negde između. Produkcijska vrednost LA LA LAND varira od kadrova vrednih bukvalno 5 dinara do pojedinih gde estetika svojski dolazi do izražaja. Međutim, ovo definitivno nije skup film za ono šta pokušava da izvede – a to je najpre duh pedesetih koji napada moderno smeštenu radnju sa svih strana i konstantno. Film je zanimljivo i neuobičajeno režiran i snimljen, solidno montiran i napisan tako da je priča podređena atmosferi, što ga čini modernim festivalskim zalogajem. Glavni glumci su izuzetno simpatični, sa dobrom hemijom, iako ne pevaju sjajno već korektno.

LA LA LAND je dvosatni omaž mjuziklima svih vrsta i malo je razvučen, baš kao što bi vam bio i TOP HAT kada biste ga gledali danas. I takav, pun sličnih elemenata onima iz starih filmova, ima kraj koji biva neočekivan. I to je dobro. Da nas je uljuljkao do kraja, ne bi ostavio ni upola jak utisak kao što jeste.

OCENA:

The post La La Land (2016) appeared first on Filmska bleja.