Film NEMOGUĆA MISIJA – KONAČNA ODMAZDA je začudno naivan, čovek bi rekao da će poslednji deo da bude legendaran, a sve što se dešava na ekranu nije baš tako. Franšiza je ušla u legendu i svojim konačnim delom iz nje izašla, kao neki Oliver Mandić.

Ako bismo zamišljali borbu između AI i čoveka, verujem da bi to izgledalo poput scena iz Terminatora 2, znate ono – roboti gaze ljudske lobanje i laseri rade pjupjupju, svi preostali ljudi se bore, znojavi i prljavi po faci. Ali ne, Mekferi nam je podario blesavost u kojoj Itan Hant razgovara sa AI negativcem preko VR uređaja dok leži u koferu. Podzaplet je već hiljadu puta viđena aktivacija nuklearnih bojevih glava širom planete. Dok dođemo do dobrih delova filma, maestralnih akcionih scena u podmornici i na avionima, publiku prođe želja da to vidi.

Za jedan film od skoro tri sata, zaista je nedopustivo da polovina filma NEMOGUĆA MISIJA – KONAČNA ODMAZDA budu nepovezani dijalozi koji sve vreme dodatno objašnjavaju ono što nam je uveliko potpuno jasno. Takođe, scenario je generalno prejadan. Ideje kojima agenti M:I nadmudruju AI su… glupe! A to na koji način im se pridružuju članovi u borbi protiv sveprisutnog neprijatelja je… isto glupo!

Uprkos savršenoj fotografiji Frejžera Tagarta, ponavljanje kadrova nuklearki ili “digitalnog otrova” oko vrata negativca svodi MekKverijevu režiju na banalnu. Vrlo često ne pomaže ni montaža gde se u prepričavačkim delovima lepe krupnjaci na krupnjake, od čega autori grade stil, iako se ne prepoznaje zašto je to tako.

Kada biste me kao publiku pitali da li sam zadovoljan velikom završnicom uglavnom sjajne franšize, samo bih rekao – NEMOGUĆA MISIJA – KONAČNA ODMAZDA dobija dve od pet kantica kokica. Tome (znam da ovo čitaš) svaka tebi čast, ali daj nešto novo, nešto divlje.

OCENA:

Ako vam se ovaj tekst dopao, pogledajte još: NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO, NEMOGUĆA MISIJA RAZILAŽENJE ili NEMOGUĆA MISIJA OTPADNIČKA NACIJA.

The post Nemoguća misija Konačna odmazda / Mission: Impossible The Final Reckoning (2025) appeared first on Filmska bleja.

Ovaj tekst je dokaz moje posvećenosti BARBENHEIMER internet izazovu za gledanje filmova BARBI i OPENHAJMER na dan premijere. Kod nas, u Srbiji, premijere su bile dan za dan, tako da nisam morao da pravim jednodnevni filmski maraton ovih prilično dugačkih filmova i ne zavidim bilo kome ko je na taj način pogledao oba filma.

Film OPENHAJMER je, naravno, biografski film o kreatoru atomske bombe, kako o njegovom javnom, tako i o privatnom životu koji je izuzetno uticao na imidž ovog čuvenog fizičara. Radnja filma zasnovana je na knjizi koja je osvojila Pulicerovu nagradu – “Američki Prometej: Trijumf i
tragedija Džeja Roberta Openhajmera” koju su napisali Kai Berd i Martin Džej Šervin. Reditelj filma je, to i vrapci na grani već znaju, Kristofer Nolan.

Za vreme svog rada za Vorner, Nolan je eksperimentisao sa tehnologijom, igrao se narativnom strukturom i rezultat bi uvek bio veličanstven i, kako se to sada često kaže, epski film. Međutim, eksperimenti su uzimali danak i ni jedan njegov film nije bio savršen. Po raznim standardima je bio par koraka ispred drugih, ali ni jedan film kao celina ne bi funkcionisao besprekorno. Nolanovi fanovi će uvek govoriti o njegovim filmovima kao o nečemu mind-bending, u nedostatku boljeg izraza, iako je bilo kome ko se investira u kinematografiju jasno da su Nolanovi dramaturški preokreti uglavnom namenjeni onom sloju publike koji u bioskop dolazi sa pola mozga nakon napornog radnog dana. I zato je Nolanova filmografija do sad bila blokbasterskog tipa. Uprkos činjenici da se hvatao za nauku gde god je stizao, pogotovo u svoja dva najprepoznatljivija filma koja nisu Betmen – POČETAK i MEĐUZVEZDANI.

Ovaj film je Nolanu učinio mnogo toga dobrog. Evidentno je da su mu ljudi iz Univerzala (gde je otišao razočaran u Vorner) dali odrešene ruke da bi mu se dodvorili, iako su bili u strahu kako će ovakav film da prođe. Jer ovo nije blokbaster. OPENHAJMER je umetničko-tehnološka instalacija u kojoj se trči kroz jedan istorijski period, sa komplikovanim odnosima između velikog broja aktera, a koja bi u nekim ne-nolanovskim uslovima bila nekoliko standardnih holivudskih drama ili mini-serija. Međutim, u trajanju od tri sata, nemate vremena da dišete, a kamoli da promišljate razvoj odnosa stotine ljudi čiji fragmenti života bivaju prikazani na velikom (u slučaju IMAX bioskopa, najvećem) platnu. Ovaj tehnički besprekoran film, neverovatno precizne montaže, raskošne fotografije i dokazano izuzetno talentovanih ljudi ispred kamere, ipak nije blokbaster. Ovo je visokobudžetni autorski film. Ljudi iz Univerzala su toga apsolutno svesni i stoga ovako jaka kampanja (što uključuje i ovu navodno neplaniranu sa filmom BARBI), a izvesno i veliki pritisak na internacionalne distributere da film bude uspešan. Zašto je OPENHAJMER Nolanu učinio mnogo toga dobrog? Zato što je snimio savršen film.

Hojt van Hojtema je OPENHAJMER snimao kombinacijom 65mm IMAX i obične 65mm trake, kao i, po prvi put do sad, IMAX crno-belom digitalnom fotografijom. Film je snimljen za svega 60 dana, što je još jedna blago zabavna činjenica za nas filmofile, a potpuno nebitna za običnu publiku.

Da li mi je nešto zasmetalo u filmu? Jeste. Buka! Da bi naglasio određena psihička stanja, velike odluke, važne rečenice i, na kraju krajeva, eksploziju prve nuklearne bombe, audio dizajn odlazi u neki ekstrem koji na zavidnom bioskopskom audio sistemu preti da vas dezorijentiše glasnoćom. Svaka čast za tu finesu da efekti budu preglasni, a tehnički ispravni. Po prvi put sam pomislio kako bih voleo da stišaju reprodukciju u bioskopu kao kada puštaju sinhronizovane crtaće deci (ovo je uobičajena praksa u domaćim bioskopima, zato što glasnoća navodno rasplače decu u bioskopskoj sali i onda često budemo uskraćeni za užitak u filmu naprežući se da čujemo običan dijalog). I to je to. Samo buka.

Publika koju zanima fizika, istorija, politika ili prosto odlična drama pronaći će sklonište od oluja modernog života (ili apsolutno pravih oluja koje su ovih dana napale Srbiju) u bioskopu. Publika koja voli poznate glumce u punoj snazi, film će da pogleda zbog Kilijana Marfija, Emili Blant, Meta Dejmona, Roberta Daunija Juniora, Florens Pju, Benija Safdija, Džoša Hartneta, Ramija Maleka, Keneta Brane, Eldena Erenrajha, Dejvida Kramholca, Kejsija Afleka i mnogih, mnogih drugih drugih, jer su i u potpuno epizodnim ulogama isključivo najpoznatija lica filma i televizije. Međutim, potpuno je jasno da će velikoj količini ljudi, Nolanovoj uobičajenoj publici koja dolazi sa pola mozga nakon napornog radnog dana, ovaj film biti dosadan. Plus, možda će neki fizičar da se požali kako nešto ne valja. Možda će neki dramaturg da kaže kako se paušalno prolazi kroz događaje. OPENHAJMER je sve to. Možete da mi verujete ili ne, bolje od ovog ne može.

OCENA:

Ako vam se ovaj tekst svideo, pročitajte i o ovom Nolanovom filmu – DENKERK (2017).

The post Openhajmer / Oppenheimer (2023) appeared first on Filmska bleja.

Taman dođemo do desetog dela serijala FAST & FURIOUS, znajući da je jedanaesti poslednji, kad ono ispade da će da snime i dvanaesti. Idemo polako kad poslednjoj Nemogućoj misiji, osmoj po redu, kad ono Tom Kruz da izjavu da hoće da glumi u ovom serijalu do svoje osamdesete, kao izvesni Harison Ford, bivši stolar. Pa dobro, šta je tu je, gledaćemo. No, za sada se osvrnimo na film NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO i ono što donosi gledaocima.

Najpre zaplet, bez spojlera. Ukradene su dve polovine ključa koji pruža kontrolu nad savršenim, sada samosvesnim AI softverom. Na agenciji MIF, dakle Itanu Hantu i drugarima, je da pronađu taj ključ. Al’ ne lezi vraže, AI je već počeo da divlja i da razmešta svetske špijunske agencije i njihove agente kao pione po šahovskoj tabli, tako da je gospodin Hant (Tom Kruz), naravno, sam protiv svih.

Za početak, treba reći naglas: O, ne! Još jedan film od dva i po sata! Nakon filma INDIJANA DŽONS I ARTEFAKT SUDBINE gde osećate kako vas sve više boli zadnjica u realnom vremenu, koliko god stolice u bioskopu bile udobne, u sedmom nastavku NEMOGUĆE MISIJE je ipak situacija bolja. Stvarno ne bih da upoređujem ta dva filma, ali INDIJANA je u suštini jedna džinovska potera bez prestanka. NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO ipak ume da zastane i zapodene neke konverzacije. Primetio sam da je reditelj Kristofer Mekveri rešio da nabija tenziju od starta i dijalozi su često lišeni bilo kakve muzike ili pozadinskih efekata. Za jedan popcorn flick dosta je napeto u tim situacijama, pogotovo na početku, jer ne možete da prestanete da krckate naćose i kokice tek tako. A te dijaloške scene traju, bogme, jer treba publici objasniti stanje na terenu.

Izabraću ovaj trenutak da vam kažem šta mi je najviše smetalo u filmu. Objašnjavanje publici stanje na terenu. Od samog početka filma gde imamo naraciju, pa na svakih manje-više 45 minuta, neko od aktera (a u stvari scenarista/reditelj Mekveri) ima potrebu da nam izobjašnjava dokle smo stigli i šta nas čeka. Drrrrruže. Nemoj to da radiš. Ako se prema publici ponašaš kao prema maloumnicima kojima mora da se telefonira nimalo komplikovan zaplet, nisi najbolji scenarista/reditelj. Dodao bih još jednu stvar koja mi je zasmetala, a koja se tiče AI napadača u svetu digitalne komunikacije gde je film definitivno popustio, ali takođe ne bih da elaboriram o čemu se radi jer ne želim da vam pokvarim doživljaj. Možda ćete reći, “ostavi ga na miru to je blokbaster”, ali to što je filmu primarna misija da bude zabavan ne znači da scenarista/reditelj treba da se ponaša prema publici kao da je priglupa.

S druge strane, NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO je fantastičan akcioni film. Ovaj serijal sve više liči na BOND serijal, verovatno namerno, a u ovom delu pogotovo. Na nivou da imamo sjajnu jurnjavu po evropskom gradu u simboličnom retro automobilu koji ima gedžet panel kojim se upravlja. Zatim imamo smrti ljudi iz tima u borbenim scenama, što donosi emocionalnu težinu glavnom junaku. Imamo pešačke jurnjave po nestvarnim lokacijama, mogu vam reći da se Kruz baš istrčao za ovaj film. I, na kraju, ona scena za koju sada znaju i vrapci na grani, u kojoj Tom Kruz skače motorom sa litice i spušta se padobranom. Pošto ne želim da vam spojlujem ništa, samo ću reći da od trenutka kada sleti padobranom, pa sve do kraja, ide non-stop akcija kakva nikada nije viđena, a da izgleda dosta realno. I makar samo zbog te scene, vredi pogledati ceo film.

Film sam pogledao u IMAX sali bioskopa Cineplexx Galerija, pa ako ste u Beogradu to vam je moja preporuka za salu. Ako planirate da gledate film kod kuće, stvarno mislim da ne bi trebalo, jer se definitivno umanjuje doživljaj i stičem utisak da će mane filma da izbiju na površinu i učine se većim nego što jesu. Sigurno ste čuli da su se NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO i OPENHAJMER pohrvali oko slotova u belosvetskim IMAX salama. Tako da vam je bolje da računate na ono “još malo pa nestalo”.

OCENA:

Ako vam se ovaj tekst dopao, pogledajte još: NEMOGUĆA MISIJA RAZILAŽENJE ili NEMOGUĆA MISIJA OTPADNIČKA NACIJA.

The post Nemoguća misija Odmazda prvi deo / Mission: Impossible – Dead Reckoning Part One (2023) appeared first on Filmska bleja.

Ne znam zašto publiku ne privlači FLEŠ. Film je nešto najzabavnije što sam gledao u poslednje vreme (čak i sa tom skrnavom animacijom gorom od ANT-MEN: KVANTUMANIJA, ali nije sve u animaciji stvarno, baš je nebitna). Ako film propuštate u bioskopu, propuštate punokrvni blokbaster. Bolje mi je legao nego TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI, koji je jako, jako dobar film jer je napokon skoro sav fokus na robotima, a ne na ljudima. Pisao sam baš o tome ovde na Filmskoj bleji.

Čak mi je bolje legao i od aktuelnog animiranog filma SPAJDERMEN: PUTOVANJE KROZ SPAJDER-SVET jer ima manje patetike, a više realnih emocija. Cameos funkcionišu mnogo bolje i, na kraju krajeva, zabavniji je. Naravno da je ubačen i nesuđeni Supermen Tima Bartona, za kog ovde skoro niko ne zna. Prepoznaćete taj trenutak kada se desi. Spajdermen to ne može da dosegne onim jednim real-life cameo pojavljivanjem. Nastavak Spajderversa jedino izdvaja abnormalno nestvarna animacija, što samo po sebi jeste super, ali ne kada se posmatra šira slika. Bez obzira, sva tri filma (TRANSFORMERSI, SPAJDI i FLEŠ) zaslužuju pažnju, IMAX ekran i bioskopsku publiku koja zna da ceni eksplozivne fan-servis blokbastere.

Bez namere da spojlujem, FLEŠ ima zanimljivu premisu prenetu iz stripa. Beri Alen (Ezra Miler), dan uoči suđenja njegovom ocu za ubistvo supruge, shvata da može utrčavanjem u speed-force da se vrati u prošlost i spreči ubistvo svoje majke i posledični odlazak nevinog oca u zatvor. Sticajem okolnosti, on završi u paralelnom univerzumu gde je u toku napad vanzemaljca Generala Zoda. Da, tu je Betmen (’89), a tu je i nama potpuno nova Superdevojka.

Ko je čitao stripove ili gledao neku od dve TV serije, zna da je vreme prevrtljivo te da se moći lako gube (i vraćaju, čak i više puta), ali sam proces je u filmu dosta zanimljiviji nego u ranijim iteracijama. Morao bih da priznam da je reditelj Andre Mušeti vrlo sposoban. Scene borbe su sjajne, a komedija i drama se smenjuju sa lakoćom, čemu pomaže činjenica da je imao talentovane glumce ispred kamere. Čak i nesretnog Ezru Milera, koji ovaj film nosi maestralno na svojim plećima. Možemo za njega da pričamo šta god hoćemo na osnovu vesti koje su dolazile iz SAD, ali niko ne može da kaže da nije talentovan.

Povratak Bena Afleka i Majkla Kitona je fin dodatak i otprilike možete da pretpostavite u kom pravcu idu pojavljivanja i jednog i drugog. Međutim, Mušeti ipak preobrne situaciju u neki smer koji nije “na prvu loptu”. I to radi do samog kraja. Pojedini momenti su da vam se naježe sve dlake na telu, ili zbog miline ili zbog štonokažu mladi – krindža (drž’te gaće za poslednju scenu). Postoji i after-credits scena koja se nalazi na samom kraju filma nakon cele odjavne špice, a koja nije bog-zna-kako vredna vaše pažnje. Samo jedan skeč, a la DNEVNJAK, sa kolegom superherojem.

O animaciji i specijalnim efektima bih mogao naširoko. Mušeti je odmah posle premijere dao izjavu da je animacija namerno ziljava. Kao, kada Fleš trči, njegovo vidno polje je malo “pomereno”. Isto važi i za scene koje se “odmotavaju” u speed-forceu. Ljudi, ta animacija je zločin nad očima. Međutim, nisam dozvolio da me to osujeti u gledanju, čak je i doprinelo. Ništa u vezi sa ovim filmom nije uobičajeno. Pa ni činjenica da je Weta FX iznedrila moguće najgoru animaciju ikada. Pričamo o ljudima koji su nam podarili najkvalitetniji CGI u istoriji kinematografije i koji su mono albume Bitlsa pretvorili u višekanalno čudo spremno za moderan miks i mastering. Samo zbog toga verujem da je ova skrnavština bila namerna. No, kako sam pomenuo gore, to je najmanje bitno u celoj stvari. Zabavno je!

Dakle, FLEŠ je u bioskopima, pohitajte da se ne biste pokajali, siguran sam da iskustvo gledanja ovakvog filma neće biti isto na (HBO) MAXu tj. generalno na TV ekranu.

OCENA:

The post Fleš / The Flash (2023) appeared first on Filmska bleja.

Zahvalimo Majklu Beju što je odustao od režije Hasbrove najjače franšize i prepustio najnoviji deo TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI reditelju Stivenu Kejplu Mlađem, koji je do sad režirao tek jedan blokbaster i to KRID 2. Stiven je doneo dašak svežeg vazduha i dao nam sve ono što smo želeli od Transformers filma.

Prva novina je to da su ljudski likovi manje zastupljeni nego sami roboti sa planete Sajbertron. Ako ćemo već da gledamo film koji ima Transformerse u imenu, idealno je da u tom filmu Transformersi budu zastupljeni većinu vremena. Dakle, svaka čast za količinu i kvalitet animacije. Druga nova i bolja stvar je to što su pokrenuli novu trilogiju i smestili ovaj deo u 1994. godinu, posle filma BAMBLBI, a pre svih onih pet Transformers filmova koje u isto vreme volimo i gadimo ih se. Treća lepa stvar je to što su ljudski likovi sada dopadljivi, za šta je najviše zaslužan Entoni Ramos u glavnoj ulozi, te je dodat novi Autobot – Miraž, kome glas daje šarmantni Pit Dejvidson. I na kraju, muzika je baš kako treba, bazirana na hip-hopu iz 1994, a i ovaj moderni singl “On My Soul” Tobija Nvigvea, Naza i Džejkoba Benksa stvarno kida.

Priča filma TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI je prilično jednostavna. Bivši vojnik koji ima niz problema u formi nedostatka novca, bolesnog mlađeg brata i najboljeg druga hohštaplera, pokuša da ukrade automobil i, sticajem okolnosti, ukrade Autobota. Njih dvojica se udružuju da pronađu prostorno-vremenski ključ pre nego ga se dočepa Skordž (Piter Dinklidž), sluga zlog jedača planeta Unikrona. U tome im pomažu radnica muzeja (Dominik Fišbek), Autoboti i Maksimalsi (životinjski Transformersi). Nisam vam rekao ništa što ne možete da zaključite iz trejlera koji možete pogledati na kraju teksta.

Sviđa mi se to što radnja nije komplikovana, kao i što ima zaista lepih emotivnih momenata, a zatim i fantastičnih borbi (uglavnom) robota. Iako su borbe dosta glasne i vizualno intenzivne, čini se da je dizajn zvuka svedeniji i samim tim prihvatljiviji nego u Bejovim nastavcima. Takođe, kasting je jako dobar.

Druga strana medalje je to što pojedini emotivni momenti između ljudi odlaze u patos, kao i to što je film dramaturški koncipiran kao kratka video igra gde protagonisti idu od tačke A do tačke B da nešto urade i tako nekoliko puta, dok se na kraju ne suoče sa glavnim negativcem. Na trenutke zna da bude monotono.

Postoje dve scene koje su fan servis i koje su, uz jako zabavan humor koji se provlači kroz sva dva sata, ono zbog čega vredi gledati film TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI u bioskopu. Ja sam ga gledao u IMAX formatu, u 3D-u. Uvek ću da glasam za IMAX i ako vam se pruža prilika da posetite bioskop Cineplexx Galerija uživaćete. Na 3D i dalje gledam kao na nužno zlo, ali šta je tu je. Samo da znate da postoji mid-credits scena koja nije od preteranog značaja, ali jasno daje do znanja da je ovo prvi deo nečeg većeg.

OCENA:

The post Transformersi: Buđenje zveri / Transformers: Rise of the Beasts (2023) appeared first on Filmska bleja.

Nakon nekoliko džinovskih blokbastera, od kojih je jedan prethodnik ovog filma – OSVETNICI: KRAJ IGRE, napokon nam je u bioskope stigao novi Spajdi u dugoočekivanom filmu SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE.

Čekanje se isplatilo jer smo dobili jedan sjajan, brz film koji je svedena tinejdžerska romantična komedija smeštena u haos i beznađe superherojskog filma. Ovog puta negativac dolazi pravo sa naslovnice prve epizode Spajdermena ikada. Meni se kao fanu apsolutno dopada korišćenje negativaca iz stripa koji su se “zapatili” još u prvih nekoliko brojeva iz šezdesetih.

Naravno, ovo je jedan izuzetno moderan Spajdermen, pa je sve u duhu modernog doba (pa čak iako likovi koriste smart telefone, mada se po nekim proračunima film odvija 5 godina u budućnosti, hehe). Sva ta tehnologija Tonija Starka, koja završi u tinejdžerskim rukama, praktično je svemoguća i polako dolazimo do toga da su članovi Osvetnika zapravo nemoguće jaki. Moja pretpostavka je da je to namerno. I zabavno je kako se ignorišu drugi likovi iz MCU kad zagusti, odnosno – kao i u stripu, prosto su na nekom drugom mestu i biju neke svoje bitke.

Što se reditelja tiče, Džon Vats je na visini zadatka. Prethodni film SPAJDERMEN: POVRATAK KUĆI je bio fantastičan, ali je ovaj još bolji. Učinio je da ovaj film funkcioniše samostalno, ne samo kao polu-potreban deo šireg filmskog serijala. Film igra na komediju i dosta se ljudi u bioskopu smejalo na glas, to je veliki plus. Prosto sam se začudio da neko može da izvuče ovoliko dobru akciono-superherojsku-romantičnu-tinejdž-komediju. A kad smo kod akcije, ima je dosta i nikada nije lejm. Ovaj film ima do sad najbolje snimljene prolaske kroz vazduh mlađanog Spajdermena.

Naravno, SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE ne bi bio to što jeste da nema Toma Holanda u naslovnoj ulozi. Iako su svi glumci apsolutno na visini zadatka, on zaista briljira. Sviđa mi se što nije onaj prejadni Piter Parker kome je sve kurac u životu, već prijatni šmokljan dobrog srca i takoreći go-getter, pritom ima finu stripsku žvaku kada nosi masku preko lica.

Obratite pažnju i na dve scene od kojih je jedna nakon prvog dela špice, a druga na samom kraju filma. Prilično su uzbudljive. Kao i ostatak filma, uostalom. Za svaku preporuku u ove letnje dane, kada, ako ne na more, možete da pobegnete u hladovinu klimatizovane bioskopske sale.

OCENA:

The post Spajdermen: Daleko od kuće / Spider-Man: Far From Home (2019) appeared first on Filmska bleja.

Za početak bih da izjavim da ne pripadam generaciji koja je ispratila Pokemone. Moj jedini susret sa njima je POKÉMON: THE FIRST MOVIE koji sam gledao 1998. godine, kada je i izašao. Nije mi se svideo. Tako da je moj kompletan poriv da gledam POKEMON DETEKTIV PIKACHU zasnovan na činjenici da Pikachu iz nekog razloga priča glasom Rajana Rejnoldsa. Očekivao sam spektakularan (što bi mlađi od mene rekli) krindžfest.

Ispostavilo se da je POKEMON DETEKTIV PIKACHU sasvim solidan film, iako nikako bez mana. Mislim, od starta je bilo nerealno da ovaj film bude neko remek-delo, jer je reditelj ipak Rob Leterman koji je režirao ukupno nula natprosečnih filmova. On je takođe sa još dve osobe pisao scenario i napravio tonalno neujednačen film naivne premise, uz puno telefoniranja publici, ali i pojedine elemente koji su na granici horora. U tebe gledam Ditto!

Bez obzira na to, pojavljuje se dosta Pokemona koje sam i sâm mogao da prepoznam, a često nisu puke kameo uloge već su likovi vezani za radnju. Ok, ne bih umeo da ih nabrojim sve (Charizard? Squirtle?), ali su tu i izgledaju super.

Zapravo, ono u čemu je POKEMON DETEKTIV PIKACHU superioran je – CGI. I to je zanimljivo – svi Pokemoni koji imaju dlaku ili perje izgledaju za dve nijanse bolje od ćosavih Pokemona. Dakle, CGI je OK sam za sebe, ali je sjajan u interakciji sa glumcima. Znam da je teško glumiti sa ljudima obučenim ili predmetima presvučenim u zelenu tkaninu, ali ovde su svi dali sve od sebe da interakcija Pokemona i ljudi bude potpuno verodostojna.

Kad smo već kod ljudi, Rajan Rejnolds je na autopilotu kada je u pitanju glasovna gluma. Međutim, izgled i facijalne ekspresije Pikachua su WOW! On je nešto najlepše ikad! Džastis Smit vrlo lepo iznosi glavnog lika, mladog luzera Tima kome otac gine i koji dolazi u Rajm Siti da se na neki način oprosti od svog tate kog nije video nekoliko godina. Glavni ženski lik… Uh. Ketrin Njuton, čije si srce i/ili penis zavela? Nemoguće je da ovako svemirski netalenat dobije ulogu u blokbasteru zasnovanom na najvoljenijim japanskim anime likovima. Ne znam da li se sećate da sam je pomenuo kada sam pisao o filmu NEĆE MOĆI OVE NOĆI, ako ništa drugo bar je konzistentna u svom netalentu. Njen animirani Pokemon Psyduck mnogo bolje glumi.

POKEMON DETEKTIV PIKACHU jeste fan service film, ali umereno i sa stilom. I dalje ne mogu da dokučim da li je za decu (jebiga, ono, dopinguju Pokemone u filmu i ima strašnih delova), ali naivnost i dvostruki porodični element u samoj narativnoj strukturi me ubeđuju da jeste. Element misterije je zabavan i ima par preokreta koji zapravo čine film boljim. Da li je za bioskope? Ako ste fan Pokemona onda da, obavezno idite u bioskop! Ako ste samo radoznali, možda je bolje da sačekate da bude na blureju i striming servisima.

OCENA:

The post Pokemon Detektiv Pikachu / Pokémon Detective Pikachu (2019) appeared first on Filmska bleja.

Došli smo do kraja treće faze MCU, filmom adekvatnog naziva AVENGERS: ENDGAME i, u suštini, adekvatnog sadržaja za dvadeset drugo poglavlje serijala. Nekada je bilo potrebno 50 i kusur godina za 25 filmova u serijalu (gledam u tebe Bonde, Džejmse Bonde!), ali Marvel Studio je to odradio brzinski za svega 11 godina. Da li se nazire kraj? Jok. Hvala distributeru Taramount Film koji me je, kao i uvek, pozvao na pretpremijeru za prijatelje i hard-core fanove. Iskoristiću priliku i da iznegodujem na srpski prevod naslova OSVETNICI: KRAJ IGRE. Meni je “završna igra” bolje, dok je moj drug i veliki Marvelofil Bojan Baća negodovao i na reč “igra”, jer “tu nikakve igre nema”. Sve to na stranu, hajde da popričamo o filmu.

Nespojlerski opisano, Osvetnici u ovom poglavlju pokušavaju da ponište Tanosov puc(?!) prstima i vrate u život sabraću, palu u prethodnom nastavku. Ako bih morao u par reči da opišem kako to izvode, to bih rekao ovako: akcionom komedijom situacije. Pokušavajući da spojlujem što je manje moguće – da, malo se putuje kroz vreme, da, svako ide negde gde je već bio, tako da se naša grupa Osvetnika deli u manje timove.

Ta putovanja su glavnica trosatnog spektakla kakav je OSVETNICI: KRAJ IGRE i nakon inicijalnih pola sata kukumavčenja u svetu bez boje, jer zaboga pola planete je desetkovano, život ponovo ima smisao i naši šareni junaci na svakakve načine samouvereno ulaze u zabavno otimanje vremena akcentujući činjenicu da ništa nije kao POVRATAK U BUDUĆNOST, iako zapravo jeste. Prave se riskantni potezi, pojavljuju se likovi i glumci koji vas uzbude ako pratite MCU i sitne priče oko reditelja i producenata, a od početka filma do kraja putovanja kroz vreme, što je nešto nakon sredine, čak tri osobe izgube glavu. Neke i doslovno.

Mnogi zameraju scenaristima i rediteljima što nema dovoljno nekih likova, što postoje neke rupe u logici i radnji. Obično se sitne stvari kod ovako velikih spektakala preskaču namerno ili se ostavi neki easter egg koji će imati smisla tek kada budemo gledali sledeća poglavlja. A što se tiče nedostataka likova, ja braći Ruso skidam kapu. Nikad veći ansambl, nikad veći film, nikad veća noćna mora za sklopiti na papiru i u montaži. Ne može i ne treba svako da dobije jednak prostor kao likovi koji nose serijal tipa Kapetan Amerika ili Ajron Men.

U svakom slučaju, trenutak kada su SVI, apsolutno SVI tu, potpuno je epski. Nimalo nisam fan velikih bitaka ala onih iz LOTR, ali su braća Ruso ipak bolji u planiranju borbe od Pitera Džeksona, pritom im je i napredak kompjuterske animacije znatno pomogao. Moram ipak da napomenem da CGI u filmu OSVETNICI: KRAJ IGRE varira, kao i u svakom drugom Marvel filmu od “da li je ovo jebeno moguće” do “aste zalepili ovu dvojicu na pozadinu svaka čast, mali Mile animator-amater iz Žagubice bi to bolje”.

Šta se desi na kraju nemam nameru da vam otkrijem. Ipak, reći ću da su poslednji kadrovi neki od najemocionalnijih u čitavom serijalu, kao i da je odjavna špica potpuno fantastična. Ne, nema after-credits scena. Da, film nosi i poslednje kameo pojavljivanje Stena Lija, ali i kameo Džima Starlina, koga stripski sladokusci znaju kao kreatora Tanosa, Draksa i Gamore. Zašto sam mu dao 4 kofice? Zato što mi je prethodni film OSVETNICI: RAT BESKRAJA na neki način bolji, samo zato što veličina ovakvog projekta otežava da struktura bude savršena. Ona i jeste savršena za date okolnosti, ako shvatate šta želim da kažem.

OSVETNICI: KRAJ IGRE je ozbiljan spektakl kakav se ne sme propustiti u bioskopima ili na 4K UHD blureju i 4K televizorima (najbolje zakrivljenim), jer bilo šta ispod toga je nedopustivo sranje za ovaj nivo nadrkanosti.

OCENA:

The post Osvetnici: Kraj igre / Avengers: Endgame (2019) appeared first on Filmska bleja.

Da se razumemo, svako ko me zna je upoznat sa činjenicom da nisam fan horora. Ipak, s vremena na vreme pogledam poneki. GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA je, za mene ona najgora vrsta, jer se horor potpuno oslanja na zvučnu sliku. I da, to uključuje puno tzv. jump-scares, odnosno naglih zvukova koji me lako katapultiraju iz sedišta.

Ovo je film koji počinje kao nekolicina filmova koje sam i sam gledao. Porodica kupuje veliku lepu kuću u ruralnom kraju i, već se zna, ili je komšija neki rednek što ručka ljude ili je neka sotona obuzela drvo/kamen/kuću/potok. Ovde je komšija uvek dobar Džon Litgou. A tu iza groblja je, naravno, sotona.

Zasnovan na knjizi Stivena Kinga koja je već jednom ekranizovana, GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA ima moderan pristup priči, ali je tehnički gledano na korak od filma koji bi nekada završio isključivo na VHS ili DVD formatu. Za film sa dva reditelja, režija je potpuno neinventivna i neprijatno strejtaška. Džejson Klark kao Dr. Luis Krid daje neku naivnost liku koji u knjizi ozbiljno zastrani, dok Ejmi Sejmec u ulozi njegove supruge dodatno kvari doživljaj. No, nije Ejmi kriva. Njen lik je dobio posebno loš tretman. Trauma njenog lika dolazi iz realno jezive priče koja ovde izgleda potpuno pogrešno i onda ne možemo ozbiljno da shvatimo njene strahove kada sotona krene da manifestuje stvari po kući.

Ipak, ono najjezivije u horor filmovima su deca. Osim činjenice da mi je trejler ispojlovao scene iz filma, deca su, iako na visini zadatka, takođe premalo jeziva jer rediteljski par Kolš/Vidmajer ne ume da izgradi napetost. Sve vreme gledamo toplu ljudsku dramu, ali onako bezbrižno limunadastu, da bi tu i tamo poskočili od strašnih zvukova… kamiona?! Hm.

GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA je verovatno samo za fanove Stivena Kinga i one fanove horora koji ne biraju. Tanko Paramaunte, tanko.

OCENA:

The post Groblje kućnih ljubimaca / Pet Semetary (2019) appeared first on Filmska bleja.

Kada je ALITA: BORBENI ANĐEO u pitanju, u isto vreme sam oduševljen i razočaran. Inicijalno ovo je bio projekat Džejmsa Kamerona u fazi pre Avatara. Dugo je želeo da adaptira mangu i da napravi tehnički savršen film. Mučio se da postigne i na kraju odustao. I koga je izabrao da ga zameni u rediteljskoj stolici? Roberta Rodrigeza. Rodrigez je jedan od mojih omiljenih reditelja, najpre zbog skromnih početaka, a zatim zbog skilova i trikova koje je primenjivao tokom svoje šarene karijere. Postoji divna knjiga o njegovim počecima – REBEL WITHOUT A CREW, preporučujem je svakom filmofilu. Sa svakim filmom, budžeti su mu bili veći i manje je morao da se snalazi. I to nas dovodi do ovog filma, Kameronovog megalomanskog projekta koji je Rodrigez jedva uspeo da snimi za navodnih 200 miliona dolara (čekamo finansijske rezultate).

ALITA:BORBENI ANĐEO je zamišljen kao megaspektakl, što u neku ruku i jeste, ali je malo okasnio. Mislim da ovakvi filmovi više ne pale kod publike. Čini mi se da bi ova vrsta akcionog SFa sa suludom količinom animacije bolje živela tu negde oko MATRIKSA (1999) ili čak u vreme AVATARA (2009). Sada imamo superiorniji CGI, što je evidentno na primeru glavne junakinje Alite. Ona je kompletno animirana, odglumljena na motion capture kuglice, sjajno dizajnirana i prilično realnog izgleda ako izuzmemo džinovske oči tužnog psetanceta. Potpuno će vas opčiniti. Mada je mene više opčinila Dženifer Koneli u halterima.

Dramski zaplet je stripovski, što je očekivano, pa ima puno klišea u međuljudskim odnosima i film je relativno predvidljiv. Akcione scene su jasne, tačno se vidi ko koga bije i zašto. Ako ste voleli ROLLERBALL (onaj iz 1975. nikako rimejk iz 2002.), svideće vam se scene u kojima se igra motorbol, što je u suštini vrlo sličan smrtonosni sport i ako sad u futurističkoj hi-tech varijanti. Film traje malo više od dva sata i daleko od toga da je dosadan, samo nije baš najbolji. Nemojte da mislite da je njesrica kao SMRTONOSNE MAŠINE, pošto je mnogo, mnogo bolji od tog filma.

Preko svega se pređe, ali ALITA: BORBENI ANĐEO nema kraj. U nadi da je ovo samo prvi deo u franšizi, što za sada izgleda malo verovatno, film se naglo prekida nakon simboličnog kadra Alite sa dignutom sabljom u ruci. Špica je istekla brzo uz popularnu melodiju Dua Lipe. I to je bilo to. U isto vreme želim da znam šta se dalje desilo, a takođe me strašno smara da gledam još dva sata dodatnog ovoga.

OCENA:

The post Alita: Borbeni anđeo / Alita: Battle Angel (2019) appeared first on Filmska bleja.