Film NEMOGUĆA MISIJA – KONAČNA ODMAZDA je začudno naivan, čovek bi rekao da će poslednji deo da bude legendaran, a sve što se dešava na ekranu nije baš tako. Franšiza je ušla u legendu i svojim konačnim delom iz nje izašla, kao neki Oliver Mandić.

Ako bismo zamišljali borbu između AI i čoveka, verujem da bi to izgledalo poput scena iz Terminatora 2, znate ono – roboti gaze ljudske lobanje i laseri rade pjupjupju, svi preostali ljudi se bore, znojavi i prljavi po faci. Ali ne, Mekferi nam je podario blesavost u kojoj Itan Hant razgovara sa AI negativcem preko VR uređaja dok leži u koferu. Podzaplet je već hiljadu puta viđena aktivacija nuklearnih bojevih glava širom planete. Dok dođemo do dobrih delova filma, maestralnih akcionih scena u podmornici i na avionima, publiku prođe želja da to vidi.

Za jedan film od skoro tri sata, zaista je nedopustivo da polovina filma NEMOGUĆA MISIJA – KONAČNA ODMAZDA budu nepovezani dijalozi koji sve vreme dodatno objašnjavaju ono što nam je uveliko potpuno jasno. Takođe, scenario je generalno prejadan. Ideje kojima agenti M:I nadmudruju AI su… glupe! A to na koji način im se pridružuju članovi u borbi protiv sveprisutnog neprijatelja je… isto glupo!

Uprkos savršenoj fotografiji Frejžera Tagarta, ponavljanje kadrova nuklearki ili “digitalnog otrova” oko vrata negativca svodi MekKverijevu režiju na banalnu. Vrlo često ne pomaže ni montaža gde se u prepričavačkim delovima lepe krupnjaci na krupnjake, od čega autori grade stil, iako se ne prepoznaje zašto je to tako.

Kada biste me kao publiku pitali da li sam zadovoljan velikom završnicom uglavnom sjajne franšize, samo bih rekao – NEMOGUĆA MISIJA – KONAČNA ODMAZDA dobija dve od pet kantica kokica. Tome (znam da ovo čitaš) svaka tebi čast, ali daj nešto novo, nešto divlje.

OCENA:

Ako vam se ovaj tekst dopao, pogledajte još: NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO, NEMOGUĆA MISIJA RAZILAŽENJE ili NEMOGUĆA MISIJA OTPADNIČKA NACIJA.

The post Nemoguća misija Konačna odmazda / Mission: Impossible The Final Reckoning (2025) appeared first on Filmska bleja.

Taman dođemo do desetog dela serijala FAST & FURIOUS, znajući da je jedanaesti poslednji, kad ono ispade da će da snime i dvanaesti. Idemo polako kad poslednjoj Nemogućoj misiji, osmoj po redu, kad ono Tom Kruz da izjavu da hoće da glumi u ovom serijalu do svoje osamdesete, kao izvesni Harison Ford, bivši stolar. Pa dobro, šta je tu je, gledaćemo. No, za sada se osvrnimo na film NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO i ono što donosi gledaocima.

Najpre zaplet, bez spojlera. Ukradene su dve polovine ključa koji pruža kontrolu nad savršenim, sada samosvesnim AI softverom. Na agenciji MIF, dakle Itanu Hantu i drugarima, je da pronađu taj ključ. Al’ ne lezi vraže, AI je već počeo da divlja i da razmešta svetske špijunske agencije i njihove agente kao pione po šahovskoj tabli, tako da je gospodin Hant (Tom Kruz), naravno, sam protiv svih.

Za početak, treba reći naglas: O, ne! Još jedan film od dva i po sata! Nakon filma INDIJANA DŽONS I ARTEFAKT SUDBINE gde osećate kako vas sve više boli zadnjica u realnom vremenu, koliko god stolice u bioskopu bile udobne, u sedmom nastavku NEMOGUĆE MISIJE je ipak situacija bolja. Stvarno ne bih da upoređujem ta dva filma, ali INDIJANA je u suštini jedna džinovska potera bez prestanka. NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO ipak ume da zastane i zapodene neke konverzacije. Primetio sam da je reditelj Kristofer Mekveri rešio da nabija tenziju od starta i dijalozi su često lišeni bilo kakve muzike ili pozadinskih efekata. Za jedan popcorn flick dosta je napeto u tim situacijama, pogotovo na početku, jer ne možete da prestanete da krckate naćose i kokice tek tako. A te dijaloške scene traju, bogme, jer treba publici objasniti stanje na terenu.

Izabraću ovaj trenutak da vam kažem šta mi je najviše smetalo u filmu. Objašnjavanje publici stanje na terenu. Od samog početka filma gde imamo naraciju, pa na svakih manje-više 45 minuta, neko od aktera (a u stvari scenarista/reditelj Mekveri) ima potrebu da nam izobjašnjava dokle smo stigli i šta nas čeka. Drrrrruže. Nemoj to da radiš. Ako se prema publici ponašaš kao prema maloumnicima kojima mora da se telefonira nimalo komplikovan zaplet, nisi najbolji scenarista/reditelj. Dodao bih još jednu stvar koja mi je zasmetala, a koja se tiče AI napadača u svetu digitalne komunikacije gde je film definitivno popustio, ali takođe ne bih da elaboriram o čemu se radi jer ne želim da vam pokvarim doživljaj. Možda ćete reći, “ostavi ga na miru to je blokbaster”, ali to što je filmu primarna misija da bude zabavan ne znači da scenarista/reditelj treba da se ponaša prema publici kao da je priglupa.

S druge strane, NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO je fantastičan akcioni film. Ovaj serijal sve više liči na BOND serijal, verovatno namerno, a u ovom delu pogotovo. Na nivou da imamo sjajnu jurnjavu po evropskom gradu u simboličnom retro automobilu koji ima gedžet panel kojim se upravlja. Zatim imamo smrti ljudi iz tima u borbenim scenama, što donosi emocionalnu težinu glavnom junaku. Imamo pešačke jurnjave po nestvarnim lokacijama, mogu vam reći da se Kruz baš istrčao za ovaj film. I, na kraju, ona scena za koju sada znaju i vrapci na grani, u kojoj Tom Kruz skače motorom sa litice i spušta se padobranom. Pošto ne želim da vam spojlujem ništa, samo ću reći da od trenutka kada sleti padobranom, pa sve do kraja, ide non-stop akcija kakva nikada nije viđena, a da izgleda dosta realno. I makar samo zbog te scene, vredi pogledati ceo film.

Film sam pogledao u IMAX sali bioskopa Cineplexx Galerija, pa ako ste u Beogradu to vam je moja preporuka za salu. Ako planirate da gledate film kod kuće, stvarno mislim da ne bi trebalo, jer se definitivno umanjuje doživljaj i stičem utisak da će mane filma da izbiju na površinu i učine se većim nego što jesu. Sigurno ste čuli da su se NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO i OPENHAJMER pohrvali oko slotova u belosvetskim IMAX salama. Tako da vam je bolje da računate na ono “još malo pa nestalo”.

OCENA:

Ako vam se ovaj tekst dopao, pogledajte još: NEMOGUĆA MISIJA RAZILAŽENJE ili NEMOGUĆA MISIJA OTPADNIČKA NACIJA.

The post Nemoguća misija Odmazda prvi deo / Mission: Impossible – Dead Reckoning Part One (2023) appeared first on Filmska bleja.

Zahvalimo Majklu Beju što je odustao od režije Hasbrove najjače franšize i prepustio najnoviji deo TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI reditelju Stivenu Kejplu Mlađem, koji je do sad režirao tek jedan blokbaster i to KRID 2. Stiven je doneo dašak svežeg vazduha i dao nam sve ono što smo želeli od Transformers filma.

Prva novina je to da su ljudski likovi manje zastupljeni nego sami roboti sa planete Sajbertron. Ako ćemo već da gledamo film koji ima Transformerse u imenu, idealno je da u tom filmu Transformersi budu zastupljeni većinu vremena. Dakle, svaka čast za količinu i kvalitet animacije. Druga nova i bolja stvar je to što su pokrenuli novu trilogiju i smestili ovaj deo u 1994. godinu, posle filma BAMBLBI, a pre svih onih pet Transformers filmova koje u isto vreme volimo i gadimo ih se. Treća lepa stvar je to što su ljudski likovi sada dopadljivi, za šta je najviše zaslužan Entoni Ramos u glavnoj ulozi, te je dodat novi Autobot – Miraž, kome glas daje šarmantni Pit Dejvidson. I na kraju, muzika je baš kako treba, bazirana na hip-hopu iz 1994, a i ovaj moderni singl “On My Soul” Tobija Nvigvea, Naza i Džejkoba Benksa stvarno kida.

Priča filma TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI je prilično jednostavna. Bivši vojnik koji ima niz problema u formi nedostatka novca, bolesnog mlađeg brata i najboljeg druga hohštaplera, pokuša da ukrade automobil i, sticajem okolnosti, ukrade Autobota. Njih dvojica se udružuju da pronađu prostorno-vremenski ključ pre nego ga se dočepa Skordž (Piter Dinklidž), sluga zlog jedača planeta Unikrona. U tome im pomažu radnica muzeja (Dominik Fišbek), Autoboti i Maksimalsi (životinjski Transformersi). Nisam vam rekao ništa što ne možete da zaključite iz trejlera koji možete pogledati na kraju teksta.

Sviđa mi se to što radnja nije komplikovana, kao i što ima zaista lepih emotivnih momenata, a zatim i fantastičnih borbi (uglavnom) robota. Iako su borbe dosta glasne i vizualno intenzivne, čini se da je dizajn zvuka svedeniji i samim tim prihvatljiviji nego u Bejovim nastavcima. Takođe, kasting je jako dobar.

Druga strana medalje je to što pojedini emotivni momenti između ljudi odlaze u patos, kao i to što je film dramaturški koncipiran kao kratka video igra gde protagonisti idu od tačke A do tačke B da nešto urade i tako nekoliko puta, dok se na kraju ne suoče sa glavnim negativcem. Na trenutke zna da bude monotono.

Postoje dve scene koje su fan servis i koje su, uz jako zabavan humor koji se provlači kroz sva dva sata, ono zbog čega vredi gledati film TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI u bioskopu. Ja sam ga gledao u IMAX formatu, u 3D-u. Uvek ću da glasam za IMAX i ako vam se pruža prilika da posetite bioskop Cineplexx Galerija uživaćete. Na 3D i dalje gledam kao na nužno zlo, ali šta je tu je. Samo da znate da postoji mid-credits scena koja nije od preteranog značaja, ali jasno daje do znanja da je ovo prvi deo nečeg većeg.

OCENA:

The post Transformersi: Buđenje zveri / Transformers: Rise of the Beasts (2023) appeared first on Filmska bleja.

Ne znam šta sam očekivao, ali to nije ovo što sam gledao. ČUDESNA ŽENA 1984 je film koji služi da održi franšizu radije nego da je proširi i poboljša. Otprilike kao foksovi X-MEN filmovi u svojoj poznoj fazi, s tim da se vidi da se neko ipak trudio da sastavi što bolji film od onoga što je napisano na papiru. I taj neko je verovatno Peti Dženkins.

Scenario je pisan po njenom sinopsisu. I dok verujem da je sinopsis bio super, scenario na kraju nije ispao zadovoljavajuć. Često se ništa ne dešava, likovi se slabo razvijaju i ono u šta scenaristi žele da poverujemo – stoji na staklenim nogama. I Peti to režira vrlo sposobno, varajući nas da je film bolji nego što jeste. Jedan od mehanizama su omaži filmovima osamdesetih godina prošlog veka. Ceo prvi deo u muzeju ima neki ZAPOSLENA DEVOJKA vajb. Ima tu i INDIJANE DŽONSA, a ima i direktnog omaža prvom od modernih superherojskih filmova – SUPERMENU. I ti omaži su nama, publici, u odnosu na ostatak filma, kao topao nežan zagrljaj… nepoznate osobe! Gospodine, ruke k sebi!

Takođe, Peti ima problem sa ritmom. Ne razumem šta je sa njom i tolikim insistiranjem da sve bude “epski”. Okej, povratak na ostrvo Amazonki treba da bude epski, fajtovi i jahanja munja moraju da budu epski. Ali ima toliko praznog hoda i sve je naglašeno pokretima kamera i muzikom, kao da je podjednako bitno. I to oduzima snagu onim delovima koji zaista jesu važni za narativ.

Velika mana prvog filma je, i to sam već govorio u kritici ČUDESNE ŽENE, treći čin koji je bio demode bitka sa čudovištem. Zahvalan sam što su nas u filmu ČUDESNA ŽENA 1984 toga poštedeli. WW se ovog puta bori protiv bolesti današnjice, iako u oblandi hladnog rata 1984. godine. Bori se protiv površnih želja čovečanstva za brzim dobitkom i poršeima (neverovatno je da se taj brend stavlja u negativan kontekst u filmu, a opet, potpuno je jasno da je u pitanju product placement), bori se protiv zidova koji “štite” celu državu, bori se protiv atomskog naoružanja – a sve to boreći se protiv Maksvela Lorda koga maestralno igra Pedro Paskal. Tek da bi film zapravo opravdao epitet superherojskog, Čudesna Žena se bori i protiv Čite, koju takođe maestralno igra Kristen Vig. Ja i dalje tu vidim Penelopi iz njenih čuvenih SNL skečeva. Taj lik prosto tu i tamo proviri iz nje, koliko god da je ozbiljna. Naročito kada igra nesigurnu, “nevidljivu” arheološkinju.

Naravno, Gal Gadot je Čudesna žena u toj 1984. godini, što govori da kao lik između prvog i ovog filma iza sebe ima sedam decenija superherojstva i života bez ljubavi, a obrt je takav da ulozi postaju veći. Samo u svoje ime mogu da kažem da se nisam preterano investirao u njenu situaciju. Znam, teško je. I superheroji su ljudi bla, bla, bla. Gal je ugodna za oči i volim da je gledam kako radi šta god. Ipak, više me je zainteresovala i razgalila mid-credits scena nego većina onoga što se desilo tokom celokupnog trajanja filma.

Da ne dužim više. U godini u kojoj je izašlo malo filmova, blokbasteri ovog tipa bi trebalo da su melem za dušu. Međutim, sedenje pod kojekakvim izolacijama i zatvaranjima je dovelo do toga da gledamo zaista veliku količinu filmskog i TV programa. I radije bih gledao SUPERMENA petnaesti, nego ČUDESNA ŽENA 1984 drugi put.

OCENA:

The post Čudesna žena 1984 / Wonder Woman 1984 (2020) appeared first on Filmska bleja.

Nakon nekoliko džinovskih blokbastera, od kojih je jedan prethodnik ovog filma – OSVETNICI: KRAJ IGRE, napokon nam je u bioskope stigao novi Spajdi u dugoočekivanom filmu SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE.

Čekanje se isplatilo jer smo dobili jedan sjajan, brz film koji je svedena tinejdžerska romantična komedija smeštena u haos i beznađe superherojskog filma. Ovog puta negativac dolazi pravo sa naslovnice prve epizode Spajdermena ikada. Meni se kao fanu apsolutno dopada korišćenje negativaca iz stripa koji su se “zapatili” još u prvih nekoliko brojeva iz šezdesetih.

Naravno, ovo je jedan izuzetno moderan Spajdermen, pa je sve u duhu modernog doba (pa čak iako likovi koriste smart telefone, mada se po nekim proračunima film odvija 5 godina u budućnosti, hehe). Sva ta tehnologija Tonija Starka, koja završi u tinejdžerskim rukama, praktično je svemoguća i polako dolazimo do toga da su članovi Osvetnika zapravo nemoguće jaki. Moja pretpostavka je da je to namerno. I zabavno je kako se ignorišu drugi likovi iz MCU kad zagusti, odnosno – kao i u stripu, prosto su na nekom drugom mestu i biju neke svoje bitke.

Što se reditelja tiče, Džon Vats je na visini zadatka. Prethodni film SPAJDERMEN: POVRATAK KUĆI je bio fantastičan, ali je ovaj još bolji. Učinio je da ovaj film funkcioniše samostalno, ne samo kao polu-potreban deo šireg filmskog serijala. Film igra na komediju i dosta se ljudi u bioskopu smejalo na glas, to je veliki plus. Prosto sam se začudio da neko može da izvuče ovoliko dobru akciono-superherojsku-romantičnu-tinejdž-komediju. A kad smo kod akcije, ima je dosta i nikada nije lejm. Ovaj film ima do sad najbolje snimljene prolaske kroz vazduh mlađanog Spajdermena.

Naravno, SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE ne bi bio to što jeste da nema Toma Holanda u naslovnoj ulozi. Iako su svi glumci apsolutno na visini zadatka, on zaista briljira. Sviđa mi se što nije onaj prejadni Piter Parker kome je sve kurac u životu, već prijatni šmokljan dobrog srca i takoreći go-getter, pritom ima finu stripsku žvaku kada nosi masku preko lica.

Obratite pažnju i na dve scene od kojih je jedna nakon prvog dela špice, a druga na samom kraju filma. Prilično su uzbudljive. Kao i ostatak filma, uostalom. Za svaku preporuku u ove letnje dane, kada, ako ne na more, možete da pobegnete u hladovinu klimatizovane bioskopske sale.

OCENA:

The post Spajdermen: Daleko od kuće / Spider-Man: Far From Home (2019) appeared first on Filmska bleja.

Za početak bih da izjavim da ne pripadam generaciji koja je ispratila Pokemone. Moj jedini susret sa njima je POKÉMON: THE FIRST MOVIE koji sam gledao 1998. godine, kada je i izašao. Nije mi se svideo. Tako da je moj kompletan poriv da gledam POKEMON DETEKTIV PIKACHU zasnovan na činjenici da Pikachu iz nekog razloga priča glasom Rajana Rejnoldsa. Očekivao sam spektakularan (što bi mlađi od mene rekli) krindžfest.

Ispostavilo se da je POKEMON DETEKTIV PIKACHU sasvim solidan film, iako nikako bez mana. Mislim, od starta je bilo nerealno da ovaj film bude neko remek-delo, jer je reditelj ipak Rob Leterman koji je režirao ukupno nula natprosečnih filmova. On je takođe sa još dve osobe pisao scenario i napravio tonalno neujednačen film naivne premise, uz puno telefoniranja publici, ali i pojedine elemente koji su na granici horora. U tebe gledam Ditto!

Bez obzira na to, pojavljuje se dosta Pokemona koje sam i sâm mogao da prepoznam, a često nisu puke kameo uloge već su likovi vezani za radnju. Ok, ne bih umeo da ih nabrojim sve (Charizard? Squirtle?), ali su tu i izgledaju super.

Zapravo, ono u čemu je POKEMON DETEKTIV PIKACHU superioran je – CGI. I to je zanimljivo – svi Pokemoni koji imaju dlaku ili perje izgledaju za dve nijanse bolje od ćosavih Pokemona. Dakle, CGI je OK sam za sebe, ali je sjajan u interakciji sa glumcima. Znam da je teško glumiti sa ljudima obučenim ili predmetima presvučenim u zelenu tkaninu, ali ovde su svi dali sve od sebe da interakcija Pokemona i ljudi bude potpuno verodostojna.

Kad smo već kod ljudi, Rajan Rejnolds je na autopilotu kada je u pitanju glasovna gluma. Međutim, izgled i facijalne ekspresije Pikachua su WOW! On je nešto najlepše ikad! Džastis Smit vrlo lepo iznosi glavnog lika, mladog luzera Tima kome otac gine i koji dolazi u Rajm Siti da se na neki način oprosti od svog tate kog nije video nekoliko godina. Glavni ženski lik… Uh. Ketrin Njuton, čije si srce i/ili penis zavela? Nemoguće je da ovako svemirski netalenat dobije ulogu u blokbasteru zasnovanom na najvoljenijim japanskim anime likovima. Ne znam da li se sećate da sam je pomenuo kada sam pisao o filmu NEĆE MOĆI OVE NOĆI, ako ništa drugo bar je konzistentna u svom netalentu. Njen animirani Pokemon Psyduck mnogo bolje glumi.

POKEMON DETEKTIV PIKACHU jeste fan service film, ali umereno i sa stilom. I dalje ne mogu da dokučim da li je za decu (jebiga, ono, dopinguju Pokemone u filmu i ima strašnih delova), ali naivnost i dvostruki porodični element u samoj narativnoj strukturi me ubeđuju da jeste. Element misterije je zabavan i ima par preokreta koji zapravo čine film boljim. Da li je za bioskope? Ako ste fan Pokemona onda da, obavezno idite u bioskop! Ako ste samo radoznali, možda je bolje da sačekate da bude na blureju i striming servisima.

OCENA:

The post Pokemon Detektiv Pikachu / Pokémon Detective Pikachu (2019) appeared first on Filmska bleja.

Došli smo do kraja treće faze MCU, filmom adekvatnog naziva AVENGERS: ENDGAME i, u suštini, adekvatnog sadržaja za dvadeset drugo poglavlje serijala. Nekada je bilo potrebno 50 i kusur godina za 25 filmova u serijalu (gledam u tebe Bonde, Džejmse Bonde!), ali Marvel Studio je to odradio brzinski za svega 11 godina. Da li se nazire kraj? Jok. Hvala distributeru Taramount Film koji me je, kao i uvek, pozvao na pretpremijeru za prijatelje i hard-core fanove. Iskoristiću priliku i da iznegodujem na srpski prevod naslova OSVETNICI: KRAJ IGRE. Meni je “završna igra” bolje, dok je moj drug i veliki Marvelofil Bojan Baća negodovao i na reč “igra”, jer “tu nikakve igre nema”. Sve to na stranu, hajde da popričamo o filmu.

Nespojlerski opisano, Osvetnici u ovom poglavlju pokušavaju da ponište Tanosov puc(?!) prstima i vrate u život sabraću, palu u prethodnom nastavku. Ako bih morao u par reči da opišem kako to izvode, to bih rekao ovako: akcionom komedijom situacije. Pokušavajući da spojlujem što je manje moguće – da, malo se putuje kroz vreme, da, svako ide negde gde je već bio, tako da se naša grupa Osvetnika deli u manje timove.

Ta putovanja su glavnica trosatnog spektakla kakav je OSVETNICI: KRAJ IGRE i nakon inicijalnih pola sata kukumavčenja u svetu bez boje, jer zaboga pola planete je desetkovano, život ponovo ima smisao i naši šareni junaci na svakakve načine samouvereno ulaze u zabavno otimanje vremena akcentujući činjenicu da ništa nije kao POVRATAK U BUDUĆNOST, iako zapravo jeste. Prave se riskantni potezi, pojavljuju se likovi i glumci koji vas uzbude ako pratite MCU i sitne priče oko reditelja i producenata, a od početka filma do kraja putovanja kroz vreme, što je nešto nakon sredine, čak tri osobe izgube glavu. Neke i doslovno.

Mnogi zameraju scenaristima i rediteljima što nema dovoljno nekih likova, što postoje neke rupe u logici i radnji. Obično se sitne stvari kod ovako velikih spektakala preskaču namerno ili se ostavi neki easter egg koji će imati smisla tek kada budemo gledali sledeća poglavlja. A što se tiče nedostataka likova, ja braći Ruso skidam kapu. Nikad veći ansambl, nikad veći film, nikad veća noćna mora za sklopiti na papiru i u montaži. Ne može i ne treba svako da dobije jednak prostor kao likovi koji nose serijal tipa Kapetan Amerika ili Ajron Men.

U svakom slučaju, trenutak kada su SVI, apsolutno SVI tu, potpuno je epski. Nimalo nisam fan velikih bitaka ala onih iz LOTR, ali su braća Ruso ipak bolji u planiranju borbe od Pitera Džeksona, pritom im je i napredak kompjuterske animacije znatno pomogao. Moram ipak da napomenem da CGI u filmu OSVETNICI: KRAJ IGRE varira, kao i u svakom drugom Marvel filmu od “da li je ovo jebeno moguće” do “aste zalepili ovu dvojicu na pozadinu svaka čast, mali Mile animator-amater iz Žagubice bi to bolje”.

Šta se desi na kraju nemam nameru da vam otkrijem. Ipak, reći ću da su poslednji kadrovi neki od najemocionalnijih u čitavom serijalu, kao i da je odjavna špica potpuno fantastična. Ne, nema after-credits scena. Da, film nosi i poslednje kameo pojavljivanje Stena Lija, ali i kameo Džima Starlina, koga stripski sladokusci znaju kao kreatora Tanosa, Draksa i Gamore. Zašto sam mu dao 4 kofice? Zato što mi je prethodni film OSVETNICI: RAT BESKRAJA na neki način bolji, samo zato što veličina ovakvog projekta otežava da struktura bude savršena. Ona i jeste savršena za date okolnosti, ako shvatate šta želim da kažem.

OSVETNICI: KRAJ IGRE je ozbiljan spektakl kakav se ne sme propustiti u bioskopima ili na 4K UHD blureju i 4K televizorima (najbolje zakrivljenim), jer bilo šta ispod toga je nedopustivo sranje za ovaj nivo nadrkanosti.

OCENA:

The post Osvetnici: Kraj igre / Avengers: Endgame (2019) appeared first on Filmska bleja.

Kada je ALITA: BORBENI ANĐEO u pitanju, u isto vreme sam oduševljen i razočaran. Inicijalno ovo je bio projekat Džejmsa Kamerona u fazi pre Avatara. Dugo je želeo da adaptira mangu i da napravi tehnički savršen film. Mučio se da postigne i na kraju odustao. I koga je izabrao da ga zameni u rediteljskoj stolici? Roberta Rodrigeza. Rodrigez je jedan od mojih omiljenih reditelja, najpre zbog skromnih početaka, a zatim zbog skilova i trikova koje je primenjivao tokom svoje šarene karijere. Postoji divna knjiga o njegovim počecima – REBEL WITHOUT A CREW, preporučujem je svakom filmofilu. Sa svakim filmom, budžeti su mu bili veći i manje je morao da se snalazi. I to nas dovodi do ovog filma, Kameronovog megalomanskog projekta koji je Rodrigez jedva uspeo da snimi za navodnih 200 miliona dolara (čekamo finansijske rezultate).

ALITA:BORBENI ANĐEO je zamišljen kao megaspektakl, što u neku ruku i jeste, ali je malo okasnio. Mislim da ovakvi filmovi više ne pale kod publike. Čini mi se da bi ova vrsta akcionog SFa sa suludom količinom animacije bolje živela tu negde oko MATRIKSA (1999) ili čak u vreme AVATARA (2009). Sada imamo superiorniji CGI, što je evidentno na primeru glavne junakinje Alite. Ona je kompletno animirana, odglumljena na motion capture kuglice, sjajno dizajnirana i prilično realnog izgleda ako izuzmemo džinovske oči tužnog psetanceta. Potpuno će vas opčiniti. Mada je mene više opčinila Dženifer Koneli u halterima.

Dramski zaplet je stripovski, što je očekivano, pa ima puno klišea u međuljudskim odnosima i film je relativno predvidljiv. Akcione scene su jasne, tačno se vidi ko koga bije i zašto. Ako ste voleli ROLLERBALL (onaj iz 1975. nikako rimejk iz 2002.), svideće vam se scene u kojima se igra motorbol, što je u suštini vrlo sličan smrtonosni sport i ako sad u futurističkoj hi-tech varijanti. Film traje malo više od dva sata i daleko od toga da je dosadan, samo nije baš najbolji. Nemojte da mislite da je njesrica kao SMRTONOSNE MAŠINE, pošto je mnogo, mnogo bolji od tog filma.

Preko svega se pređe, ali ALITA: BORBENI ANĐEO nema kraj. U nadi da je ovo samo prvi deo u franšizi, što za sada izgleda malo verovatno, film se naglo prekida nakon simboličnog kadra Alite sa dignutom sabljom u ruci. Špica je istekla brzo uz popularnu melodiju Dua Lipe. I to je bilo to. U isto vreme želim da znam šta se dalje desilo, a takođe me strašno smara da gledam još dva sata dodatnog ovoga.

OCENA:

The post Alita: Borbeni anđeo / Alita: Battle Angel (2019) appeared first on Filmska bleja.

Uspeo je! M. Najt Šajamalan je završio svoju trilogiju započetu pre 19, a nastavljenu pre dve godine. GLAS je treći film, ali je u mome srcu na drugom mestu po kvalitetu. Imajte na umu da mi je NESALOMIV bio baš bezveze, dok mi je PODELJEN omiljeni nastavak ove trilogije, iako ni on nije baš neko remek-delo. Inače, ovaj deo nije sam za sebe i ne može da se gleda na taj način. Bez prvog, a pogotovo drugog dela, nemate način da se vežete za likove i sve vam izgleda nasumično.

Premijera ovog filma se desila baš na dan dolaska ruskog predsednika Putina u Beograd i bilo je evidentno da ću morati da krenem od kuće mnogo ranije. Bulevar Kralja Aleksandra je bio zatvoren i poslužio je kao parking ogromnoj količini autobusa koji su doveli sa svih strana neke ljude da mašu ruskim zastavicama značajnom gostu. Nekako sam se domogao Vukovog spomenika i BG Vozom otišao na Novi Beograd, te preseo na tramvaj kako bih došao do bioskopa Cineplexx u TC Ušće. Uspeo sam da pređem poslednju prepreku – prelazak ulice – tačno pre prolaska povorke. Pun entuzijazma ušao sam u bioskop.

Svi znamo da je M. Najt talentovan reditelj, ali da ume da sklizne u nepotrebno. Zna da bude spor. Zna da prepričava nešto što smo već videli i skapirali. Ovaj film je pravi primer te neusklađenosti. Imamo zaista par scena koje su biseri napetosti, zaplet nekada ode u crtani film (to ću posebno da vam objasnim), a celokupni doživljaj kvari to što je reditelj sebi dao za pravo da scene otraju van okvira zdravog razuma. Možda zato što se film odigrava u instituciji za mentalno obolele?

No, da odgovorim na pitanje zašto zaplet ode u crtani film. Pokušaću da ne spojlujem. Recimo da je potez Mister Glasa u pokušaju bekstva iz ludnice ravan Dušku Dugoušku koji sprečava aktiviranje eksplozivnog svemirskog modulatora tako što otšrafi dinamit iz naprave. Takođe, paralele koje se sve vreme vuku na temu stripova (i dramaturških klišea iz američkih strip izdanja) znaju da budu prst u oko razboritom gledaocu. Superheroji, tajne grupe koje pišu istoriju iz senke… GLAS je jedan bućkuriš nesimpatične fiktivne teorije zavere i potpunog gikovanja nad stripovima uz šajamalanski saspens.

Inače, sva tri glavna junaka imaju svog, uslovno rečeno, pomoćnika. Iako su deo radnje, ne možete da se ne zapitate zašto su stvarno tu. Pritom stičete utisak da ni glumci nisu sigurni. Ono što me je najviše držalo da ne izađem iz bioskopa, a zaista sam razmišljao o izlasku, nije depresivni Brus Vilis koji evidentno više nije ni za šta, već Džejms Mekavoj koji ponovo kida glumu na tri polovine kao Kevin Vendel Kramb / Zver / Horda. Semjuel L. Džekson je dosadno dobar. To je bukvalno sve što mogu da kažem o tri uloge koje nose film GLAS.

A gde je krv? Skoro nigde. Da li bi trebalo da je bude? U hektolitrima! Zašto je nema? Tinejdžerske pare su najslađe!

OCENA:

The post Glas / Glass (2019) appeared first on Filmska bleja.

Da li je moguće da je neko napravio kršten TRANSFORMERS film? O, da. BAMBLBI (BUMBLEBEE) je po prvi put otkako prave ove ogromne glasne filmove ubo suštinu. Reditelj Trevis Najt (Travis Knight) je ujedinio zabavu i akciju, a pritom napravio ozbiljan omaž dugometražnom animiranom filmu THE TRANSFORMERS: THE MOVIE, kao i originalnoj seriji.

U ova dva sata bićete odaslati u osamdesete na više od jednog načina. Vizuelno, muzički i sve u svemu nostalgično. Videti starinskog Optimusa Prajma, toliko dobro animiranog da izgleda kao da je potpuno pravi, san je svakog fana, pa čak i ne previše zagriženog. Mislim, ovo smo čekali. Ovo smo zaslužili.

Po prvi put Trevis Najt uspeva da podari ljudskost robotima u meri da se zapravo vežemo za likove. Usuđujem se da kažem, da se lakše vezujemo za ove likove nego za one iz njegovog prethodnog filma KUBO I ČAROBNI MAČ (KUBO AND THE TWO STRINGS).

Majkl Bej je u prethodnih pet filmova svakako imao situaciju da su roboti bolje napisani od ljudi, ali BAMBLBI je veliki pomak od toga. Ako uporedite filmove TRANSFORMERSI: POSLEDNJI VITEZ i ovaj, jasno je koliko je BAMBLBI superioran. Scenaristkinja Kristina Hodson (Christina Hodson) je zaslužna za prvi ženski lik sa kojim se da poistovetiti u serijalu. Takođe je primenila vrlo uspešnu formulu tinejdžer+biće koja u Holivudu sjajno funkcioniše još od Spilbergovog filma E.T. VANZEMALJAC (E.T. THE EXTRA-TERRESTRIAL). Sve to zaista ide u prilog filmu, koji osim nekih sitnih mana teče, štonokažu, kao mleko.

Što se glumaca tiče, Hejli Stejnfeld (Heilee Steinfeld) sjajno iznosi ceo film. U stvari, ceo kasting je perfektan – njena porodica, pa i njen zbunjeni udvarač koji je štreber u eri u kojoj to i nije kul kao danas. Džon Sena (John Cena) kao vladin vojni agent baš i ne briljira, ali je lik toliko dvodimenzionalan i polu-potreban da Sena nije ni imao čime da se igra. To vam na kraju krajeva ne bude ni bitno. Ovako šarmantan film je redak, a naročito među blokbasterima.

OCENA:

NAPOMENA: Ocenu 5 je dala moja devojka. Ona se smejala, plakala, potpuno uživala. Ja bih rekao da je BAMBLBI zaslužio jednu solidnu četvorku, pa čak i četiri i po (mojtepipo!), mada to ne smem ni da pomislim, jer mi je prećeno fizičkim nasiljem.

The post Bamblbi / BumbleBee (2018) appeared first on Filmska bleja.