Znate kada vam neko kaže “Sladak film!” kao ultimativni opis? E, pa STANLIO I OLIO je jedan sladak film. Nepretenciozan, emotivan, nostalgičan. Gledao sam ovaj film sa devojkom (verenicom, heh) i dok su još išli natpisi nešto ju je nateralo da izgovori koje joj je prvo sećanje na Stanlija i Olija, što sam i ja želeo da podelim sa njom u istom trenutku. Ako izuzmemo crtaće koje je čak i moja generacija zaboravila, prvo sećanje mi je scena u kojoj se svi na nekoj večeri gađaju pitama, onim američkim krem-pitama koje su u suštini kora sa belim kremom u činiji.

Toga u ovom filmu nema, ali to je sasvim logično jer film obuhvata poznu karijeru ovog svetski poznatog humorističkog dua, kada su krenuli na svoju poslednju, evropsku turneju. Ipak, sve vreme se mogu videti omaži najprepoznatljivijim scenama iz filmova, pa čak i delovi te njihove predstave. Stiv Kugan i Džon Si Rajli su maestralno odigrali uloge junaka iz naslova, tako da skečevi iz predstave deluju efektno (dakle smešno) jer je efekat zaista kao da gledamo pravog Stanlija i pravog Olija.

Ovo nije skupoceni blokbaster. Vidi se da je budžet bio skromniji, ali to nimalo ne pojeftinjuje celu stvar. Na kraju krajeva, produkciono gledano sve je na mestu. Reditelj Džon S. Berd je ubo period, emociju i tajming. Zaista se oseća da mu je ovo bio passion project i svaka mu čast na urađenom.

Ako nešto škripi u filmu, to je možda scenario koji se svodi na prepričavanje jednog perioda života dvojice prijatelja. Međutim, nije toliko problem ni u samom scenariju, koliko u činjenici da je ovaj period života aktera bio najmanje turbulentan. Ako vas interesuje nešto više o njihovom burnom životu, preporučio bih vam knjigu STAN AND OLLIE: THE ROOTS OF COMEDY (2001) koja je više nego informativna. Ali ako vam je dosta da saznate po koju informaciju o finalu njihove karijere i doživite njihovu iskrenu prijateljsku ljubav, film STANLIO I OLIO će vam pružiti upravo to.

OCENA:

The post Stanlio i Olio / Stan & Ollie (2018) appeared first on Filmska bleja.

Film (JULIET, NAKED bezbednog prevoda naslova) DŽULIJA je, u odnosu na ostale filmove po romanima Nika Hornbija, prilično tanak. Iako obećava standardni rom-kom i hvata fin zalet, na kraju se prospe. Takođe, malo je razočaravajuće što se film pojavio u bioskopima u trenutku kada je na internacionalnom nivou film već izašao na blu-reju i striming servisima.

Primorski gradić u kome se film odvija je najlepše parče Velike Britanije koje sam do sad video na filmu. Svaka čast onome ko je pronašao lokaciju za snimanje. Takođe, svaka čast i onome ko je radio kasting, jer je Kris O’Daud (koga smo prošle godine gledali, iako animiranog, u S LJUBAVLJU, VINSENT) perfektan brljivac, očajni, sredovečni fan propale rok zvezde. Takođe, Rouz Birn herojski iznosi ceo film na sopstvenim plećima i veoma je simpatična u naslovnoj ulozi. Itan Houk je takođe perfektan kao pomenuta propala rok zvezda, šarmantan, uverljiv i taman fino propao.

Zaplet filma je kao iz nekog romana (hehe). Zaplet je, ustvari, ono što nije uverljivo, ali sam bio spreman da se pravim da mu verujem jer je zabavan. Zaista, DŽULIJA je prilično zabavan film, prizemljen u svojoj ludosti gde dugogodišnja devojka najvećeg fana propale rok zvezde upoznaje tu istu misterioznu rok zvezdu i flertuje sa njim.

Kada se sretnemo sa propalom rok zvezdom, on je već savršen u svojoj propalosti. Itan Houk odlično kanališe emocije. Silna rodbina rok zvezde, koju takođe upoznajemo tokom filma, služi samo zato da bi bolje shvatili njegov lik i tu neku promenu koju doživljava pri susretu sa Džulijom. Ozbiljna priča. I tako do poslednjeg čina – završne trećine.

Neke stvari se onda dese tako stihijski, glupi zapleti, odlasci, dolasci, telefonski pozivi… Kako je DŽULIJA išla ka kraju svoje filmske avanture moja pažnja je odlazila sve dalje. Želeo sam da izdržim, želeo sam da bude zabavno kao na početku, ali prosto je sve splasnulo.

Da li sam bio zadovoljan Džulijinom sudbinom? Nije me bilo briga. I to je bio najveći obrt u ovih sat i po.

OCENA:

The post Džulija / Juliet, Naked (2018) appeared first on Filmska bleja.

Nemoguće je opisati HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES, a ne spojlovati premisu filma. Ja sam u ovo kino-iskustvo ušao bez predznanja, na eci-peci-pec izbor onoga što bih mogao da pogledam. Da ja nisam ja, verovatno bih odustao posle 20 minuta. “Zašto?”- pitate se.

Film počinje kao neki britanski punk-flick sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. Puno drndavog gitarskog naboja, uz adekvatno trešenje kamere i divljačku vožnju biciklom kroz odurni Krojdon, što je u suštini londonska Karaburma. Ortaci su simpa-nevini-panker (simpatični Aleks Šarp), bucko-pijandura i panker-jebač-presretač, sva trojica tinejdžeri. Spremaju se za žurku na koju žele da upadnu nepozvani. Eto, to vam je jedan film i traje manje-više 15 minuta. Već kada uđu na žurku, a potpuno su pogrešili gajbu, dolazimo do prelomne tačke.

U tom trenutku HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES dobija potpuno novu atmosferu i Nil Gejman (autor kratke priče po kojoj je film baziran) preuzima kormilo. Naravno da su na gajbi vanzemaljci-sektaši! Dizajn svega je zapravo sjajan. Pritom je moj entuzijazam za film rastao kako svaki od tri tinejdžera upoznaje po jednu kastu vanzemaljske rase.

Iako na talase prečudan, pa sasvim realan za Krojdon s kraja sedamdesetih, pa u nekim trenucima muzički samosvestan (da, Nikol Kidman je vlasnica kluba i menadžerka pank bendova), da bi svakako bio polu-prijatno uvrnuti SF, film uspeva da bude spontano dosadan u par navrata. Džon Kameron Mičel je režirao ozbiljnu papazjaniju. Ali isto tako nam je podario najseksi El Fening do sad. Mislim, ona mi nikad nije bila seksi, ni u filmu ZAKON NOĆI niti bilo gde drugde, tako da je ovo prvi put da sam je video i pomislio – “njam!”

I sve to sam gledao kao hipnotisan, ne znajući šta me čeka iz ćoška. Na sreću kraj mi se, takav kakav jeste, prilično svideo. HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES nije film za svakog, ali da je drugačiji i interesantan, jeste.

OCENA:

The post How to Talk to Girls at Parties (2017) appeared first on Filmska bleja.

Rešio sam da pogledam LOV NA DIVLJAKE zato što je postojala rupa u filmografiji Taike Vajtitija, a on je jedan od ljudi čije bi bilo šta gledao. (Ako niste upućeni u njegov opus, obavezno gledajte seriju FLIGHT OF CONCHORDS i filmove WHAT WE DO IN THE SHADOWS i TOR RAGNAROK.)

Imajte na umu da je ovo film po knjizi, što će vam biti jasno čim shvatite da postoji desetak glava. Koliko god da vam se čini da je LOV NA DIVLJAKE dečji film, u biti svakako nije. Od prvog kadra novozelandske prirode – maksimalno rabljene u trilogijama HOBIT i GOSPODAR PRSTENOVA, preko susreta sa Maorima na konjima, ovo je nešto najnovozelandskije nakon treš horora Pitera Džeksona s kraja osamdesetih i početka devedesetih, i one pristojne horor komedije BLACK SHEEP iz 2006. godine. Iako je Vajtiti već snimio jedan coming-of-age film u rodnoj zemlji, ovaj ipak nije samo takav film. Ima tu dosta komedije (jedna od smešnijih fora mi je caucasian fora), zanimljive akcije/avanture i zaista srceparajuće drame.

LOV NA DIVLJAKE u glavnoj ulozi ima mladog Džulijana Denisona koga smo već imali prilike da vidimo u filmu PAPER PLANES i koji je važan deo DEDPULA 2, što nije čudno s obzirom da ga kamera voli i da ima i swag i šarm. Dakle, ima swaga. He, he. U ovom filmu konkretno, ne možete a da ne povučete paralelu između njega i mladog Dimitrija Vojnova iz filma TITO I JA. Nazovite me ludim, ali iz određenih uglova zaista liče.

Moja životna saputnica je bila u fazonu “ovaj deda mi poznat” ne shvatajući da je Džulijanov partner u filmu čuveni Australijski glumac Sem Nil (PARK IZ DOBA JURE) u ulozi koja mu toliko dobro leži, da bi producenti morali da gađaju kasting agenta dodatnim novcem dokle god film zarađuje.

Šta god da mislite da je ovaj film, svoja očekivanja bacite u đubre! Ovo je emocionalni rolerkoster kome je poslednja stanica totalno raspilavljenje u srcogradu. Svaka scena je uvrnuti preokret za sebe. Svaki kadar je prelep za oči. Posebna pohvala ide za muziku, koja filmu daje dodatni uvrnuti šarm.

Nakon filma LOV NA DIVLJAKE preostaju mi još dva uratka iz Vajtitijevog opusa – BOY i EAGLE VS. SHARK, kao i treći film koji još uvek nije gotov, a jedva ga čekam – JOJO RABBIT o dečaku koji u sred Drugog svetskog rata ima izmišljenog prijatelja koji je etnički nekorektna verzija Adolfa Hitlera. Ko će sada dočekati sledeću godinu?

OCENA:

The post Lov na divljake / Hunt for the Wilderpeople (2016) appeared first on Filmska bleja.

Zahvaljujući Netflixu, mnogi stend-ap komičari dobijaju TV specijale češće nego uobičajeno. Doduše, svi bi u nekom trenutku završili na DVD formatu, ali striming je sada preuzeo primat i mudri Netflix zna kako da igra igru. ILIZA SHLESINGER: ELDER MILLENNIAL je još jedna u nizu stend-ap komedija sa ove striming platforme i možda se pitate, kao što sam se ja pitao – ko je Iliza Šlezinger? Ako ćete suvoparne detalje onda pogledajte njen imdb ili wikipedia stranicu. A ako želite sočne detalje, pogledajte ovaj nastup.

Koliko sočne? Ne preterano. Uprkos tome, Iliza nam dozvoljava da verbalno zađemo u njenu ljubav prema bebećim nogicama, zatim veridbu, spavaću sobu… i niže. Psa ne moramo da zamišljamo, on izlazi na scenu. Kada kažem “scenu” više mislim palubu broda USS Hornet na kome su, osim Ilize, parkirani i avioni američke vojske.

Iliza je definitivno neko ko ima dobru prisutnost na sceni, energična je, i fore su joj na mestu. Ponekad otegne šalu, ali nije lako imati sat i po tečne komedije i to mogu samo najbolji (pogledati RICKY GERVAIS: HUMANITY). Jak adut su joj imitacije, mada se ponavlja u izboru likova koje koristi. Teme variraju od milenijalaca (milenijumaca?!) koji nemaju pojma šta je fiksni telefon, do međuljudskih odnosa iz čisto ženske perspektive. Baš iz tog razloga imam osećaj da je ovaj stend-ap namenjen najviše njenim vršnjakinjama tridesetpetogodišnjakinjama, radije nego nekom drugom – na primer, meni.

Znam da bi se moja devojka sjajno provela gledajući stend-ap ILIZA SHLESINGER: ELDER MILLENNIAL, ali avaj, u trenutku slabosti sam ga gledao sam. Desilo se da sam često želeo da malo premotam ili, recimo, da se na kratko izgubim u svom instagramu. Naravno da to nisam uradio i naravno da to nikad ne radim! Izdržao sam stoički, da ne kažem muški, do kraja i šta sam se smejao, smejao sam se.

OCENA:

The post Iliza Shlesinger: Elder Millennial (2018) appeared first on Filmska bleja.

Napokon sam uspeo da pogledam film TAG ili, kako glasi prevod na srpski, TI JURIŠ! Iako sam znao iz trejlera za premisu filma o tridesetogodišnjoj igri šuge, film me je u velikoj meri iznenadio i obradovao.

Prvo, alal kurac onome ko je uspeo da spoji ove glave u jednom filmu. Ako izuzmemo masnuljavog brku (ko zna o čemu pričam, zna o čemu pričam!) svi ostali glumci su pretežno televizijski, silom prilika, ali ovde besprekorno funkcionišu. Hanibal Bjures mi je otkriće, pošto nisam gledao ni jedan njegov stend-ap, njegov meko-govoreći lik Kevin je izuzetno simpatičan. Čak i Džejk Džonson daje sve od sebe, iako nikada neće prestati da bude Nik iz serije NEW GIRL. Džon Hem je uvek na nivou zadatka, a Edu Helmsu je, realno, i trebao jedan ovakav film nakon trilogije MAMURLUK.

Drugo, iako ovo nije komedija tokom koje sam se smejao na glas, definitivno nisam ostao uskraćen za zabavu. Ima dosta fizičke komedije i praktično akcionih scena, gde masnuljavi Džeremi sve shvata preozbiljno i na nivou njegovih dosadašnjih uradaka (na primer OSVETNICI, NEMOGUĆA MISIJA 5, BORNOVO NASLEĐE). Takođe, TI JURIŠ! odlazi u neke čudno mračne momente koji nisu preterano smešni niti pametno osmišljeni, ali se to nekako prenebregne, pošto je celokupna ideja blesava u startu.

Moje omiljene scene su, i neću ništa spojlovati, uvodna scena i verovatno ona sa bakom u šoping centru ili čak zlostavljanje plišanog medveda. S obzirom da se radi o osobama koje stvarno postoje i događajima koji su se manje-više stvarno odigrali, kada krene odjavna špica imate prilike da pogledate dokumentovanu igru šuge te matore američke gospode i da vidite celokupan tim na okupu (koji je veći od samo 5 osoba predstavljenih u filmu) na naslovnoj stranici “Vol strit žurnala”.

Ko nastavi da gleda špicu, videće Džeremija Renera koji uz svesrdnu pomoć ostalih komičara peva obradu čuvene rok balade iz devedesetih MMM-MMM-MMM-MMM grupe CRASH TEST DUMMIES.

I dodaću još ovo… ŠUGA! TI JURIŠ! Sad je na tebe red da pogledaš ovaj film. Poyy poyy.

OCENA:

The post Ti juriš! / Tag (2018) appeared first on Filmska bleja.

Započeću svoj osvrt na ovaj film sa jednim “koji je vama kurac?” za prevodioce naslova. Okupljanje prijatelja vezano za igranje društvenih igara nije nepoznat koncept u našoj sredini. NOĆNE IGRE… Skoro da je na nivou CABLE GUY – CREVNA NAPAST. Lenjost par excellence. Svaka čast.

Kada komediji daju rajting R u Americi, pomislim da će uglavnom biti puno psovki, nešto golotinje i tu i tamo neko povraćanje. Deo toga je i viđen, međutim, to slovo R je zasluženo verovatno onom scenom u kojoj glavni junak (Jason Bateman), briše krv sa malog belog kučeta peškirom. Deo te scene možete da vidite i u trejleru. Presmešno! Nesposobnost glavnog junaka se pokazuje u još nekim delovima filma, ali na svu sreću tu je njegova supruga (Rachel McAdams) da izvadi stvar. Da se razumemo, Rejčel MekAdams je meni prilično antipatična, ali kako film odmiče sve sam se više vezivao za njen lik. Džejson Bejtman mi je svejedno draži, pa nek mu je ova uloga kao i sve druge (pogledati recimo HORRIBLE BOSSES prvi i drugi deo).

Iako je inicijalni zaplet vezan za neku vrstu rol plej igranja društvene igre na temu otmice, komedija situacije koja nastaje kada glavnom junaku otmu brata je predvidljiva, ali ona takođe u sebi nosi jednu od boljih akcionih scena koje možete da vidite, ne samo u komediji već inače. Vrlo brzo se ispostavlja da ovo nije vaša prosečna komedija situacije i da su situacije u koje upada glavni bračni par, a i njihovi prijatelji, prilično razumne za holivudsku komediju. Problem nastane u otpetljavanju, jer intrigantne obrte nije lako napraviti. Iako film zaista iznenadi s vremena na vreme, a to se odnosi na scenu sa jezivim komšijom policajcem (Jesse Plemons) ili upad u avion, smeh nikada ne dolazi tokom šala koje su na prvu loptu. Većina smešnih stvari su one koje akteri urade u panici ili njihovi razgovori koji su prilično dobro napisani i/ili improvizovani. Naravno da dosta šala propadne, ali ukusi su različiti pa ima za svakog po nešto. Jedan od mojih omiljenih delova je onaj sa Denzelom Vošingtonom. He he. Videćete.

Ako želite zabavan film, uz puno smeha i nešto napetosti, pozovite društvo, napravite kokice i uživajte uz NOĆNE IGRE.

OCENA:

The post Noćne igre / Game Night (2018) appeared first on Filmska bleja.

Što bi rekla moja drugarica Bojana – “Mislila sam da će Ferdinand da sedi i miriše sveće i to je otprilike to”. I onda se ispostavilo da nije. FERDINAND je izuzetno dinamičan animirani film koji dosta igra na klišee i pokušava da pronađe humor najčešće u predrasudama i slepstiku, dok s druge strane šalje jaku poruku protiv maloletničkog nasilja, pa čak i nasilja uopšte.

Ferdinand je strašan bik, opevano je čak i u dens numeri s kraja devedesetih ovde kod nas u Srbiji, ali je naravno pacifista i sve što želi je da miriše cveće i da se grli sa devojčicom Ninom. (Inače, Ferdinand spava sa njom u krevetu. Da, bik. U krevetu. Kežual spuning situacija. S bikom.) Međutim, sudbina je htela da završi u koridi, tako da se film zasniva na jurnjavi tamo-vamo od uzgajivačnice bikova, preko Ninine kuće u centar varošice, nazad u uzgajivačnicu, kroz gužvu u madridskom saobraćaju na koridu i dalje.

U svemu tome imamo plejadu živopisnih likova od kojih se zaista izdvajaju Relaks Koza (koja pređe granicu iritantnog više od jednom, ali zapravo krade šou), nemački rasni plesni konji i ježevi Uno, Dos i Kvatro. A gde je Tres? O njemu više ne govorimo! Upečatljiv kameo ima i plastičan cvet sa gitarom koji igra Makarenu. I, na kraju, samo da bi vas ideja o tome zabavila, autori su rešili da ubace dramaturški nepotrebnu scenu bika u prodavnici porcelana. Upotreba autorske muzike pomaže atmosferi filma, dok pevane pesme Nika Džonasa (Nick Jonas – Home) i Pitbula (Pitbull – Freedom) uglavnom smetaju i oseća se da su tu iz komercijalnih razloga.

Film je svakako zabavan i deci i odraslima, ali kao da mu nešto fali da zaista zablista. Iako je znatno svedeniji, pošto je u formi kratkog filma, BIK FERDINAND (FERDINAND THE BULL) iz 1936. godine ostavlja mnogo jači utisak. Dakle, ovaj film definitivno nije za pamćenje kao neki od Piksarovih remek-dela, ali je za tri aršina koherentniji od drugih pokušaja Blue Sky studija za animaciju, tipa LEDENO DOBA (ICE AGE) 1-5 ili SNUPI I ČARLI BRAUN: FILM O KLINJAMA (THE PEANUTS MOVIE).

OCENA:

The post Ferdinand (2017) appeared first on Filmska bleja.

Dugo sam želeo da gledam ovo samo zbog naslova koji me sam po sebi zabavlja podsećajući me na “Patka Daču – junaka dvadeset trećeg i po veka!” iz crtaća kog sam toliko puta gledao u jutarnjem programu pre (osnovne) škole. Ipak, BAK RODŽERS je američka ikona, junak romana, stripa, radija, crno-bele televizije i, u ovoj jednoj inkarnaciji, filma sa pratećom TV serijom.

Nedovoljno informisan, mislio sam da je ovo film koji je nekako sam za sebe, ali se ispostavilo da je ovo praktično visokobudžetni TV pilot. Film je bio uspešan, što je začudno s obzirom da je izašao godinu dana nakon dramatično drugačijeg filmčića koji se zove STAR WARS (i na čijoj grbi se marketing ovog filma uglavnom i vozio). A pošto nisam znao šta gledam, špica me je uhvatila nespremnog. Dok se ispisuju imena na špici, ide disko numera i velika svetleća slova BAK RODŽERS na kojima leže polu nage glavne glumice i skroz obučen uspavani glavni glumac (pogledajte špicu u dnu teksta). Ko sam ja da se žalim što se devojke tu seksi prenemažu u srebrnim gaćicama?

Film sam po sebi nije loš, ali ima treš wannabe-007 momente mizoginih ispada. Pritom, ne smem da zaboravim da pomenem scenu u kojoj Bak sipa jak relaksant svemirskoj princezi u piće – na šta ona na žalost kaže “joj, ala sam relaksirana!”, a evidentno je da su scenaristi preslikali klasičnu holivudsku zanimaciju tog doba, gutanje kvaluda. Znate, to je ona droga koju je, navodno, koristio Bil Kozbi da serijski omami i obljubi stotinu i više manekenki.

Film ima prilično naivnu scenografiju i kostimografiju koja vuče na ono što će se kasnije videti u filmu FLASH GORDON. Za svaku sjajnu letelicu, koju je dizajnirao isti čovek koji je radio između ostalog X-Wing za STAR WARS i sve letelice za BATTLESTAR GALACTICA, dolazi jedan član “kompjuterskog odbora” – što su daire napunjene matičnom pločom i osvetljenjem. Jedan od glavnih likova u filmu je zapravo Teodor, praktično džinovski digitalni sat koji priča. Da to ne bi bilo… khm, neobično, Teodora oko vrata nosi robot Tviki (koji izgleda baš kako zvuči – kao mala osoba u rogobatnom kostimu koji ne dozvoljava pokretanje gornje polovine tela). I njih dvojica su ključna ispomoć velikom američkom i, u kontekstu 25. veka, zemaljskom junaku Baku.

Naivan kakav jeste, BAK RODŽERS se ipak gleda se u dahu, jer je zanimljiv i zabavan. Možda i nije za svaku publiku, sad nakon ovoliko godina. Ja spadam u one ljude koji vole naučno-fantastične filmove koji su postojali i u TV formatu poput pomenutih Fleša Gordona i Galaktike, kao i Zvezdanih staza ili Izgubljenih u svemiru.

OCENA:

The post Bak Rodžers u 25. veku / Buck Rogers in the 25th Century (1979) appeared first on Filmska bleja.

Hm, ne znam odakle da počnem, zatečen sam. Nije da nisam znao šta ću gledati, imam iskustva sa ovom trojicom u seriji WORKAHOLICS. Odnos glavnih junaka i stvari koje rade i izgovaraju su ono što sam želeo. Ne znam odakle da počnem što se tiče svega ostalog u filmu GAME OVER, MAN! a ima svega i svakoga.

Pošto je u pitanju bogataševa žurka na koju upadaju kriminalci, na toj žurci su razne neke muzičke, filmske i TV zvezde. U stvari, svaka čast ekipi filma koja je uspela da sabije sve te ljude da glume taoce koji umiru šakom i kapom. Stavili su u film Pušača iz THE X-FILES za boga miloga! A on, za čudo, ovde ima adekvatniju ulogu od one po kojoj je prepoznatljiv. Isto tako je među zarobljenicima i Fred Armisen čiji krupnjak imamo dva puta, a koji se van ta dva kadra ne pojavi više nikada nigde i ima bukvalno ništavan značaj za scenu u kojoj se nalazi, pa tako i za ceo film. To je tako meta! Kao da neko uzme gitaru da uz nju otpeva pesmu, ali na kraju otpeva sve na suvo i na kraju spusti nekorišćenu gitaru. Priznaćete, i to je smešno.

Što se humora tiče, iako nije nešto zbog čega se smejete na sav glas, situacije koje se odigravaju definitivno nisu viđene na filmu ranije. Tu je GAME OVER, MAN! lider žanra, he he. Naveo bih vam one najluđe samo da bih vas naterao da pogledate film, ali ne bih da vam spojlujem bilo šta. Ipak, reći ću vam eto jedan simpatičan podatak. Jedan od najčešćih rekvizita, pored pištolja ili automatske puške, je definitivno – kurac. Dva zapravo. Jedan je čak neobrezan, što je takođe podatak za istoriju američke kinematografije s obzirom da toga skoro i da nema u Americi, pa samim tim ni u holivudskim filmovima (osim jedne fantastične scene u filmu GET HARD).

Takođe bih se osvrnuo na količinu nasilja, koja je kao u video igricama. Ljudi umiru na najrazličitije načine, mada je headshot najpopularniji. Iako izgleda sasvim zadovoljavajuće, ne treba da shvatite moje upozorenje kao ono da ne treba da gledate film sa devojkom. Naprotiv! Nakon ovog filma, ona će vas ceniti kao ljudsko biće i osobu koja nije poput ova tri kretena iz filma. Na kraju krajeva GAME OVER, MAN! je ozbiljna produkcija i smejali se mi ili ne, bavi se popularnom tematikom instagram influensera i pojedinim LGBTQ pitanjima poput izlaska iz ormana ili delotvornosti riminga (lizanja… khm, guze) u stresnim situacijama.

Odličan scenario, adekvatna režija i glumci u ulogama krojenim baš za njih. To je dovoljno za visoku ocenu i preporuku ove akcione komedije. I možemo samo da se nadamo da je istina ono što piše na kraju i da nas uskoro čeka GAME OVERBOARD!

OCENA:

The post Game Over, Man! (2018) appeared first on Filmska bleja.