Uspeo je! M. Najt Šajamalan je završio svoju trilogiju započetu pre 19, a nastavljenu pre dve godine. GLAS je treći film, ali je u mome srcu na drugom mestu po kvalitetu. Imajte na umu da mi je NESALOMIV bio baš bezveze, dok mi je PODELJEN omiljeni nastavak ove trilogije, iako ni on nije baš neko remek-delo. Inače, ovaj deo nije sam za sebe i ne može da se gleda na taj način. Bez prvog, a pogotovo drugog dela, nemate način da se vežete za likove i sve vam izgleda nasumično.

Premijera ovog filma se desila baš na dan dolaska ruskog predsednika Putina u Beograd i bilo je evidentno da ću morati da krenem od kuće mnogo ranije. Bulevar Kralja Aleksandra je bio zatvoren i poslužio je kao parking ogromnoj količini autobusa koji su doveli sa svih strana neke ljude da mašu ruskim zastavicama značajnom gostu. Nekako sam se domogao Vukovog spomenika i BG Vozom otišao na Novi Beograd, te preseo na tramvaj kako bih došao do bioskopa Cineplexx u TC Ušće. Uspeo sam da pređem poslednju prepreku – prelazak ulice – tačno pre prolaska povorke. Pun entuzijazma ušao sam u bioskop.

Svi znamo da je M. Najt talentovan reditelj, ali da ume da sklizne u nepotrebno. Zna da bude spor. Zna da prepričava nešto što smo već videli i skapirali. Ovaj film je pravi primer te neusklađenosti. Imamo zaista par scena koje su biseri napetosti, zaplet nekada ode u crtani film (to ću posebno da vam objasnim), a celokupni doživljaj kvari to što je reditelj sebi dao za pravo da scene otraju van okvira zdravog razuma. Možda zato što se film odigrava u instituciji za mentalno obolele?

No, da odgovorim na pitanje zašto zaplet ode u crtani film. Pokušaću da ne spojlujem. Recimo da je potez Mister Glasa u pokušaju bekstva iz ludnice ravan Dušku Dugoušku koji sprečava aktiviranje eksplozivnog svemirskog modulatora tako što otšrafi dinamit iz naprave. Takođe, paralele koje se sve vreme vuku na temu stripova (i dramaturških klišea iz američkih strip izdanja) znaju da budu prst u oko razboritom gledaocu. Superheroji, tajne grupe koje pišu istoriju iz senke… GLAS je jedan bućkuriš nesimpatične fiktivne teorije zavere i potpunog gikovanja nad stripovima uz šajamalanski saspens.

Inače, sva tri glavna junaka imaju svog, uslovno rečeno, pomoćnika. Iako su deo radnje, ne možete da se ne zapitate zašto su stvarno tu. Pritom stičete utisak da ni glumci nisu sigurni. Ono što me je najviše držalo da ne izađem iz bioskopa, a zaista sam razmišljao o izlasku, nije depresivni Brus Vilis koji evidentno više nije ni za šta, već Džejms Mekavoj koji ponovo kida glumu na tri polovine kao Kevin Vendel Kramb / Zver / Horda. Semjuel L. Džekson je dosadno dobar. To je bukvalno sve što mogu da kažem o tri uloge koje nose film GLAS.

A gde je krv? Skoro nigde. Da li bi trebalo da je bude? U hektolitrima! Zašto je nema? Tinejdžerske pare su najslađe!

OCENA:

The post Glas / Glass (2019) appeared first on Filmska bleja.

Kao što je publika filmskog serijala o Hariju Poteru rasla uz glavnog junaka, pa su filmovi bili sve ozbiljniji, tako se taj trend u svetu čarobnjaka nastavlja i u planiranoj pentalogiji, čiji se drugi deo FANTASTIČNE ZVERI: GRINDELVALDOVI ZLOČINI upravo pojavio u domaćim bioskopima.

Kao i prošli put, mirno sam sedeo u bioskopu Cineplexx Ušće, kada su se iza mene nemirni fanovi pomamili i uz krike proslavili svaku novu mađiju, starog lika, novog lika i reklo bi se skoro sve ostalo. Ako se sećate mog teksta o filmu FANTASTIČNE ZVERI I GDE IH NAĆI, prošli put su fanovi bili jasno obeleženi u šalovima Hogvartsa, ali ovoga puta su bili u civilu tako da niko nije očekivao podvriskivanja. Ipak, dobra strana njihovog razgovora sa bioskopskim platnom je to što se bar nešto dešavalo u mom životu dok se u samom filmu nije dešavalo apsolutno ništa. Nemojte da mislite da se to dešavalo često tokom filma, nije. Prosto, bio je jedan takav trenutak, na otprilike sat i po filma, kada sam diskretno pogledao na sat i uzvrpoljio se u sedištu, pritom čak i šapatom izrazio želju da se film što pre završi.

Ako se pitate zašto, odgovor je lak. Od samog početka bivamo zasuti magijskim delovanjem na ekranu. Dejvid Jejts, reditelj, do detalja je izmaštao i primenio čarolije koje se prilično dinamično odigravaju na ekranu. No, pošto je u pitanju političko-magijski triler (ne, FANTASTIČNE ZVERI: GRINDELVALDOVI ZLOČINI nije film za decu, žao mi je) magiju zameni dijalog, a čak i kada ga ne zameni već se dijalog i magija isprepliću, zna da vas učini nervoznim. Ceo film se pitamo isključivo jedno pitanje – ko je zapravo Kridens Golokost (Ezra Miler). I potrebna su celokupna 2 sata da to zaista i saznamo.

Dakle, magije su besprekorne i prilično zabavne. Ima dosta bacanja Avada Kedavre (potcrtavam još jednom – film nije za decu). Grindelvald je evidentno Hitler pre Hitlera (ipak su dvadesete godine prošlog veka u pitanju) i to je potpuno jasno. On malo želi genocid, a malo besplatnu nemagijsku radnu snagu. Grindelvalda je vrlo realno otelotvorio Džoni Dep i ovo mu je verovatno najbolja nova uloga iz pozne, post-Svini-Tod faze.

Ediju Redmejnu u ulozi Njuta Salamandera Skamandera fali malo mesa. Za glavnog junaka baš je sveden na minimum. Dok se svim njegovim starim i novim prijateljima i ljubavima dešavaju nove, uzbudljive stvari, makar bile loše, Salamanderu se ne dešava bog-zna-šta iako je kao glavni junak, ključan za razvitak radnje i sledeći nastavak.

Film FANTASTIČNE ZVERI: GRINDELVALDOVI ZLOČINI je impresivno dvosatno zadovoljenje hard-kor, nikako paušalnih fanova čarobnjačkog sveta Harija Potera, koje se u svojoj suštini svodi na jednu rečenicu nakon koje pravi fan ispusti svoju vilicu na patos i padne u nirvanu i na pod bioskopa gde kokice odu da umru. Na žalost tu se ne može ostati dugo, zaposlenici bioskopa imaju metle i one nisu za kvidič!

OCENA:

The post Fantastične zveri: Grindelvaldovi zločini / Fantastic Beasts: The Crimes of Grindelwald (2018) appeared first on Filmska bleja.

Hajde da pričamo o Dženifer Lorens u ulozi ruske špijunke evidentno ruskog imena Dominika. Mogla bi da igra mesni narezak koji sedi na stolu, i dalje bi očarano gledao u nju kao u sastojak mog čuvenog imaginarnog seks sendviča u kome je i Ariana Grande. Za film u kome igra špijunsku prostitutku, nije dovoljno gola. IZDAJA. Ne pomaže ni anti-seksi ruski akcenat. KOFICA MANJE.

Nisam čitao literarni predložak, ali sam od prijatelja načuo da je roman besmisleno glup. Nekako je tako i film sklopljen. Celokupna radnja gde nismo sigurni da li se špijunka bori za bolju poziciju u ruskom represivnom sistemu ili želi da pređe na američku stranu, pa onda u isto vreme uradi oba po cenu mučenja sebe i drugih, čini da o ruskim i američkim špijunima mislite kao o skupini ljudi koji na keca primaćuju kakva ste osoba i koji su vam obrasci ponašanja, ali ne analiziraju situacije u koje se bacaju naglavačke, a za koje bi im i publika rekla da su maloumne. POLA KOFICE MANJE.

Većina radnje se dogodi na početku i na kraju, što je za film od dva sata prilično pakleno. I to je možda i najgora stvar kod filma IZDAJA. Kad krene da se razvlači bez da se bilo šta desi u središnjem delu, sve što možete je da i vi molite za milost kao da vas muče vodom i strujom. KOFICA MANJE.

Ko bi napravio tako nepromišljen, dosadan i nadut film? Frensis Lorens! Čovek koji nam je dao jezivu verziju stripa CONSTANTINE, poslednja tri užasna dela HUNGER GAMES, negledljivi SF sa Vilom Smitom i zombijima I AM LEGEND, kao i nebuloznu dramu WATER FOR ELEFANTS. Čovek evidentno ne bi trebalo da pravi blokbastere, ali mu neko daje šansu iznova i iznova. POLA KOFICE MANJE.

Neki ljudi, retki doduše, izašli su iz sale zadovoljni nazivajući ovaj film starinskim špijunskim filmom. Ja braćo i sestre ne znam kakve ste vi to starinske filmove gledali, ali IZDAJA nije ni SEVER-SEVEROZAPAD, ni BOND, ni BORN, ni TINKER TAILOR SOLDIER SPY. Ovo je smeće.

OCENA:

The post Izdaja / Red Sparrow (2018) appeared first on Filmska bleja.

7 DAYS IN ENTEBBE je zasnovan na istinitom događaju. Četiri teroriste zauzimaju avion er fransa 1976. godine i sa putnicima kao taocima sleću u Entebu u Ugandi, u pokušaju da oslobode palestinske saborce iz izraelskih zatvora. Dvoje terorista su nemački revolucionari (Rozamund Pajk i Danijel Brul) i uprkos tome što su esencijalno pozeri, upustili su se u nešto što nisu preterano dobro promislili jer su na kraju završili čuvajući grupu jevrejskih taoca. Uprkos tome što nisu to planirali, postali su Nacisti.

Osim uvek zanimljivog, ali klasičnog “ne znam zašto sam se upustio u to da držim taoce” dela scenarija, film sadrži vizualno i montažno atraktivne scene plesa koje služe kao alegorija tadašnjeg i sadašnjeg stanja u Izraelu, kao i političke PR igre između tadašnjeg premijera i ministra odbrane, odnos hrabre posade aviona, stvarne televizijske reportaže o otmici i humorom orošenog psihopatu i diktatora Idija Amina koji prvo nahrani taoce krokodilom, a zatim preti da će njihova deca biti bačena krokodilima kao hrana.

Mnogi kritičari na Berlinalu su ocenili film kao neuzbudljiv i politički nekorektan. Međutim nije lako postaviti se u sred izraelsko-palestinskog sukoba, bilo da je 1976 ili 2018. godina. Čudan je đavo Žoze Padilja, napravi film koji zastupa izraelske interese, ali protivno verziji događaja koja je plasirana direktno od strane sadašnjeg izraelskog premijera (a koji je akter ove filmske, a i istinite priče). Navodno, ovo što vidimo u filmu je realna verzija događaja, na osnovu razgovora sa ljudima koji su bili na licu mesta kao taoci i kao izraelski komandosi. To, naravno, čovek ne može da zna dok gleda film, ali na kraju sve savršeno funkcioniše.

Pošto nisam znao za događaj, bio sam slobodan od spojlera i meni je film bio intrigantan od početka do kraja. Osim, naravno, scene tužnog razgovora na pokvareni telefon Rozamund Pajk i katastrofalnom transferu neprijatnosti od rečenice “ja se borim da bi ti mogla da igraš”. Još jedna scena me je zbunila doduše, a to je finalna scena plesa koja odudara od svega što smo videli a preko koje ide špica. Iako nekakava ideologija iza toga sigurno postoji, osećaj je da je scena iskorišćena jer je baš lepo snimljena i nekako je gre’ota da se baci pa nek ide na kraju!

No, to su sitnice. Režija je zanimljiva, besprekoran grafički dizajn, plesne sekvence i gluma su odlični. Pritom, to mislim i za Rozamund Pajk na koju imam pik jer uvek ima facu kao da je progutala Šok žvaku, a u ovom filmu ta faca ima smisla. Ako vam se pruži prilika da pogledate ovaj film, po meni nemate šta da izgubite (osim dva sata života ako vam se ne svidi).

OCENA:

Još pregleda filmova sa festivala BERLINALE 2018 – TINTA BRUTA, DOVLATOV

The post 7 Days in Entebbe (2018) – BERLINALE 2018 appeared first on Filmska bleja.

U stanju sam da uživam u onome što je Agata Kristi stvorila – iznova i iznova. Ipak, po čemu se ovo UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU razlikuje od ostalih? Ima CGI voz, CGI sneg, planine gde im mesto nije (u hrvatskoj ravnici) i predugačak kraj nedostojan literarnog remek-dela. Kenete Brano, ponovo si omašio tajminge!

Radije pogledajte film iz sedamdesetih ili, još bolje, epizode serije POARO po ovom istoimenom romanu. Dobićete svedeniju produkciju, ali bolju glumu i realističniju postavku. Ovakav film se gleda samo zbog gomile poznatih glumaca, što svakako nije dovoljno samo po sebi. Džoni Dep mi je, recimo, daleko prihvatljiviji u filmu PIRATI S KARIBA 5.

Reditelj, kao i u svaki svoj film, unosi određenu dozu pretencioznosti i razvodnjava materijal kako bi postao prepoznatljivo kenetbranski aritmičan. Reditelj takođe unosi i samog sebe ovog puta. I to u naslovnoj ulozi. Dali su mu epske, zaista to mislim, epske brkove koje nikada nisam zamišljao na Poarou, jer sam se navikao na njegovu TV inkarnaciju. Ljudi moji, to su oni kaubojski, XXL brci!

Kapiram da je UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU film za domaćice, koje povremeno izađu iz kuće da pogledaju i nešto drugo osim Halmarkovih TV drama i celodnevnog programa kanala Fox Life. Odličan potez domaćice! Vi ostali bolje gledajte THE BOOKS OF KNJIGE: SLUČAJEVI PRAVDE u bioskopskoj sali pored.

OCENA:

The post Ubistvo u Orijent Ekspresu / Murder on the Orient Express (2017) appeared first on Filmska bleja.

Takve sam sreće bio da odem u bioskop da gledam film na dan kada je izašao na blureju, odnosno alternativnom izvoru filmova. Ipak, da me drugovi Buksovci nisu nagovorili da idemo baš na ovaj film, verovatno ga ne bih ni gledao. TRAGOVI U SNEGU su mi potpuno bili van radara. I onda sam primetio zanimljivu stvar u hodniku bioskopa… Na posteru piše da je film napisao i režirao scenarista filma HELL OR HIGH WATER što je za mene prilično dobra preporuka, jer je to jedan od najboljih filmova prošle godine.

Iako se bavi smrću jedva punoletne devojke, ne treba gledati na ovaj film kao na murder mistery ili neki triler. Ovo je drama, film atmosfere gde preovlađuje tišina, tuga i nepregledni sneg koji prljavi indijanski rezervat čini da izgleda čisto, ali i potpuno ekskomunicirano od ostatka sveta, pa čak i mikro-lokacijski gledano – ostatka Vajominga. Ovo je film koji se bavi lečenjem duševnih rana nastalih gubitkom deteta. To što se tu i tamo prolije krv, kao i oštro razrešenje, znači da su te pojave i događaji manje bitni od celokupnog osećaja kog film sve vreme nosi. Nemojte da mislite da je dosadno, baš naprotiv. Ako dozvolite sebi da se saživite sa likovima, a verujte da je lako, nećete ni osetiti 107 minuta filma.

Masnuljavi Brka (ko zna moju priču – zna da je u pitanju Džeremi Rener) izneo je glavnu ulogu suptilno i naizgled sa lakoćom. Retka mana filma je Indijanka koja glumi njegovu bivšu suprugu, malo je stisnuta i naginje na onu pretencioznu glumačku stranu. Druga sitnica koja mi je zasmetala su tišine između svake replike u dijalozima. Rauzmem pokoju intencionalnu pauzu koja meri težinu vazduha u datom trenutku, ali ne i insistiranje da svaka rečenica pomalo “visi”. Kao što sam rekao, to su zaista sitne mane koje prosečan gledalac neće i ne mora da primeti. Radovalo me je što je sala bila puna, iako to ne znači mnogo jer je vikend. Ako imate prilike, pogledajte film TRAGOVI U SNEGU na velikom platnu.

OCENA:

The post Tragovi u snegu / Wind River (2017) appeared first on Filmska bleja.

BABY DRIVER, a sa mlakim prevodom naslova – VOZAČ, udario me je u sve erogene zone za umetnost. Kao montažer sam 100% zadovoljan. Kao muzičar sam 100% zadovoljan. Kao neko ko je nagledan svakakvih filmova, ja sam 100 jebenih % zadovoljan!

Egar Rajt je neko koga pratim od njegovih filmskih i TV početaka. Možda sam jedina osoba u ovom delu sveta koja ima njegov prvenac FISTFUL OF FINGERS na DVD-u. Nije da se hvalim, nego želim da kažem da na ovako talentovanog i na filmski jezik fokusiranog scenaristu i reditelja nećete naići često u istoriji filma. I ovaj film je remek delo. Na žalost, mnogima će promaći finese filma VOZAČ, ali verujem da te finese nisu za publiku već za kolege. Prosečnom gledaocu je ovo nesumnjivo izuzetno zabavan film “ukrojen” na fantastičnu muziku.

O glumcima ne bih mnogo, osim što bih napomenuo da me je Džon Hem iznenadio. Obično zatupastog izraza lica dobroćudnog gospodina, ovde dobija još jedan i to psihopatski izraz. Surovo zlo zarad samog zla je možda uobličeno kroz lik koga tumači Džejmi Foks(ks), ali je zlo izazvano emocijama zaista otelotvoreno u Hemovom liku. Za Spejsija i Ansela Elgorta samo pohvale! Ovaj drugi, mlađi, postaće holivudska megazvezda ako je pametan u izboru filmova. Neverovatna harizma!

Jedan poznanik je ostavio komentar na fejsbuku kako svaki film Edgara Rajta pati od narušenog tempa pred kraj filma, a ovaj pogotovo. Međutim, to je delimično tačno. SHAUN OF THE DEAD ima odličan tempo, dok THE WORLD’S END i HOT FUZZ imaju taj problem koji je najpre dramaturške prirode. Njegovi filmovi uvek počinju dinamično, da bi pred kraj izgubili dah. VOZAČ je ceo osmišljen kako treba i samim tim je tempo bolji nego u Cornetto trilogiji. Ritam je nametnut izborom muzike i zaista mislim da su svi “ups and downs” na mestu. Do samog kraja ne postoji dosadan deo ili onaj koji je možda trebalo ubrzati ili štrihovati. Sam kraj je možda naivan i ne potpuno zadovoljavajuć, ali to je jedna jedina scena koju ne možete da mu uzmete za zlo nakon dva sata zaista fantastično izgrađenog materijala.

Imate svaku preporuku da gledate ovaj film jednom, dva ili više puta u bioskopu. Ja zaista planiram reprizu vrlo uskoro. Nemojte da čekate Blu-ray i digital download, jer kad dođu, svakako ćete i onako želeti da imate ovaj film u kolekciji.

OCENA:

The post Vozač / Baby Driver (2017) appeared first on Filmska bleja.

Jedna reč: overrated.

Ta reč bi mogla da se primeni koliko na film LICE S OŽILJKOM toliko i na celokupnu karijeru Brajana De Palme. Sve u svemu, ovo su bila naporna tri sata, te od prvog kadra nisam uspostavio emocionalni kontakt sa Tonijem Montanom (nije postojala ni ljubav, niti mržnja, već samo blaga zainteresovanost koja se nakon prvih sat vremena pretopila u nezainteresovanost). Pogledao sam LICE S OŽILJKOM zato što znam mnogo fanova, a i red je da kao bivši filmski školarac pogledam nešto što je ostalo zapamćeno u istoriji kinematografije.

Mogu da shvatim zašto je ostao zapamćen, pristup određenim scenama, plus količina nasilja, pomerili su neke tadašnje granice. Film je izuzetno loše ostario, sa disko saundtrekom koji je naizgled pozajmljen iz filma NEVERENDING STORY, sa najgorim akcentom ikada zabeleženim na filmu i uvrnutim “Lanisterskim” odnosom Montane i sestre mu. Čuvene rečenice koje  ljudi izgovaraju u filmu LICE S OŽILJKOM možemo čuti i danas, ali u potpuno drugačijim filmovima u kojima igraju Set Rogen i Džejms Franko, intencionalno izgovorene u svrhu komedije.

Poenta filma kako se kriminal ne isplati je evidentan koliko u prvoj zaista gangsterskoj sceni, sa motornom testerom u kupatilu. Planine kokaina koje Toni konzumira su apsurd na svakom nivou, čak ni Aca Lukas ne bi podneo te šakohvate čistog kolumbijskog.

Najlepši detalj filma je Mišel Fajfer koja je svemirska ribetina i koja u ovom filmu služi kao bombona za oči i eventualni dokaz da lik Tonija Montane nema poštovanje ni prema kome, te da sam svoja skoro tri sata posvetio fiktivnom belosvetskom ološu. Čekao sam da izgovori čuvenu rečenicu “Say hello to my little friend” i po prvi put se iznenadio i obradovao kada je Paćino uzeo u ruke pravi M-16A1 i onda onako filmski digao u vazduh vrata i nešto neprijateljskih napadača. I onda se LICE S OŽILJKOM završi onako kako se završi i krene špica sa jezivom, nepripadajućom Moroderštinom. I sad idem da gledam nešto drugo. Na primer, serije.

OCENA:

The post Lice s ožiljkom / Scarface (1983) appeared first on Filmska bleja.

LEK PROTIV ZDRAVLJA je film koji, iznenađujuće, drži pažnju duže od dva sata bez obzira na predvidljiv zaplet pun rupa. Ne verujem da ću sad bilo šta spojlovati – platiću nekome da mi objasni odakle glavnom junaku zub i gde su otišle njegove jegulje.

Dejn Dehan nije za glavne uloge i čudno je koliko mu je ova zapravo legla. No što se tiče Džejsona Ajzaksa, film sam gledao nakon Netfliksove serije THE OA i sada sam siguran da čovek glumi jednog te istog psihopatu u krug, po potrebi.

Fotografija je zaista besprekorna, kao i scenografija, kolor i kostimografija, tako da mi je sve bilo lepo za oči. Skoro celokupan film se dešava u švajcarskim Alpima, u banji koja je locirana u starovremskom i zubom vremena načetom zamku. Unutrašnjost zamka glumi neka stara bolnica što zaista potpomaže celokupnoj atmosferi. Gor Verbinski je majstor u tom pogledu, pa ne mogu da vas ne prožimaju žmarci. Film nije strašan koliko ume da bude neprijatan. Uzmimo na primer scenu kod zubara. Dizajnirana je za ljude koji ih se plaše. Odlična ideja.

LEK PROTIV ZDRAVLJA preporučujem onima koji vole trilere ili drame, jer horor entuzijastima ili fanovima dobre misterije ovaj film je previše naivan, iako sitna Lavkraftovština zna da draži tu i tamo.

OCENA:

The post Lek protiv zdravlja / A Cure for Wellness (2016) appeared first on Filmska bleja.

Džordan Pil, komičar, režira BEŽI! – satirični horor triler o crncu koji ide u zabiti Alabame da upozna devojčine roditelje?

I’M IN.

Potajno sam se nadao da će film od polovine postati neki, kao, HARD TARGET ili RUNNING MAN. Da će belci da jure crnca sa sačmarama i lasoima kroz ščljivike i livade. Naravno da je film bolji od toga i da je sve inteligentnije nego što bih očekivao, ja, belac iz Srbije.

Iako jeftin, film ni malo ne izgleda kao da mu fali novca za bilo šta. Scenario je super (iako zna tu i tamo da telefonira prosečnom američkom gledaocu), a režija to prati na najbolji mogući način. Kada je u startu sve dobro osmišljeno, onda ne može da zaškripi. Glumci, koje su izabrali kasting direktor i reditelj, možda su sa malih ekrana, ali su pedigrirani i iznose svoje uloge sjajno. Dinamika je kako treba, nema nepotrebnih stajanja. Pojedine scene su mi fantastične, ali sam zaista uživao ceo film.

Nemojte da čitate previše o filmu, zaista je uzbudljivije kada ne znate o čemu se radi. Ja vam nisam spojlovao skoro ništa. Za nekoliko dana BEŽI! dolazi u bioskope, pa nemojte da se izglupirate kao ja i gledate ovaj sjajan film na gajbi. A iskoristiću priliku i da vas ishajpujem za OSMI PUTNIK: KOVENANT koji takođe dolazi u slično vreme!

OCENA:

The post Beži! / Get Out (2017) appeared first on Filmska bleja.