Došli smo do kraja treće faze MCU, filmom adekvatnog naziva AVENGERS: ENDGAME i, u suštini, adekvatnog sadržaja za dvadeset drugo poglavlje serijala. Nekada je bilo potrebno 50 i kusur godina za 25 filmova u serijalu (gledam u tebe Bonde, Džejmse Bonde!), ali Marvel Studio je to odradio brzinski za svega 11 godina. Da li se nazire kraj? Jok. Hvala distributeru Taramount Film koji me je, kao i uvek, pozvao na pretpremijeru za prijatelje i hard-core fanove. Iskoristiću priliku i da iznegodujem na srpski prevod naslova OSVETNICI: KRAJ IGRE. Meni je “završna igra” bolje, dok je moj drug i veliki Marvelofil Bojan Baća negodovao i na reč “igra”, jer “tu nikakve igre nema”. Sve to na stranu, hajde da popričamo o filmu.

Nespojlerski opisano, Osvetnici u ovom poglavlju pokušavaju da ponište Tanosov puc(?!) prstima i vrate u život sabraću, palu u prethodnom nastavku. Ako bih morao u par reči da opišem kako to izvode, to bih rekao ovako: akcionom komedijom situacije. Pokušavajući da spojlujem što je manje moguće – da, malo se putuje kroz vreme, da, svako ide negde gde je već bio, tako da se naša grupa Osvetnika deli u manje timove.

Ta putovanja su glavnica trosatnog spektakla kakav je OSVETNICI: KRAJ IGRE i nakon inicijalnih pola sata kukumavčenja u svetu bez boje, jer zaboga pola planete je desetkovano, život ponovo ima smisao i naši šareni junaci na svakakve načine samouvereno ulaze u zabavno otimanje vremena akcentujući činjenicu da ništa nije kao POVRATAK U BUDUĆNOST, iako zapravo jeste. Prave se riskantni potezi, pojavljuju se likovi i glumci koji vas uzbude ako pratite MCU i sitne priče oko reditelja i producenata, a od početka filma do kraja putovanja kroz vreme, što je nešto nakon sredine, čak tri osobe izgube glavu. Neke i doslovno.

Mnogi zameraju scenaristima i rediteljima što nema dovoljno nekih likova, što postoje neke rupe u logici i radnji. Obično se sitne stvari kod ovako velikih spektakala preskaču namerno ili se ostavi neki easter egg koji će imati smisla tek kada budemo gledali sledeća poglavlja. A što se tiče nedostataka likova, ja braći Ruso skidam kapu. Nikad veći ansambl, nikad veći film, nikad veća noćna mora za sklopiti na papiru i u montaži. Ne može i ne treba svako da dobije jednak prostor kao likovi koji nose serijal tipa Kapetan Amerika ili Ajron Men.

U svakom slučaju, trenutak kada su SVI, apsolutno SVI tu, potpuno je epski. Nimalo nisam fan velikih bitaka ala onih iz LOTR, ali su braća Ruso ipak bolji u planiranju borbe od Pitera Džeksona, pritom im je i napredak kompjuterske animacije znatno pomogao. Moram ipak da napomenem da CGI u filmu OSVETNICI: KRAJ IGRE varira, kao i u svakom drugom Marvel filmu od “da li je ovo jebeno moguće” do “aste zalepili ovu dvojicu na pozadinu svaka čast, mali Mile animator-amater iz Žagubice bi to bolje”.

Šta se desi na kraju nemam nameru da vam otkrijem. Ipak, reći ću da su poslednji kadrovi neki od najemocionalnijih u čitavom serijalu, kao i da je odjavna špica potpuno fantastična. Ne, nema after-credits scena. Da, film nosi i poslednje kameo pojavljivanje Stena Lija, ali i kameo Džima Starlina, koga stripski sladokusci znaju kao kreatora Tanosa, Draksa i Gamore. Zašto sam mu dao 4 kofice? Zato što mi je prethodni film OSVETNICI: RAT BESKRAJA na neki način bolji, samo zato što veličina ovakvog projekta otežava da struktura bude savršena. Ona i jeste savršena za date okolnosti, ako shvatate šta želim da kažem.

OSVETNICI: KRAJ IGRE je ozbiljan spektakl kakav se ne sme propustiti u bioskopima ili na 4K UHD blureju i 4K televizorima (najbolje zakrivljenim), jer bilo šta ispod toga je nedopustivo sranje za ovaj nivo nadrkanosti.

OCENA:

The post Osvetnici: Kraj igre / Avengers: Endgame (2019) appeared first on Filmska bleja.

Kada je ALITA: BORBENI ANĐEO u pitanju, u isto vreme sam oduševljen i razočaran. Inicijalno ovo je bio projekat Džejmsa Kamerona u fazi pre Avatara. Dugo je želeo da adaptira mangu i da napravi tehnički savršen film. Mučio se da postigne i na kraju odustao. I koga je izabrao da ga zameni u rediteljskoj stolici? Roberta Rodrigeza. Rodrigez je jedan od mojih omiljenih reditelja, najpre zbog skromnih početaka, a zatim zbog skilova i trikova koje je primenjivao tokom svoje šarene karijere. Postoji divna knjiga o njegovim počecima – REBEL WITHOUT A CREW, preporučujem je svakom filmofilu. Sa svakim filmom, budžeti su mu bili veći i manje je morao da se snalazi. I to nas dovodi do ovog filma, Kameronovog megalomanskog projekta koji je Rodrigez jedva uspeo da snimi za navodnih 200 miliona dolara (čekamo finansijske rezultate).

ALITA:BORBENI ANĐEO je zamišljen kao megaspektakl, što u neku ruku i jeste, ali je malo okasnio. Mislim da ovakvi filmovi više ne pale kod publike. Čini mi se da bi ova vrsta akcionog SFa sa suludom količinom animacije bolje živela tu negde oko MATRIKSA (1999) ili čak u vreme AVATARA (2009). Sada imamo superiorniji CGI, što je evidentno na primeru glavne junakinje Alite. Ona je kompletno animirana, odglumljena na motion capture kuglice, sjajno dizajnirana i prilično realnog izgleda ako izuzmemo džinovske oči tužnog psetanceta. Potpuno će vas opčiniti. Mada je mene više opčinila Dženifer Koneli u halterima.

Dramski zaplet je stripovski, što je očekivano, pa ima puno klišea u međuljudskim odnosima i film je relativno predvidljiv. Akcione scene su jasne, tačno se vidi ko koga bije i zašto. Ako ste voleli ROLLERBALL (onaj iz 1975. nikako rimejk iz 2002.), svideće vam se scene u kojima se igra motorbol, što je u suštini vrlo sličan smrtonosni sport i ako sad u futurističkoj hi-tech varijanti. Film traje malo više od dva sata i daleko od toga da je dosadan, samo nije baš najbolji. Nemojte da mislite da je njesrica kao SMRTONOSNE MAŠINE, pošto je mnogo, mnogo bolji od tog filma.

Preko svega se pređe, ali ALITA: BORBENI ANĐEO nema kraj. U nadi da je ovo samo prvi deo u franšizi, što za sada izgleda malo verovatno, film se naglo prekida nakon simboličnog kadra Alite sa dignutom sabljom u ruci. Špica je istekla brzo uz popularnu melodiju Dua Lipe. I to je bilo to. U isto vreme želim da znam šta se dalje desilo, a takođe me strašno smara da gledam još dva sata dodatnog ovoga.

OCENA:

The post Alita: Borbeni anđeo / Alita: Battle Angel (2019) appeared first on Filmska bleja.

Došli smo i do 20. filma u MCU! I mogu vam reći da je okrugla cifra pala na jako poglavlje, deo serijala važan za trenutno stanje nastalo u filmu OSVETNICI: RAT BESKRAJA (AVENGERS: INFINITY WAR). Da li se ANT-MAN AND THE WASP, sa prevodom naslova ANTMEN I OSA, razlikuje od prvog dela, ili je u pitanju reciklaža?

Evidentno je da je Marvelu ovaj film sada sigurica, mnogo veća nego prethodni deo. Budžet je evidentno povećan i imamo mnogo više akcije zasnovane na povećanjima i smanjivanjima glavnih junaka i njihove rekvizite. Što se stripa tiče, lep je osvrt na originalnog Golijata i takođe originalnu Osu. Novi negativci nisu dvodimenzionalni koliko onaj ćelavi nesrećnik u žutom odelu iz prvog dela. Dakle poboljšanje je na svim nivoima. A komedija je ostala netaknuta i u nekoliko navrata sam se smejao na glas i nisam bio jedini. Mravi su carevi!

Pohvalio bih bogatu upotrebu Majkla Daglasa u ovom nastavku, kao i Mišel Fajfer koja je standardno fantastična. Mišel nije jedini dodatak ovog filma, već i Lorens Fišburn (bukvalno sam čekao sve vreme da izgovori STANI NEO, hehe, ko zna – zna). Veliki deo uspeha filma pripada i CGI ortacima koji su za flešbek uradili neviđeno podmlađivanje pomenutih glumaca. Iz godine u godinu su sve bolji sa tim digitalnim procesom i ovo je zaista blizu savršenstva.

Pol Rad i Evanđelin Lili su dobar tandem, podjednako kao i njihovi likovi (oni iz naslova, jelte). A celokupna ideja da Antmen ima nanogicu zbog koje ne može da napusti stan i održi koncert na Trgu za novu go… pardon, koji ne može da napusti stan i ode na svoj pošten posao izrade zaštitinih sistema za korporacije, je sjajna. Kažnjen je, pošto je zaista prekršio zakon (a Dizni ne može da stane iza nevaljalih junaka). To je glavna prepreka i njegovom pojavljivanju kao Antmen, a pravila, pravila ipak postoje da bi se tu i tamo kršila, da bi me udavila ili kičmu savila i skroz ošašavila.

Ovaj film je za svaku preporuku i za veliki raspon godina, pošto u filmu ANTMEN I OSA mogu da uživaju i deca i gikovi mojih godina, kao i matorci koji vole Daglasa i Fajferovu.

OCENA:

The post Antmen i Osa / Ant-Man and the Wasp (2018) appeared first on Filmska bleja.

Kao i uvek, kod mene nećete naći ni jedan spojler za film OSVETNICI: RAT BESKRAJA. A ovaj film nije tek tamo neki film, nego blokbasterčina prve klase koja vas dva i po sata drži u svojoj ljubičastoj ruci u magičnim kamenjem optočenoj zlatnoj rukavici. Od trenutka kada se ispisalo MARVEL STUD10S do natpisa nakon cele odjavne špice (koja je verovatno najduža ikad) kao da sam imao vibrirajući dildo duboko u vagini moje duše i svaki put kada Marvel pokaže neko uskršnje jaje ili se desi nešto što nisam očekivao, a mnogo toga nisam očekivao, hiljadu malih comic-book-geek orgazama mi preplavi dušu i telo.

S druge strane, ako niste fan svih MCU filmova, postoji mogućnost da se nećete osećati ni približno kao ja, ali će vam svakako držati pažnju sve što se odvija na ekranu. Ko je izdražao treći deo trilogije GOSPODAR PRSTENOVA (LORD OF THE RINGS), ovo će mu biti šetnja po parku. I ne poredim slučajno film sa LOTRom, jer postoji taj fantasy osećaj u scenama na planetama gde operišu Tanos, Gardijansi i Asgardijanci.

Ne treba napominjati da je glavno pitanje svih koji, u suštini, ne žele da saznaju odgovor van bioskopa (dakle na internetu ili na ulici) – ko umire? Pošto smo gledali film dva dana pre premijere, drugari i ja smo potegli hešteg #thorumro da sekiramo ljude, ali to možda jeste, a možda nije istina. Smrt je nešto što se dešava svih dva i po sata i odgovor je komplikovaniji nego što biste pomislili. OSVETNICI: RAT BESKRAJA je emocionalni rolerkoster pun preokreta i to nije jedini element koji čini ovaj film dobro sklopljenim. Skidam kapu i scenaristima (mada scenario k’o scenario, skoro ni jedan nije savršen, pogotovo u blokbasterima), ali i rediteljima. Hendlovati ovoliko superheroja/holivudskih zvezda u dva i po sata filma, to je nauka. Pritom ne postoji promena u karakterima likova, Gardijansi su isti kao u svojim filmovima i čak imaju i prateći saundtrek (doduše jednu numeru, ali kao stvorenu za budući Carski Mikstejp 3). Ostatak muzike u filmu je baš takav kakvog ovako veliki film i zaslužuje.

Na kraju dolazimo do najkompleksnijeg dela filma – animacije. Za razliku od filmova THOR RAGNAROK ili BLACK PANTHER, animirana pozadina je mnogo, mnogo bolja. Isto važi za dosta toga što se kreće, mada mi je uvek bedak kada je glavni negativac džinovska animacija. I kada to ne bi bio slučaj, vizualno bi bio savršen. Tanos je toliko dobar negativac, i DŽOŠ BROLIN (JOSH BROLIN) ga sjajno glumi, ali često nisam mogao da se otmem činjenici da je on samo 3D render.

Čak i da uzmem to za manu, AVENGERS: INFINITY WAR je i dalje najveći i najkomplikovaniji blokbaster koji ste do sad gledali. I ako potpuno ne odlepite u bioskopu kao ja, verujem da ćete naći nešto što će vam se svideti. Na kraju krajeva, ovaj film ima Spajdermena! I Stena Lija! I dodatnu scenu u sred špice koja najavljuje novog lika! I tri Krisa (Hemsvorta, Prata i Evansa)!

I alavom bi bilo dosta.

OCENA:

The post Osvetnici: Rat beskraja / Avengers: Infinity War (2018) appeared first on Filmska bleja.

Prvo što moram da napomenem je da sam samom sebi pokvario film tako što sam pročitao knjigu relativno skoro. Siguran sam da će film znatno više da vam se svidi ako niste čitali knjigu, tako da vam preporučujem da uradite obratno od onoga što sam ja uradio. Vidim da su fanovi širom sveta nesrećni, ali ne treba da budu. Pođite od toga da se film i knjiga READY PLAYER ONE razmimoilaze u prvoj četvrtini i prosto budite iznenađeni onim što medij koji konzumirate pruža. Takođe, zanimljiva je činjenica da je distributer (poreklom iz Hrvatske) ostavio američki naziv filma u originalu, iako je u Hrvatskoj preveden kao IGRAČ BROJ JEDAN i uprskos tome što se kod nas knjiga zove PRVI IGRAČ NA POTEZU (u izdanju Lagune).

Film READY PLAYER ONE je zabavna igrano-animirana SF avantura. Inicijalno namenjena fanovima osamdesetih, što su uglavnom oni koji su te godine doživeli u mladosti, iako se čini da se film na kraju bori sa tim kome se obraća. Šarm ovog kinematografskog dela je u “uskršnjim jajima” to jest pametno smeštenim referencama na pop kulturu osamdesetih i devedesetih, a kojih ima više nego što možete da primetite. Takođe, da biste uživali u tako nečemu, potrebno je veliko predznanje popularne kulture – stripova, filmova, tv serija i igara. Ukoliko ne znate da prepoznate “uskršnja jaja” ovaj film će za vas biti znatno manje zabavan. Meni je skoro ceo film ulepšalo prekratko pojavljivanje Hi-Mena. Spilberg je najveće “uskršnje jaje” postavio samom sebi, umetnuvši set i scenu iz filma SHINING svog omiljenog reditelja Kjubrika.

Spilbergov najveći neprijatelj je nedostatak vremena za količinu projekata u koje je investiran. Želeći da izbaci film godišnje kao reditelj, nekoliko filmova i tri do pet televizijskih serija kao producent, prosto sve što napravi mora da pati na neki način. Najčešće je to scenario, koji on zatim oživi onako kako bi to uradila osoba sa zaista puno iskustva. Takođe, retki su reditelji koji u svojoj sedamdeset i drugoj godini mogu da pruže nešto novo i inovativno, a da to nije tehnološki. Tako i Spilberg. Ne možeš da isprdiš blokbaster za godinu dana, a da nisi na nekoj vrsti autopilota.

Svi junaci filma, osim Art3mide (Olivija Kuk), su isprazni i bez bog-zna-kakvog motiva. Čak i velika tragedija koja se odigra na trećini filma, na našeg junaka ne ostavlja utisak koji bi možda trebalo. Iako je sve namešteno da film bude GOONIES za novu generaciju, ovde imamo jasno postavljene zlikovce. Problem leži u tome što su zlikovci previše nespretni za nekog ko je toliko zao, pogotovo Sorento (Ben Mendelson), ali čak i prelepa F’Nale (Hana Džon Kejmen).

Ipak, glumci su lepo izbrani, pogotovo ovi mlađi. Momak koji igra glavnu ulogu, Perzifala (Taj Šeridan), specifičnog je izgleda i sigurno će se pojavljivati češće u budućnosti. Ipak, nagrada za slatkoću odlazi mladom glumcu koji igra Šoa (Filip Žao). Od stare garde, Mark Rajlens je iskidao svoju ulogu Halideja, dok je Sajmon Peg u nekoj čudnoj fazi između Majkla Kejna i Vilija Vonke, što je po mom mišljenju prilično nepotrebno za ulogu Ogdena Moroa.

Muzika je odlična, iako je Alan Silvestri evidentno uzet samo da bi mogli da se koriste delovi njegove muzike iz BACK TO THE FUTURE trilogije. Animacija je, čini se, namerno nerealistična kako bi se sve uklopilo znatno bolje u OAZU, a i da bi vađenje i ubacivanje “uskršnjih jaja” bilo znatno lakše, jer su se promene dešavale bukvalno do premijere filma.

Sve u svemu, READY PLAYER ONE je pravi, punokrvni blokbaster kog se isplati gledati na velikom platnu. A kasnije ćete moći da tražite sva “uskršnja jaja” i kod kuće na blu-reju ili strimu.

OCENA:

The post Ready Player One (2018) appeared first on Filmska bleja.

Iz nekog razloga VELIČANSTVENI ŠOUMEN ne rezonuje dobro sa domaćom bioskopskom publikom, valjda jer su bili naplašeni La La Lendom koji nije ona spektakularna vrsta blokbaster mjuzikla kakvu široke narodne mase očekuju. Čak i kada pitate zaposlene u bioskopu kako im se sviđa film, svi do jednog kažu “ja inače ne gledam mjuzikle” kao da je to sramota “ali ovaj je super”. I da, ovaj je stvarno super – super-kliše na svakom mogućem nivou. To i čini ovakav film izuzetno primamljivim prosečnom gledaocu, ako bi mu uopšte dali šansu. Što se bioskopa tiče, plašim se da vremena za to više nema. Dajem mu još nedelju dana života u jednom terminu.

Zašto kažem super-kliše? Priča je takva da se preko godina i godina brzo i ovlaš prelazi. U prvih pola sata imamo klasičnu “rags-to-riches” priču. I dok su P.T. Barnumu bile potrebne godine da omađija publiku svog muzeja i, kasnije, cirkusa, ovde sve to deluje kao da su u pitanju dani. Stoga sve prođe bezbolno čak i kada bi publika trebalo da pati sa junacima na ekranu. Ovo je porodični spektakl, vezan za dve vrste porodice, sa hepi-endom klasičnog mjuzikla iz tridesetih.

Pohvalio bih reditelja za primenu efekata prelaska iz prostora u prostor i još tako nekih tehničkih kerefeka, kao i ljude koji su uradili CGI. Efekti i animacija su zaista besprekorni i jedino što vam zasmeta su neki lavovi pred kraj. Ti ortaci što su uradili lavove nek idu da prave igrice, alo!

I na kraju ono najvažnije – muzika. Kao i sam film, muzika je bubble-gum pop sa grandioznim (digitalnim) orkestrom koji povremeno izbije u prvi plan. Nikada ne bih rekao, slušajući pesme, da su deo mjuzikla. Više kao neka ponuda za Rijanu, P!nk ili Arijanu Grande. Takođe, svi do jednog glumca su otpevali fenomenalno (iako plastificirani autotjunom i melodajnom). Naš dragi Hju Vulverin Džekmen je u stvari najslabija karika, najpre jer ovakve pesme ne leže staroj brodvejskoj kajli poput njega. Ipak, ne može se reći da je bilo šta uradio polovično. On igra, onda skače, on peva, on glumi za 5! Jedina mana filma, kada se sve sabere, je nedostatak kadrova u kojima je Zek Efron go. Svaki film Zeka Efrona treba da ima takve kadrove, a VELIČANSTVENI ŠOUMEN to nema jer je za sve od 7 do 107.

Idite u bioskop porodično (beograđanima preporučujem Cineplexx BIG što se kvaliteta slike i zvuka tiče – ipak je ovo mjuzikl), nemojte da propustite film koji možete da gledate svi zajedno.

OCENA:

The post Veličanstveni šoumen / The Greatest Showman (2017) appeared first on Filmska bleja.

Čovek nekada ne može da pretpostavi na šta će neki film da liči čak i nakon nekoliko trejlera i objavljenog sinopsisa. Kada su govorili da je DŽUMANDŽI: DOBRODOŠLI U DŽUNGLU nastavak, a ne reboot filma DŽUMANDŽI, zaista su to i mislili. Voleo bih da vam otkrijem kako društvena igra (board game) postaje video igra, ali neću. Ali da, to je onaj DŽUMANDŽI koji je “pojeo” Alana Pariša (Robin Vilijams) i naterao ga da igra do kraja. Uzgred, gospodin Pariš dobija lep omaž u filmu.

DŽUMANDŽI: DOBRODOŠLI U DŽUNGLU je zabavna afera, najpre zato što se oslanja na činjenicu da su glavni akteri samo avatari nekim tinejdžerima skupljenim na bućkalo u podrumu škole. Ako pogledate film, shvatićete koliko je zabavno gledati Džeka Bleka koji izgovara rečenice lokalne kraljice instagrama. Takođe, ovo je najozbiljnija dramska uloga Dvejna “Stene” Džonsona i autopilot za standardno smešnog/iritantnog Kevina Harta. Karen Gilan je relativno neprimetna u takvoj postavi, ali onog trenutka kada dođe njeno vreme da zasija – to je spektakl.

Iako većinu vremena gledate ono što je u suštini holivudski visokobudžetni gejmplej, jer je ipak igrica u pitanju, klišei tih nekih Sega Mega, Nintendo i PS igrica su prilično zabavni. Svi sporedni likovi gličuju i ponavljaju svoje fraze, na primer. Negativac je izuzetno over-the-top negativan. Međutim, to ne smeta u datom kontekstu. Ono što smeta je što su s vremena na vreme svi žuti kao da imaju žuticu, što je do kolor korekcije pri, pretpostaviću, skidanju zelenog platna u pozadini. Neverovatno je da blokbaster film u 2017. godini ima takve probleme, ali eto.

Za koga je ovaj film? Za decu, mlađe tinejdžere i svakog starijeg ko bi da se nasmeje društvenom komentaru o otuđenosti mladih ljudi izazvanoj mobilnim telefonima i načinu na koji ih video igre spajaju. DŽUMANDŽI: DOBRODOŠLI U DŽUNGLU je i za onog ko bi da se zabavi, a da ne razmišlja. Takođe, za sve one koji imaju vlažne snove u kojima ih posećuje Nik Džonas.

OCENA:

The post Džumandži: Dobrodošli u džunglu / Jumanji: Welcome to the Jungle (2017) appeared first on Filmska bleja.

A kad se setim da su Tora započeli sa Kenetom Branom… Kakav fantastičan odmak od te dosadne pretencioznosti! Reditelj Taika Vajtiti je doslovno preuzeo stvar u svoje ruke i odvrnuo svoj uvrnuti novozelandski humor na jedanaest. I zahvaljujući tome imamo sveže, neuobičajeno MCU poglavlje TOR RAGNAROK.

Vidi se da uživaju i reditelj i glumci, ali se i domaća publika u par navrata grohotom smejala. Niko nije očekivao slepstik, i ako bih smeo to tako da nazovem – skrubol. I ne, nikome nije smetao odsutni Entoni Hopkins nalepljen na norvešku pozadinu. Pojavljuju se drugi čuveni glumci u malim i velikim ulogama i okupiraju vam svu pažnju jer su sjajni.

Svidelo mi se šta su uradili sa Hulkom, iako nisam sto posto zadovoljan Brusom Banerom, pošto je nekako šmirantski. Očekivao sam finiji rad, ali je to valjda nemoguće. TOR RAGNAROK odzvanja WHAT WE DO IN THE SHADOWS (čak se i pominju vampiri) i to je u isto vreme veliki kvalitet i sitna mana ovog filma.

Film je vizuelno zanimljiv, najpre zbog boja, iako je 70% CGI. Muziku je radio kompozitor za kog mislim da nisam čuo ranije, ali je uradio dobar posao sa 8-bit elementima koji čine da generička kulisna muzika dobije nešto šarma. To je sasvim očekivano za film koji se većinom oslanja na dijaloge, muzika je zaista u drugom planu.

Ako želite zabavu, TOR RAGNAROK će to i da vam pruži, onako gromoglasno. Kapirate? Grom!

OCENA:

The post Tor Ragnarok / Thor Ragnarok (2017) appeared first on Filmska bleja.

BABY DRIVER, a sa mlakim prevodom naslova – VOZAČ, udario me je u sve erogene zone za umetnost. Kao montažer sam 100% zadovoljan. Kao muzičar sam 100% zadovoljan. Kao neko ko je nagledan svakakvih filmova, ja sam 100 jebenih % zadovoljan!

Egar Rajt je neko koga pratim od njegovih filmskih i TV početaka. Možda sam jedina osoba u ovom delu sveta koja ima njegov prvenac FISTFUL OF FINGERS na DVD-u. Nije da se hvalim, nego želim da kažem da na ovako talentovanog i na filmski jezik fokusiranog scenaristu i reditelja nećete naići često u istoriji filma. I ovaj film je remek delo. Na žalost, mnogima će promaći finese filma VOZAČ, ali verujem da te finese nisu za publiku već za kolege. Prosečnom gledaocu je ovo nesumnjivo izuzetno zabavan film “ukrojen” na fantastičnu muziku.

O glumcima ne bih mnogo, osim što bih napomenuo da me je Džon Hem iznenadio. Obično zatupastog izraza lica dobroćudnog gospodina, ovde dobija još jedan i to psihopatski izraz. Surovo zlo zarad samog zla je možda uobličeno kroz lik koga tumači Džejmi Foks(ks), ali je zlo izazvano emocijama zaista otelotvoreno u Hemovom liku. Za Spejsija i Ansela Elgorta samo pohvale! Ovaj drugi, mlađi, postaće holivudska megazvezda ako je pametan u izboru filmova. Neverovatna harizma!

Jedan poznanik je ostavio komentar na fejsbuku kako svaki film Edgara Rajta pati od narušenog tempa pred kraj filma, a ovaj pogotovo. Međutim, to je delimično tačno. SHAUN OF THE DEAD ima odličan tempo, dok THE WORLD’S END i HOT FUZZ imaju taj problem koji je najpre dramaturške prirode. Njegovi filmovi uvek počinju dinamično, da bi pred kraj izgubili dah. VOZAČ je ceo osmišljen kako treba i samim tim je tempo bolji nego u Cornetto trilogiji. Ritam je nametnut izborom muzike i zaista mislim da su svi “ups and downs” na mestu. Do samog kraja ne postoji dosadan deo ili onaj koji je možda trebalo ubrzati ili štrihovati. Sam kraj je možda naivan i ne potpuno zadovoljavajuć, ali to je jedna jedina scena koju ne možete da mu uzmete za zlo nakon dva sata zaista fantastično izgrađenog materijala.

Imate svaku preporuku da gledate ovaj film jednom, dva ili više puta u bioskopu. Ja zaista planiram reprizu vrlo uskoro. Nemojte da čekate Blu-ray i digital download, jer kad dođu, svakako ćete i onako želeti da imate ovaj film u kolekciji.

OCENA:

The post Vozač / Baby Driver (2017) appeared first on Filmska bleja.

Dve nedelje nisam mogao da se saberem da sakupim svoje misli o filmu VALERIJAN. I zato ću biti kratak. Jako je čudno, žarko sam želeo da mi se film svidi. Čak sam se podsetio i stripova u prethodnom mesecu da bi mogao da upoređujem. I činjenica je da Valerijan nije zahvalan za prebacivanje na filmsko platno. Čitao sam uglavnom starije epizode i za šezdesete je taman mizogin kako treba, da bi danas to bilo relativno skandalozno. Doduše u filmu je samo neprijatno.

Lik Beson je zdudao 200 milki dolara u ovaj superspektakl, ali ga je na kraju izdala sopstvena vizija. Želeći da ispuni svoje dečačke snove, potrudio se da sve bude savršeno u estetskom smislu. Marketinški gledano izabrao je dobre glumce, jer su jako popularni među tinejdžerima, ali je velika šteta što baš ne umeju da glume prirodno i nijansirano, već nekako nogom kroz vrata. Teško je glumcima bez previše iskustva da glume u plavim sobama sa ljudima obučenim u plavo neznajući šta će od toga da ispadne. A ispalo je stvarno savršeno što se animacije tiče. Sve vanzemaljske rase su fantastično obrađene i scena u kojoj Rijana glumi šejpšiftera zaista izgleda perfektno.

Premisa je super – mladi vremensko-prostorni agenti Valerijan i Lorelina idu na misiju u svemirsku stanicu koja služi kao neka vrsta haba za 1000 rasa iz duboke galaksije. Nesreća je što Valerijan hasluje Lorelinu u brak sve vreme, bez da hemija zaista postoji. Nesreća je što su negativci mlaki. Nesreća je što Itan Hok igra svemirskog pimpa smešnog imena. Nesreća je što su dijalozi na nivou jugoslovenskih filmova urbanog tipa, ne baš najsrećnije napisani i izgovoreni. Mnogo toga ne funkcioniše dobro, a moglo je da bude super.

Svi koji očekuju PETI ELEMENT, grdno će da se razočaraju. VALERIJAN je film koga je najbolje gledati otvorenog uma i bez nekih posebnih očekivanja, dozvoliti da slika oduševi, a gluma ne uznemiri. Spremite puno kokica.

OCENA:

The post Valerijan i carstvo hiljadu planeta / Valerian and the City of a Thousand Planets (2017) appeared first on Filmska bleja.