Ne znam zašto publiku ne privlači FLEŠ. Film je nešto najzabavnije što sam gledao u poslednje vreme (čak i sa tom skrnavom animacijom gorom od ANT-MEN: KVANTUMANIJA, ali nije sve u animaciji stvarno, baš je nebitna). Ako film propuštate u bioskopu, propuštate punokrvni blokbaster. Bolje mi je legao nego TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI, koji je jako, jako dobar film jer je napokon skoro sav fokus na robotima, a ne na ljudima. Pisao sam baš o tome ovde na Filmskoj bleji.

Čak mi je bolje legao i od aktuelnog animiranog filma SPAJDERMEN: PUTOVANJE KROZ SPAJDER-SVET jer ima manje patetike, a više realnih emocija. Cameos funkcionišu mnogo bolje i, na kraju krajeva, zabavniji je. Naravno da je ubačen i nesuđeni Supermen Tima Bartona, za kog ovde skoro niko ne zna. Prepoznaćete taj trenutak kada se desi. Spajdermen to ne može da dosegne onim jednim real-life cameo pojavljivanjem. Nastavak Spajderversa jedino izdvaja abnormalno nestvarna animacija, što samo po sebi jeste super, ali ne kada se posmatra šira slika. Bez obzira, sva tri filma (TRANSFORMERSI, SPAJDI i FLEŠ) zaslužuju pažnju, IMAX ekran i bioskopsku publiku koja zna da ceni eksplozivne fan-servis blokbastere.

Bez namere da spojlujem, FLEŠ ima zanimljivu premisu prenetu iz stripa. Beri Alen (Ezra Miler), dan uoči suđenja njegovom ocu za ubistvo supruge, shvata da može utrčavanjem u speed-force da se vrati u prošlost i spreči ubistvo svoje majke i posledični odlazak nevinog oca u zatvor. Sticajem okolnosti, on završi u paralelnom univerzumu gde je u toku napad vanzemaljca Generala Zoda. Da, tu je Betmen (’89), a tu je i nama potpuno nova Superdevojka.

Ko je čitao stripove ili gledao neku od dve TV serije, zna da je vreme prevrtljivo te da se moći lako gube (i vraćaju, čak i više puta), ali sam proces je u filmu dosta zanimljiviji nego u ranijim iteracijama. Morao bih da priznam da je reditelj Andre Mušeti vrlo sposoban. Scene borbe su sjajne, a komedija i drama se smenjuju sa lakoćom, čemu pomaže činjenica da je imao talentovane glumce ispred kamere. Čak i nesretnog Ezru Milera, koji ovaj film nosi maestralno na svojim plećima. Možemo za njega da pričamo šta god hoćemo na osnovu vesti koje su dolazile iz SAD, ali niko ne može da kaže da nije talentovan.

Povratak Bena Afleka i Majkla Kitona je fin dodatak i otprilike možete da pretpostavite u kom pravcu idu pojavljivanja i jednog i drugog. Međutim, Mušeti ipak preobrne situaciju u neki smer koji nije “na prvu loptu”. I to radi do samog kraja. Pojedini momenti su da vam se naježe sve dlake na telu, ili zbog miline ili zbog štonokažu mladi – krindža (drž’te gaće za poslednju scenu). Postoji i after-credits scena koja se nalazi na samom kraju filma nakon cele odjavne špice, a koja nije bog-zna-kako vredna vaše pažnje. Samo jedan skeč, a la DNEVNJAK, sa kolegom superherojem.

O animaciji i specijalnim efektima bih mogao naširoko. Mušeti je odmah posle premijere dao izjavu da je animacija namerno ziljava. Kao, kada Fleš trči, njegovo vidno polje je malo “pomereno”. Isto važi i za scene koje se “odmotavaju” u speed-forceu. Ljudi, ta animacija je zločin nad očima. Međutim, nisam dozvolio da me to osujeti u gledanju, čak je i doprinelo. Ništa u vezi sa ovim filmom nije uobičajeno. Pa ni činjenica da je Weta FX iznedrila moguće najgoru animaciju ikada. Pričamo o ljudima koji su nam podarili najkvalitetniji CGI u istoriji kinematografije i koji su mono albume Bitlsa pretvorili u višekanalno čudo spremno za moderan miks i mastering. Samo zbog toga verujem da je ova skrnavština bila namerna. No, kako sam pomenuo gore, to je najmanje bitno u celoj stvari. Zabavno je!

Dakle, FLEŠ je u bioskopima, pohitajte da se ne biste pokajali, siguran sam da iskustvo gledanja ovakvog filma neće biti isto na (HBO) MAXu tj. generalno na TV ekranu.

OCENA:

The post Fleš / The Flash (2023) appeared first on Filmska bleja.

Zahvalimo Majklu Beju što je odustao od režije Hasbrove najjače franšize i prepustio najnoviji deo TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI reditelju Stivenu Kejplu Mlađem, koji je do sad režirao tek jedan blokbaster i to KRID 2. Stiven je doneo dašak svežeg vazduha i dao nam sve ono što smo želeli od Transformers filma.

Prva novina je to da su ljudski likovi manje zastupljeni nego sami roboti sa planete Sajbertron. Ako ćemo već da gledamo film koji ima Transformerse u imenu, idealno je da u tom filmu Transformersi budu zastupljeni većinu vremena. Dakle, svaka čast za količinu i kvalitet animacije. Druga nova i bolja stvar je to što su pokrenuli novu trilogiju i smestili ovaj deo u 1994. godinu, posle filma BAMBLBI, a pre svih onih pet Transformers filmova koje u isto vreme volimo i gadimo ih se. Treća lepa stvar je to što su ljudski likovi sada dopadljivi, za šta je najviše zaslužan Entoni Ramos u glavnoj ulozi, te je dodat novi Autobot – Miraž, kome glas daje šarmantni Pit Dejvidson. I na kraju, muzika je baš kako treba, bazirana na hip-hopu iz 1994, a i ovaj moderni singl “On My Soul” Tobija Nvigvea, Naza i Džejkoba Benksa stvarno kida.

Priča filma TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI je prilično jednostavna. Bivši vojnik koji ima niz problema u formi nedostatka novca, bolesnog mlađeg brata i najboljeg druga hohštaplera, pokuša da ukrade automobil i, sticajem okolnosti, ukrade Autobota. Njih dvojica se udružuju da pronađu prostorno-vremenski ključ pre nego ga se dočepa Skordž (Piter Dinklidž), sluga zlog jedača planeta Unikrona. U tome im pomažu radnica muzeja (Dominik Fišbek), Autoboti i Maksimalsi (životinjski Transformersi). Nisam vam rekao ništa što ne možete da zaključite iz trejlera koji možete pogledati na kraju teksta.

Sviđa mi se to što radnja nije komplikovana, kao i što ima zaista lepih emotivnih momenata, a zatim i fantastičnih borbi (uglavnom) robota. Iako su borbe dosta glasne i vizualno intenzivne, čini se da je dizajn zvuka svedeniji i samim tim prihvatljiviji nego u Bejovim nastavcima. Takođe, kasting je jako dobar.

Druga strana medalje je to što pojedini emotivni momenti između ljudi odlaze u patos, kao i to što je film dramaturški koncipiran kao kratka video igra gde protagonisti idu od tačke A do tačke B da nešto urade i tako nekoliko puta, dok se na kraju ne suoče sa glavnim negativcem. Na trenutke zna da bude monotono.

Postoje dve scene koje su fan servis i koje su, uz jako zabavan humor koji se provlači kroz sva dva sata, ono zbog čega vredi gledati film TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI u bioskopu. Ja sam ga gledao u IMAX formatu, u 3D-u. Uvek ću da glasam za IMAX i ako vam se pruža prilika da posetite bioskop Cineplexx Galerija uživaćete. Na 3D i dalje gledam kao na nužno zlo, ali šta je tu je. Samo da znate da postoji mid-credits scena koja nije od preteranog značaja, ali jasno daje do znanja da je ovo prvi deo nečeg većeg.

OCENA:

The post Transformersi: Buđenje zveri / Transformers: Rise of the Beasts (2023) appeared first on Filmska bleja.

Za početak bih da izjavim da ne pripadam generaciji koja je ispratila Pokemone. Moj jedini susret sa njima je POKÉMON: THE FIRST MOVIE koji sam gledao 1998. godine, kada je i izašao. Nije mi se svideo. Tako da je moj kompletan poriv da gledam POKEMON DETEKTIV PIKACHU zasnovan na činjenici da Pikachu iz nekog razloga priča glasom Rajana Rejnoldsa. Očekivao sam spektakularan (što bi mlađi od mene rekli) krindžfest.

Ispostavilo se da je POKEMON DETEKTIV PIKACHU sasvim solidan film, iako nikako bez mana. Mislim, od starta je bilo nerealno da ovaj film bude neko remek-delo, jer je reditelj ipak Rob Leterman koji je režirao ukupno nula natprosečnih filmova. On je takođe sa još dve osobe pisao scenario i napravio tonalno neujednačen film naivne premise, uz puno telefoniranja publici, ali i pojedine elemente koji su na granici horora. U tebe gledam Ditto!

Bez obzira na to, pojavljuje se dosta Pokemona koje sam i sâm mogao da prepoznam, a često nisu puke kameo uloge već su likovi vezani za radnju. Ok, ne bih umeo da ih nabrojim sve (Charizard? Squirtle?), ali su tu i izgledaju super.

Zapravo, ono u čemu je POKEMON DETEKTIV PIKACHU superioran je – CGI. I to je zanimljivo – svi Pokemoni koji imaju dlaku ili perje izgledaju za dve nijanse bolje od ćosavih Pokemona. Dakle, CGI je OK sam za sebe, ali je sjajan u interakciji sa glumcima. Znam da je teško glumiti sa ljudima obučenim ili predmetima presvučenim u zelenu tkaninu, ali ovde su svi dali sve od sebe da interakcija Pokemona i ljudi bude potpuno verodostojna.

Kad smo već kod ljudi, Rajan Rejnolds je na autopilotu kada je u pitanju glasovna gluma. Međutim, izgled i facijalne ekspresije Pikachua su WOW! On je nešto najlepše ikad! Džastis Smit vrlo lepo iznosi glavnog lika, mladog luzera Tima kome otac gine i koji dolazi u Rajm Siti da se na neki način oprosti od svog tate kog nije video nekoliko godina. Glavni ženski lik… Uh. Ketrin Njuton, čije si srce i/ili penis zavela? Nemoguće je da ovako svemirski netalenat dobije ulogu u blokbasteru zasnovanom na najvoljenijim japanskim anime likovima. Ne znam da li se sećate da sam je pomenuo kada sam pisao o filmu NEĆE MOĆI OVE NOĆI, ako ništa drugo bar je konzistentna u svom netalentu. Njen animirani Pokemon Psyduck mnogo bolje glumi.

POKEMON DETEKTIV PIKACHU jeste fan service film, ali umereno i sa stilom. I dalje ne mogu da dokučim da li je za decu (jebiga, ono, dopinguju Pokemone u filmu i ima strašnih delova), ali naivnost i dvostruki porodični element u samoj narativnoj strukturi me ubeđuju da jeste. Element misterije je zabavan i ima par preokreta koji zapravo čine film boljim. Da li je za bioskope? Ako ste fan Pokemona onda da, obavezno idite u bioskop! Ako ste samo radoznali, možda je bolje da sačekate da bude na blureju i striming servisima.

OCENA:

The post Pokemon Detektiv Pikachu / Pokémon Detective Pikachu (2019) appeared first on Filmska bleja.

Došli smo do kraja treće faze MCU, filmom adekvatnog naziva AVENGERS: ENDGAME i, u suštini, adekvatnog sadržaja za dvadeset drugo poglavlje serijala. Nekada je bilo potrebno 50 i kusur godina za 25 filmova u serijalu (gledam u tebe Bonde, Džejmse Bonde!), ali Marvel Studio je to odradio brzinski za svega 11 godina. Da li se nazire kraj? Jok. Hvala distributeru Taramount Film koji me je, kao i uvek, pozvao na pretpremijeru za prijatelje i hard-core fanove. Iskoristiću priliku i da iznegodujem na srpski prevod naslova OSVETNICI: KRAJ IGRE. Meni je “završna igra” bolje, dok je moj drug i veliki Marvelofil Bojan Baća negodovao i na reč “igra”, jer “tu nikakve igre nema”. Sve to na stranu, hajde da popričamo o filmu.

Nespojlerski opisano, Osvetnici u ovom poglavlju pokušavaju da ponište Tanosov puc(?!) prstima i vrate u život sabraću, palu u prethodnom nastavku. Ako bih morao u par reči da opišem kako to izvode, to bih rekao ovako: akcionom komedijom situacije. Pokušavajući da spojlujem što je manje moguće – da, malo se putuje kroz vreme, da, svako ide negde gde je već bio, tako da se naša grupa Osvetnika deli u manje timove.

Ta putovanja su glavnica trosatnog spektakla kakav je OSVETNICI: KRAJ IGRE i nakon inicijalnih pola sata kukumavčenja u svetu bez boje, jer zaboga pola planete je desetkovano, život ponovo ima smisao i naši šareni junaci na svakakve načine samouvereno ulaze u zabavno otimanje vremena akcentujući činjenicu da ništa nije kao POVRATAK U BUDUĆNOST, iako zapravo jeste. Prave se riskantni potezi, pojavljuju se likovi i glumci koji vas uzbude ako pratite MCU i sitne priče oko reditelja i producenata, a od početka filma do kraja putovanja kroz vreme, što je nešto nakon sredine, čak tri osobe izgube glavu. Neke i doslovno.

Mnogi zameraju scenaristima i rediteljima što nema dovoljno nekih likova, što postoje neke rupe u logici i radnji. Obično se sitne stvari kod ovako velikih spektakala preskaču namerno ili se ostavi neki easter egg koji će imati smisla tek kada budemo gledali sledeća poglavlja. A što se tiče nedostataka likova, ja braći Ruso skidam kapu. Nikad veći ansambl, nikad veći film, nikad veća noćna mora za sklopiti na papiru i u montaži. Ne može i ne treba svako da dobije jednak prostor kao likovi koji nose serijal tipa Kapetan Amerika ili Ajron Men.

U svakom slučaju, trenutak kada su SVI, apsolutno SVI tu, potpuno je epski. Nimalo nisam fan velikih bitaka ala onih iz LOTR, ali su braća Ruso ipak bolji u planiranju borbe od Pitera Džeksona, pritom im je i napredak kompjuterske animacije znatno pomogao. Moram ipak da napomenem da CGI u filmu OSVETNICI: KRAJ IGRE varira, kao i u svakom drugom Marvel filmu od “da li je ovo jebeno moguće” do “aste zalepili ovu dvojicu na pozadinu svaka čast, mali Mile animator-amater iz Žagubice bi to bolje”.

Šta se desi na kraju nemam nameru da vam otkrijem. Ipak, reći ću da su poslednji kadrovi neki od najemocionalnijih u čitavom serijalu, kao i da je odjavna špica potpuno fantastična. Ne, nema after-credits scena. Da, film nosi i poslednje kameo pojavljivanje Stena Lija, ali i kameo Džima Starlina, koga stripski sladokusci znaju kao kreatora Tanosa, Draksa i Gamore. Zašto sam mu dao 4 kofice? Zato što mi je prethodni film OSVETNICI: RAT BESKRAJA na neki način bolji, samo zato što veličina ovakvog projekta otežava da struktura bude savršena. Ona i jeste savršena za date okolnosti, ako shvatate šta želim da kažem.

OSVETNICI: KRAJ IGRE je ozbiljan spektakl kakav se ne sme propustiti u bioskopima ili na 4K UHD blureju i 4K televizorima (najbolje zakrivljenim), jer bilo šta ispod toga je nedopustivo sranje za ovaj nivo nadrkanosti.

OCENA:

The post Osvetnici: Kraj igre / Avengers: Endgame (2019) appeared first on Filmska bleja.

Kada je ALITA: BORBENI ANĐEO u pitanju, u isto vreme sam oduševljen i razočaran. Inicijalno ovo je bio projekat Džejmsa Kamerona u fazi pre Avatara. Dugo je želeo da adaptira mangu i da napravi tehnički savršen film. Mučio se da postigne i na kraju odustao. I koga je izabrao da ga zameni u rediteljskoj stolici? Roberta Rodrigeza. Rodrigez je jedan od mojih omiljenih reditelja, najpre zbog skromnih početaka, a zatim zbog skilova i trikova koje je primenjivao tokom svoje šarene karijere. Postoji divna knjiga o njegovim počecima – REBEL WITHOUT A CREW, preporučujem je svakom filmofilu. Sa svakim filmom, budžeti su mu bili veći i manje je morao da se snalazi. I to nas dovodi do ovog filma, Kameronovog megalomanskog projekta koji je Rodrigez jedva uspeo da snimi za navodnih 200 miliona dolara (čekamo finansijske rezultate).

ALITA:BORBENI ANĐEO je zamišljen kao megaspektakl, što u neku ruku i jeste, ali je malo okasnio. Mislim da ovakvi filmovi više ne pale kod publike. Čini mi se da bi ova vrsta akcionog SFa sa suludom količinom animacije bolje živela tu negde oko MATRIKSA (1999) ili čak u vreme AVATARA (2009). Sada imamo superiorniji CGI, što je evidentno na primeru glavne junakinje Alite. Ona je kompletno animirana, odglumljena na motion capture kuglice, sjajno dizajnirana i prilično realnog izgleda ako izuzmemo džinovske oči tužnog psetanceta. Potpuno će vas opčiniti. Mada je mene više opčinila Dženifer Koneli u halterima.

Dramski zaplet je stripovski, što je očekivano, pa ima puno klišea u međuljudskim odnosima i film je relativno predvidljiv. Akcione scene su jasne, tačno se vidi ko koga bije i zašto. Ako ste voleli ROLLERBALL (onaj iz 1975. nikako rimejk iz 2002.), svideće vam se scene u kojima se igra motorbol, što je u suštini vrlo sličan smrtonosni sport i ako sad u futurističkoj hi-tech varijanti. Film traje malo više od dva sata i daleko od toga da je dosadan, samo nije baš najbolji. Nemojte da mislite da je njesrica kao SMRTONOSNE MAŠINE, pošto je mnogo, mnogo bolji od tog filma.

Preko svega se pređe, ali ALITA: BORBENI ANĐEO nema kraj. U nadi da je ovo samo prvi deo u franšizi, što za sada izgleda malo verovatno, film se naglo prekida nakon simboličnog kadra Alite sa dignutom sabljom u ruci. Špica je istekla brzo uz popularnu melodiju Dua Lipe. I to je bilo to. U isto vreme želim da znam šta se dalje desilo, a takođe me strašno smara da gledam još dva sata dodatnog ovoga.

OCENA:

The post Alita: Borbeni anđeo / Alita: Battle Angel (2019) appeared first on Filmska bleja.

Au, sunce ti poljubim, kakva treščina! Da se AKVAMEN takmičio na Olimpijadi kičerice u Kič Sitiju, dobio bi bronzanu, srebrnu i zlatnu medalju za kič. Ova preduga podvodna avantura ima more transfera neprijatnosti. Navedimo neke.

Svako pojavljivanje svakog važnijeg lika iz ovog filma zahteva okret prema kameri s leđa uz far napred, sa sve šmekerskim osmehom aktera u kadru. Akvamen to uradi više od jednog puta. Blek Manta to uradi. Akvamenova keva to uradi. Čak i čudovište Karaten to uradi. Pojedini segmenti izgledaju kao zastarele verzije video igara TUM REJDER ili ASASINS KRID, najpre Merin beg po krovovima italijanskog primorja. Džejson Momoa, koji igra Akvamena, jako se zabavljao dok je snimao, pa ponekad i zaboravi da je ipak potrebno pokazati emociju s vremena na vreme. S druge strane, Amber Herd je netalentovana vreća smeća zbog koje drugi najvažniji lik u filmu, princeza Mera, potpuno ne funkcioniše. U pojedinim scenama zvuči kao da ne ume da govori. Da je ovo danas neki stari Holivud, sigurno bi se postavilo pitanje ko ju je tu doveo i na koji način. Razgovarajmo i o podmlađivanju starijih glumaca, najpre Nikol Kidman i Viljema Defoa. Tragično. Pošto je Marvel (i ko god radi animaciju za njih) uspeo izuzetno uspešno da podmladi starije glumce, to znači da je moguće uraditi to pošteno i temeljno. Vornerovo podmlađivanje je na nivou Supermenovih brkova iz LIGE PRAVDE. U nekom trenutku kada se lokacija promeni sa dubine okeana na vrh saharske dine, u par kadrova se baš vidi da ih je green screen izdao. A da zlo bude gore, krene Pitbulova treš obrada Totove Afrike koju AKVAMEN apsolutno zaslužuje. Koju scenu kasnije, ni sa čim izazvani Dipeš Mod nimalo ne doprinese atmosferi. Osim, možda, što vam bude žao Dipeš Moda, pa atmosfera u bioskopu bude prilično down. A negativci? Blek Manta kao karikatura negativca iz BLEK PANTERA. Kralj Orm, koga igra Patrik Vilson, nešto je najiritantnije što sam ikada doživeo u bioskopu.

Okej, neću više. A ima još.

I film traje, i traje, i traje, i traje… Pa ima i mid-credits scenu. Jao! Jedva sam izdržao da ne zaspim, da ne poludim, da ne iščupam Cineplexxova ljubavna sedišta ispred sebe. (Pritom su u publici bili sve sami govnari koji mašu mobilnim telefonima u mraku i sve vreme pričaju gluposti. Okej, kada idete u bioskop ne budite govnar, ugasite mobilni telefon. Ipak, sada mi to ništa nije smetalo, jer je svaka distrakcija od dosade na ekranu bila dobrodošla. Ali svakako ne budite govnar.)

Mnogo se priča o uspehu filma AKVAMEN i da je, kao jedan DCEU nastavak, izuzetno zabavan i bolji od prethodnih filmova. Moram da kažem da je ČUDESNA ŽENA ipak znatno bolji film, a svi znamo da je osrednji. Ovaj se silovito trudi da bude zabavan, ali u bioskopu nije bilo smeškanja. Ne postoji fora koja se pamti. A znate koga mi je najviše žao? Onih ljudi koji će ovo pustiti da gledaju na gajbi, puni entuzijazma.

OCENA:

The post Akvamen / Aquaman (2018) appeared first on Filmska bleja.

Da li je moguće da je neko napravio kršten TRANSFORMERS film? O, da. BAMBLBI (BUMBLEBEE) je po prvi put otkako prave ove ogromne glasne filmove ubo suštinu. Reditelj Trevis Najt (Travis Knight) je ujedinio zabavu i akciju, a pritom napravio ozbiljan omaž dugometražnom animiranom filmu THE TRANSFORMERS: THE MOVIE, kao i originalnoj seriji.

U ova dva sata bićete odaslati u osamdesete na više od jednog načina. Vizuelno, muzički i sve u svemu nostalgično. Videti starinskog Optimusa Prajma, toliko dobro animiranog da izgleda kao da je potpuno pravi, san je svakog fana, pa čak i ne previše zagriženog. Mislim, ovo smo čekali. Ovo smo zaslužili.

Po prvi put Trevis Najt uspeva da podari ljudskost robotima u meri da se zapravo vežemo za likove. Usuđujem se da kažem, da se lakše vezujemo za ove likove nego za one iz njegovog prethodnog filma KUBO I ČAROBNI MAČ (KUBO AND THE TWO STRINGS).

Majkl Bej je u prethodnih pet filmova svakako imao situaciju da su roboti bolje napisani od ljudi, ali BAMBLBI je veliki pomak od toga. Ako uporedite filmove TRANSFORMERSI: POSLEDNJI VITEZ i ovaj, jasno je koliko je BAMBLBI superioran. Scenaristkinja Kristina Hodson (Christina Hodson) je zaslužna za prvi ženski lik sa kojim se da poistovetiti u serijalu. Takođe je primenila vrlo uspešnu formulu tinejdžer+biće koja u Holivudu sjajno funkcioniše još od Spilbergovog filma E.T. VANZEMALJAC (E.T. THE EXTRA-TERRESTRIAL). Sve to zaista ide u prilog filmu, koji osim nekih sitnih mana teče, štonokažu, kao mleko.

Što se glumaca tiče, Hejli Stejnfeld (Heilee Steinfeld) sjajno iznosi ceo film. U stvari, ceo kasting je perfektan – njena porodica, pa i njen zbunjeni udvarač koji je štreber u eri u kojoj to i nije kul kao danas. Džon Sena (John Cena) kao vladin vojni agent baš i ne briljira, ali je lik toliko dvodimenzionalan i polu-potreban da Sena nije ni imao čime da se igra. To vam na kraju krajeva ne bude ni bitno. Ovako šarmantan film je redak, a naročito među blokbasterima.

OCENA:

NAPOMENA: Ocenu 5 je dala moja devojka. Ona se smejala, plakala, potpuno uživala. Ja bih rekao da je BAMBLBI zaslužio jednu solidnu četvorku, pa čak i četiri i po (mojtepipo!), mada to ne smem ni da pomislim, jer mi je prećeno fizičkim nasiljem.

The post Bamblbi / BumbleBee (2018) appeared first on Filmska bleja.

MORTAL ENGINES, ili u prevodu na srpski SMRTONOSNE MAŠINE, jedan je nesrećan veliki film. Zaista preterana CGI ekstravaganca, vizualno na izuzetno visokom nivou, film je steam-punk bombona za sve steam-punk sladokusce. I, uglavnom, samo za njih.

Jako je zabavno videti London na točkovima, kako juri i guta manje (nemačke) gradove po postapokaliptičnoj pustari Evrope. Pustari u kojoj se svi razumeju jer pričaju samo engleski i u kojoj bi brat brata prodao u roblje. Za lovu. Sa kojom nisam siguran da nešto možeš da uradiš u nuklearnoj pustari. Eh.

Ono od čega film evidentno pati je nedostatak poznatih glumaca. Da se razumemo, svi glumci na ekranu su dobri i mogu da nose jedan blokbaster na svojim plećima. Problem je više u marketinškom smislu gde jedan Hugo Viving (Hugo Weaving) nije dovoljan da privuče gledaoce u bioskop. A on čak nije ni glavna uloga. Dodelili su mu, sasvim adekvatno, ulogu zlikovca. I on se tu, naravno, jako dobro snašao.

Hera Hilmar kao Hester Šo je zanimljiva. U isto vreme i gruba i nežna, progonjena od strane androida koji je odgajio, a želi da je ubije. Na misiji da ubije i sama. Hera je super izbor. Ima lice stvoreno za film. Njen partner u filmu je Robert Šian (Robert Sheehan) u ulozi Toma Natsvortija, nesuđenog pilota i istoričara koji kopa po đubretu koji je jedina zaostavština planete Zemlje pre apokalipse, daje tačno onakav utisak kakav je zahtevan. Prilično je iritantan, ali na trenutke šarmantan u svojoj sluđenosti. Ovo dvoje imaju dobar odnos, što je bitno kada film mora da se osloni na dve nepoznate.

Znam da sve ovo zvuči kao da je film SMRTONOSNE MAŠINE dobar, ali avaj! Reditelj Kristijan Rivers (Christian Rivers) je producentu Piteru Džeksonu sigurno zvučao kao okej izbor, a on svojim kolegama iz Weta Workshopa često pruža prilike. I vidi se da se čovek posvetio vizualnoj strani, pošto je Kristijan inače storyboard artist i majstor pre-vizualizacije za film, dok su mu međuljudski odnosi tanki i neuverljivi. To je klasičan majklbejtitis (pogledati TRANSFORMERSI: POSLEDNJI VITEZ), koji je uglavnom neizlečiva bolest. I naravno da film ima veliku bitku u poslednjih 20 minuta, što je nekako preslikan LOTR pristup koji već godinama zaista ne funkcioniše, a pitanje je i da li je ikada stvarno funkcionisao.Jedina poruka koju film šalje, a da sasvim ima smisla, je ta da će ljudi uvek praviti iste greške ako im se pruži prilika. Ipak, nije sve tako crno (i jaaa sam deetee sreeeeće…).

Već je svima jasno da će SMRTONOSNE MAŠINE da propadnu na blagajnama, iako će sigurno živeti lep život na striming servisima i blurejevima u limited edition metalnim kutijama. Posvetite mu pažnju isključivo ako volite steam-punk, leteće gradove i CGI.

OCENA:

The post Smrtonosne mašine / Mortal Engines (2018) appeared first on Filmska bleja.

Do sad ste već shvatili da je VENOM fantastična depikcija ovog junaka, osmišljenog depresivnih devedesetih u izdavačkoj kući MARVEL, od strane vazda mračnog Toda Mekfarlana, koji je tada uspeo da podigne čitanost prastarog junaka Spajdermena i kreira zanimljivog, iako sada već demode negativca.

Ako filmu tražimo zamerku, naćićemo mnoge. Ipak, daleko od toga da VENOM nije zabavan film. Išao bih dotle da kažem da je izuzetno zabavan, pa i ako je to sve na plećima prešarmantnog Toma Hardija u naslovnoj ulozi. Niko nije očekivao da ovaj film bude dobar, ali sam dobio nešto hiljadu puta bolje od onoga čemu sam se nadao. Pogotovo mi se sviđa aspekt Edija Broka, kasnije Venoma, koji je u svojoj suštini – pičketina.

Toma Hardija u ovom filmu toliko puta prebiju, izmaltretiraju, toliko se krije od svega i svakoga… da je genijalno!

S obzirom da je reditelj Ruben Flejšer knjiški primer mediokriteta sa dva osrednja filma (30 MINUTES OR LESS, GANGSTER SQUAD) i jednim odbeglim hitom koji dobija i nastavak (ZOMBIELAND), VENOM je daleko najpitkiji, više na osnovu šarma glumaca ili jako dobre animacije kada su vanzemaljski simbioti u pitanju. Venomova pojava je izuzetno verodostojna stripskom izvoru, a napad simbiota Rajota na ljude je potpuno preslikan.

Naravno, da bi Sony održao svoj paralelni Marvel univerzum, potrebno je i dodvoravanje fanovima. Ako izuzmemo jedino vezivno tkivo svih Marvel-tematskih filmova – specijalno pojvaljivanje Stena Lija, ostala uskršnja jaja su sin Džone Džejmisona u raketi koja dolazi iz svemira na početku filma i mid-credits scena gde se pojavljuje tip koji će u potencijalnom nastavku biti Karnidž. I to je sasvim okej.

Napomenuo bih da ćete, ako sačekate da se završi kompletna i bolno preduga špica, videti ekskluzivnu i prezabavnu scenu iz animiranog filma SPAJDERMEN: NOVI SVET.

Dakle VENOM je zanimljiv, zabavan i zaista dinamičan film koji sadrži nešto više krvi i leševa nego što ste navikli. U suštini je B film jakog budžeta i smrdi na devedesete. Ja mu te stvari ne uzimam za zlo, čak naprotiv.

OCENA:

The post Venom (2018) appeared first on Filmska bleja.

Nemoguće je opisati HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES, a ne spojlovati premisu filma. Ja sam u ovo kino-iskustvo ušao bez predznanja, na eci-peci-pec izbor onoga što bih mogao da pogledam. Da ja nisam ja, verovatno bih odustao posle 20 minuta. “Zašto?”- pitate se.

Film počinje kao neki britanski punk-flick sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. Puno drndavog gitarskog naboja, uz adekvatno trešenje kamere i divljačku vožnju biciklom kroz odurni Krojdon, što je u suštini londonska Karaburma. Ortaci su simpa-nevini-panker (simpatični Aleks Šarp), bucko-pijandura i panker-jebač-presretač, sva trojica tinejdžeri. Spremaju se za žurku na koju žele da upadnu nepozvani. Eto, to vam je jedan film i traje manje-više 15 minuta. Već kada uđu na žurku, a potpuno su pogrešili gajbu, dolazimo do prelomne tačke.

U tom trenutku HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES dobija potpuno novu atmosferu i Nil Gejman (autor kratke priče po kojoj je film baziran) preuzima kormilo. Naravno da su na gajbi vanzemaljci-sektaši! Dizajn svega je zapravo sjajan. Pritom je moj entuzijazam za film rastao kako svaki od tri tinejdžera upoznaje po jednu kastu vanzemaljske rase.

Iako na talase prečudan, pa sasvim realan za Krojdon s kraja sedamdesetih, pa u nekim trenucima muzički samosvestan (da, Nikol Kidman je vlasnica kluba i menadžerka pank bendova), da bi svakako bio polu-prijatno uvrnuti SF, film uspeva da bude spontano dosadan u par navrata. Džon Kameron Mičel je režirao ozbiljnu papazjaniju. Ali isto tako nam je podario najseksi El Fening do sad. Mislim, ona mi nikad nije bila seksi, ni u filmu ZAKON NOĆI niti bilo gde drugde, tako da je ovo prvi put da sam je video i pomislio – “njam!”

I sve to sam gledao kao hipnotisan, ne znajući šta me čeka iz ćoška. Na sreću kraj mi se, takav kakav jeste, prilično svideo. HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES nije film za svakog, ali da je drugačiji i interesantan, jeste.

OCENA:

The post How to Talk to Girls at Parties (2017) appeared first on Filmska bleja.