Nikada me sport nije interesovao, pa tako ni sportski orijentisan strip. Međutim, rado pravim kompromis u ovom slučaju, jer volim satiru i antropomorfne životinje, to je svakako nešto što bih inače čitao. SPORTSKA PARADA IZ MRAVLJEGA GRADA je reprint dve sveske iz 1953. koje su same po sebi sabrana izdanja strip kaiševa sakupljenih iz sportskog magazina “Sport”. Autori stripa su Milan Kovačević i Milorad Dobrić, a urednici ovog modernog izdanja su Vasa Pavković i Saša Rakezić (poznatiji kao Aleksandar Zograf).

Glavni junak ove dve epizode stripa je crni mrav Bora, vrhunski atleta, ljubimac društva i naročito devojaka. Dok je u prvoj epizodi putnik namernik, deo mravlje kolonije u selidbi, već u drugoj je stanovnik novoizgrađenog Novigrada. Ali počnimo ispočetka. U epizodi SPORTSKA PARADA IZ MRAVLJEGA GRADA, crni mravi žele slobodan prolaz kroz Prah i travu, grad žutih mrava. Međutim, njihovo veće zahteva da se održi sportsko takmičenje od kog zavisi da li će crni mravi moći da prođu. I zato se traži jedan bokser, jedan plivač i jedan trkač. Srećom, mrav Bora je sve to. U zapletu vrednom holivudskog filma tog doba, i uz veliku pomoć neprijatno seksi mravice Cice, Bora uspeva da savlada svakakve prepreke da bi uopšte uspeo da prisustvuje takmičenju.

U drugoj epizodi SVAĐA MALA ZBOG FUTBALA, koji još dublje zalazi u satiru i dosta jasno opisuje zakulisne radnje fudbalskog saveza, ponašanja navijača i muško-ženskih odnosa gradskih faca. Ovoga puta je u centru pažnje borba za fudbalski pehar u gradu Prah i trava žutih mrava. Žuti mravi samoinicijativno šalju poziv novom gradu Novigradu (koji podseća na Novi Beograd) da igraju fudbalsku utakmicu, ali u startu žele da ih pobede na kvarno i u dosta futurističkom maniru (uz špijunske kamere i televizore) to i pokušavaju. Naravno, Bora i njegove dve neprijatno seksi mravice miljenice to uspešno osujete.

Milan Kovačević je scenario za ova dva stripa napisao u stihu. Za današnje vreme to je prilično iritantno, ali je evidetno da je uložen veliki trud. U prvom delu rime su sjajne, struktura je zaista dobra. Već u drugom, ko zna zašto, rimovanje postaje nasumično, bez brojanja slogova, razbacano po sličicama. I to je možda jedina mana druge epizode koja je čak i uzbudljivija od prve. Što se tiče crteža Milorada Dobrića, jako mi se sviđa što je bio u stanju da modifikuje svoj crtež prema potrebi i da se drži određenog stila za svakog od svojih strip junaka. Tako je i sa mravima. U startu imate utisak da pratite Diznijevske šlajfne, poput avantura Mikija Mausa koje je moja generacija čitala u pozamašnim i danas raritetnim knjigama KAD JE MIKI BIO MLAD i ZLATNE GODINE MIKIJA MAUSA. Crtež je dosta detaljan i kadriranje je filmsko. Nema ponavljanja i bilo kakve prečice do kraja obe epizode, zaista dobro “režiran” strip. I kao takav ostao je kao vredan dokaz da je Jugoslavija zaista bila zemlja stripa.

Da li možete lako doći do ovog izdanja? Nisam ga video u knjižarama, ali ga jesam našao na oglasima i na sajtu striparnice Alan Ford. Na kraju, želeo bih da se zahvalim Zografu što mi je poklonio jedan od 300 primeraka ovog blaga srpskog stripa i učinio da uživam u sportskim avanturama, što je u startu bilo malo verovatno, ali se desilo.

Čitajte i druge moje blogpostove o stripu: Spiru, Gaša, Largo Vinč

The post O STRIPU 5: Sportska parada iz mravljega grada (2019) appeared first on Filmska bleja.

Iako je naslov kaže da je TURTLE POWER definitivna istorija Nindža Kornjača, zapravo je delimična istorija i, odmah u startu, ljudi koji su nam priredili ovaj film pomalo padaju u našim očima kao kreatori nečega dokumentarnog čemu treba da verujemo. Ipak, priča ide svojim tokom bez imalo rašomonisanja (sagovornicima su sećanja ista ili slična), te su informacije pružene u ovom dokumentarcu verovatno validne.

Prva trećina filma je fantastična u smislu prikaza neverovatnog uspeha jednog samizdatog crno-belog stripa. Za neke stvari treba biti na pravim mestu u pravo vreme i ovo je jedan od tih slučajeva. Takođe, prva trećina filma rezonuje više sa gledaocima koji prate i zanima ih strip scena. Klasični nostalgičari će više voleti drugu trećinu vezanu za igračke i prvobitnu crtanu seriju.

U svemu ovome, meni najinteresantnija stvar u dokumentarcu TURTLE POWER su zaposlenici Mirage studija koji crtaju stripove, smišljaju likove i puno se zabavljaju radeći posao u kome imaju odrešene ruke. I njihov (ne)rad je dokumentovan VHS snimcima koje je, jedan od dvojice kreatora Nindža Kornjača, Piter Lerd besomučno snimao. I to je još jedna zanimljiva dinamika, Lerd ne voli da bude ispred kamera, dok drugi kreator ove franšize Kevin Istmen nema problem da ga snimaju i čini se da uživa u tome.

Poslednja trećina je posvećena filmu s početka devedesetih, što je sjajan making of koji čini da imate film-u-filmu. Prosečnom gledaocu će film tu malo da uspori i, na žalost, to je ritam kojim se ide do samog kraja. Primetno je da je film mnogo više o ljudima koji su na Kornjačama radili, radije nego o samim Kornjačama. Ako izuzmemo uvod u likove iz stripa, jedini delovi koji ih ovlaš pojašnjavaju su grafički rešena intermeca u kojima se predstavlja po jedna Nindža Kornjača.

TURTLE POWER se sasvim prigodno završava u trenutku kada Istman i Lerd prodaju svoje vlasništvo. Međutim to je ono gde “definitivno” u naslovu pada u vodu, pošto postoji još jedna inkarnacija u stripu koja je definitivno vredna pomena, kao i pristojan dugometražni animirani film, televizijski krosover svih inkarnacija Nindža Kornjača, te dvodelni reboot Majkla Beja (koji treba izbrisati iz sećanja).

OCENA:

The post Turtle Power: The Definitive History of the Teenage Mutant Ninja Turtles (2014) appeared first on Filmska bleja.

Kada je ALITA: BORBENI ANĐEO u pitanju, u isto vreme sam oduševljen i razočaran. Inicijalno ovo je bio projekat Džejmsa Kamerona u fazi pre Avatara. Dugo je želeo da adaptira mangu i da napravi tehnički savršen film. Mučio se da postigne i na kraju odustao. I koga je izabrao da ga zameni u rediteljskoj stolici? Roberta Rodrigeza. Rodrigez je jedan od mojih omiljenih reditelja, najpre zbog skromnih početaka, a zatim zbog skilova i trikova koje je primenjivao tokom svoje šarene karijere. Postoji divna knjiga o njegovim počecima – REBEL WITHOUT A CREW, preporučujem je svakom filmofilu. Sa svakim filmom, budžeti su mu bili veći i manje je morao da se snalazi. I to nas dovodi do ovog filma, Kameronovog megalomanskog projekta koji je Rodrigez jedva uspeo da snimi za navodnih 200 miliona dolara (čekamo finansijske rezultate).

ALITA:BORBENI ANĐEO je zamišljen kao megaspektakl, što u neku ruku i jeste, ali je malo okasnio. Mislim da ovakvi filmovi više ne pale kod publike. Čini mi se da bi ova vrsta akcionog SFa sa suludom količinom animacije bolje živela tu negde oko MATRIKSA (1999) ili čak u vreme AVATARA (2009). Sada imamo superiorniji CGI, što je evidentno na primeru glavne junakinje Alite. Ona je kompletno animirana, odglumljena na motion capture kuglice, sjajno dizajnirana i prilično realnog izgleda ako izuzmemo džinovske oči tužnog psetanceta. Potpuno će vas opčiniti. Mada je mene više opčinila Dženifer Koneli u halterima.

Dramski zaplet je stripovski, što je očekivano, pa ima puno klišea u međuljudskim odnosima i film je relativno predvidljiv. Akcione scene su jasne, tačno se vidi ko koga bije i zašto. Ako ste voleli ROLLERBALL (onaj iz 1975. nikako rimejk iz 2002.), svideće vam se scene u kojima se igra motorbol, što je u suštini vrlo sličan smrtonosni sport i ako sad u futurističkoj hi-tech varijanti. Film traje malo više od dva sata i daleko od toga da je dosadan, samo nije baš najbolji. Nemojte da mislite da je njesrica kao SMRTONOSNE MAŠINE, pošto je mnogo, mnogo bolji od tog filma.

Preko svega se pređe, ali ALITA: BORBENI ANĐEO nema kraj. U nadi da je ovo samo prvi deo u franšizi, što za sada izgleda malo verovatno, film se naglo prekida nakon simboličnog kadra Alite sa dignutom sabljom u ruci. Špica je istekla brzo uz popularnu melodiju Dua Lipe. I to je bilo to. U isto vreme želim da znam šta se dalje desilo, a takođe me strašno smara da gledam još dva sata dodatnog ovoga.

OCENA:

The post Alita: Borbeni anđeo / Alita: Battle Angel (2019) appeared first on Filmska bleja.

Festival BELDOCS je ove godine u Sava Centru otvorio film POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE koji je na mene ostavio najjači utisak od svih ovogodišnjih filmova – i šire, najpre zato što se film bavi prvenstveno stripom, a zatim i sudbinom strip autora. No, pođimo od početka.

Aleksandar Zograf, naš čuveni strip autor, često obilazi buvljake gde pronalazi magazine, pisma i razglednice koji ga inspirišu da pravi stripove o njegovom razmišljanju na račun onoga što je pronašao. I taj strip pronalazi publiku u čitaocima časopisa Vreme. Bilo koja od tih njegovih priča može da se ekranizuje na isti ovaj način i da bude podjednako uzbudljivo i emocionalno, ali potraga za strip autorom iz četrdesetih je ipak nešto što je najlogičnije u ovom slučaju.

POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE je u isti mah priča o Zografu, zatim o bizarnom diznijevskom stripu Kaktus Bata, te o njegovom autoru Veljku Kockaru kome se u drugom svetskom ratu gubi svaki trag. Kako ne bismo bili uskraćeni za opis Veljkovog života, prisutne su igrane sekvence u kojima Kockara igra Milutin Milošević. Takođe, stripovi “ožive” u 3D animaciji, pogotovo Kaktus Bata koji prati Zografa i čak mu u jednoj sceni pomogne da pronađe istorijske dokumente.

Film me je ostavio žudeći za još, međutim u sat vremena su zaista sve teme (Zografove karijere, predratnog i ratnog stripa, posledica rata, kao i odnos društva prema autorima stripa) ispraćene i odgovoreno je na sva pitanja. Možda neko nema moj entuzijazam za ovu temu poput mene, ali bi trebalo da se složimo da je ovo i idejno i tehnički sjajno urađen film. Ono što bih definitivno voleo da vidim je nastavak, možda čak i trilogiju Zografovih takoreći detektivskih avantura. On poseduje materijal, na filmadžijama je da delaju!

OCENA:

Pogledajte i druge preglede filmova sa festivala BELDOCS 2018 – MAJČI, LAVETOVI, MAČKA

The post Poslednja avantura Kaktus Bate / Who Framed Kaktus Kid? (2018) – BELDOCS 2018 appeared first on Filmska bleja.

U Srbiji skoro svi znaju ko je GAŠA ŠEPRTLJA, ili su bar znali nekada. Na novim generacijama je da ga tek otkriju, a moguće je jer su Frankenovi stripovi kompletirani u šest tvrdokoričenih integrala i mogu se naći u svim knjižarama. Poslednjih par godina je neko u Francuskoj rešio da odvrne slavinu stripa na filmu i nakon filmova MARSUPILAMI, MALI SPIRU, AVANTURE SPIRUA I FANTAZIJA, kao i BIL I BUL, sada nas je dočekao i GASTON. Do sada ni jedna jedina filmska verzija nekog francuskog stripa nije bila zadovoljavajuća bilo da su u pitanju ASTERIKS, TALIČNI TOM, BLUBERI ili IZNOGUD. Niko ne zna šta pođe naopako, ali ti filmovi su daleko od klasika koji se pamte.

Slična situacija se dešava i ovde. Ekipa filma je definitivno želela da oživi što više estetike stripa i dizajn scenografije i kostima je potpuno na nivou, čak ide u toliko sitne detalje da zaista skidam kapu Franku Švarcu koji je to sve omogućio. Ekipa filma taj vizuelni identitet naziva duhom Frankenovih stripova, ali maestrova ćerka Izabela je film nazvala debilnim i netačnim što se duha tiče. I donekle je u pravu.

GAŠA ŠEPRTLJA je film koji se odvija u start-ap kompaniji koja prodaje beskorisne stvari koje učine korisnim (tipa – pantalone za spavanje, što su dve zašivene vreće za spavanje). U stripu je u pitanju redakcija časopisa i eto jednog minusa za produkciju. Modernizacija nije dala mnogo toga filmu, osim potencijalnih gegova kojih nema u samom stripu, a te table stripa su savršene pa nije jasno zašto nisu više korišćene. Ukoliko ste fan, od početka ćete osetiti blagu nelagodu vezanu za smer u kome film ide, a to uključuje i trenutak kada se GAŠA prvi put pojavi na ekranu. U klasičnoj komediji situacije, on je nesposobni radnik sobe za poštu koji u ofisu drži galeba, mačku, ribicu i kravu. Takođe ima dvosatne pauze za spavanje i dodatne pauze za sviranje Gašofona na krovu zgrade, sa bendom naravno. Ne treba zaboraviti i da je izumitelj-amater. Šef ga zatiče pri povratku sa odmora i želi da ga otpusti, međutim, nekako shvati da je ovaj sin direktora i da je na taj način poptuno zaštićen u svojim ludostima. Ni lokalni saobraćajac ga ne voli jer se stalno parkira na nedozvoljenom mestu.

Momak koji glumi Gastona posle određenog vremena priraste za srce, kao i momci koji glume njegove drugare i bend. Svi ostali likovi su kastovani da liče, ali funkcionišu manje ili više dobro pošto francuzi generalno idu na jeftiniji oblik komedije sa preglumljivanjem i dranjem. Scenario je zaista osrednji, tako da ne postoji režija koja može da učini film boljim, a tu je i osećaj diskomunikacije na relaciji reditelj-glumci. Zaista ne postoje finese.

Ono što nisam očekivao je da film bude dečji. Jer to je upravo ono što sam dobio. GAŠA ŠEPRTLJA nije strip primarno za decu i film bi definitivno trebalo da se obraća ljudima koji su na stripu odrasli. No, producent verovatno nije mislio tako i rezultat je pogrešno targetirana detinjarija koja bi verovatno oduševila devetogodišnjake. Ne treba da kažem da je odjavna špica obogaćena pesmom koja opisuje ceo film, a izvode je Gaša i bend, to ste mogli i sami da pretpostavite, jer – glupo.

Povedite decu u bioskop dok se GAŠA još uvek daje i možda će njihov smeh da vas ponese da se i vi zasmejete. Bioskop kao zajedničko iskustvo ima magične moći. Doduše ne dovoljno da mu dam koficu više.

OCENA:

The post Gaša Šeprtlja / Gaston Lagaffe (2018) appeared first on Filmska bleja.

Ovo sam napisao pre 11 godina, odmah nakon srpske premijere filma X-MEN 3: POSLEDNJE UPORIŠTE.

OK, prvi deo je bio odličan, upoznavanje likova i sve što uz to ide. Drugi deo je bio prosto kul. Priča je tekla bolje i film je dinamičniji, sve podseća na strip. I onda… ovo – X-MEN 3: POSLEDNJE UPORIŠTE! Kada biste samo mogli da osetite moje razočaranje.

Mislim, prvih pola sata filma i nije toliko loše. Sviđa mi se zrnasta fotografija, izgleda pomalo evropski. Kako se priča razvijala, sve me je više vređalo to što vidim. Nisam u fazonu da spojlujem, ali kada glavni junak bude ubijen tokom filma, treći nastavak postaje bolji film samo onima koji nikada nisu pročitali ni jedan X-Men strip, a progresivno lošiji za fanove. Nema X-ljudi bez X čoveka!

Deo priče koji se osvrće na Feniks je usrana! Kao i ostale smrti u filmu – tragično, ali ne na pravi način. U stvari sam iznerviran samo zato što je ovo film koji je imao neviđeni potencijal. Bio bi dobar da nisu umetnuli Ejndžela na otprilike dva minuta. A reditelj Bret Ratner sve vreme telefonira i objašnjava nam stvari koje bi i trogodišnje dete shvatilo. Zaista užasni potezi.

Baš su uništili X-Men u filmu X-MEN 3: POSLEDNJE UPORIŠTE. I pored toga imamo onaj preglup kraj sa Magnetom i govnjavu after-credits scenu. ‘Ajte molim vas, odustanite, ne treba nam još ovakvih nastavaka.

OCENA:

Pročitajte i druge tekstove vezane za filmove iz X-MEN serijala:

X-MEN: APOKALIPSA

LOGAN: VULVERIN

The post X-Men 3: Poslednje uporište / X-Men: The Last Stand (2006) appeared first on Filmska bleja.

LIGA PRAVDE je fantastičan vizualni doživljaj za video igru iz 2009, ali ne i za film od više stotina miliona dolara. To je prvi utisak kada ugledate Gotam u pozadini. Kao da Betmen stoji ispred led ekrana na kom se emituje Gotam. Isti problem sa jezivim Stepenvulfom, koga je svakako mogla da glumi osoba umesto piksela.

Film je zabavan na nivou da su se sakupili omiljeni junaci na jednom mestu, ali je sakupljanje bilo dugo i naivno. Stepenvulf je zao tek da bi bio zao, poput Skeletora, i preti da će da pusti horor na Zemlju (što bi rekao moj poznanik – iako iz njegove perspektive to ne bi trebalo da bude horor, njemu je ono što Zemljani vide kao pakao prirodni habitat). Dijalozi su stripovski (i tužno američki… “Dostojevski!”), a humor većinom usiljen.

Najbolji deo je onaj sa Amazonkama, a najbolji lik brbljiva, kretenska verzija Berija Alena. Uzgred, za lika koji mi je nebitan, Sajborg je zanimljiv i odlično kastovan.

Ono što najviše fali ovom filmu je Supermen. I kada ga napokon bude, on se onda nežno drži za ruke sa ružnom ženom u polju kukuruza. Ili je ponekad primetno gadno animiranog lica, pošto su Henriju Kavilu skidali brkove u post-produkciji (jer je uporedo snimao film NEMOGUĆA MISIJA: RAZILAŽENJE).

Velika pohvala za trajanje, jer bi sve iznad dva sata bila patnja, ovako prođe relativno bezbolno. Čak i ako je scena pakla na Zemlji ravna onoj iz STAR WARS EPISODE II ATTACK OF THE CLONES gde ratuju droidi i džedaji. Svi znamo koliki je to bedak.

Zanimljivo, što više razmišljam o filmu, sve mi je gori. U bioskopskoj sali sam bio ometen šarenilom kompjuterski generisanih grafičkih elemenata i, delimično, šarmom glavnih aktera.

I da, imate dve after-credits scene. Jedna je ono što bi LIGA PRAVDE trebalo da bude. Druga je najava nečeg što mi se ne sviđa. Držim Vorneru fige da im ovo čudo upali tek da bi možda snimili nešto pristojno kasnije.

OCENA:

The post Liga pravde / Justice League (2017) appeared first on Filmska bleja.

A kad se setim da su Tora započeli sa Kenetom Branom… Kakav fantastičan odmak od te dosadne pretencioznosti! Reditelj Taika Vajtiti je doslovno preuzeo stvar u svoje ruke i odvrnuo svoj uvrnuti novozelandski humor na jedanaest. I zahvaljujući tome imamo sveže, neuobičajeno MCU poglavlje TOR RAGNAROK.

Vidi se da uživaju i reditelj i glumci, ali se i domaća publika u par navrata grohotom smejala. Niko nije očekivao slepstik, i ako bih smeo to tako da nazovem – skrubol. I ne, nikome nije smetao odsutni Entoni Hopkins nalepljen na norvešku pozadinu. Pojavljuju se drugi čuveni glumci u malim i velikim ulogama i okupiraju vam svu pažnju jer su sjajni.

Svidelo mi se šta su uradili sa Hulkom, iako nisam sto posto zadovoljan Brusom Banerom, pošto je nekako šmirantski. Očekivao sam finiji rad, ali je to valjda nemoguće. TOR RAGNAROK odzvanja WHAT WE DO IN THE SHADOWS (čak se i pominju vampiri) i to je u isto vreme veliki kvalitet i sitna mana ovog filma.

Film je vizuelno zanimljiv, najpre zbog boja, iako je 70% CGI. Muziku je radio kompozitor za kog mislim da nisam čuo ranije, ali je uradio dobar posao sa 8-bit elementima koji čine da generička kulisna muzika dobije nešto šarma. To je sasvim očekivano za film koji se većinom oslanja na dijaloge, muzika je zaista u drugom planu.

Ako želite zabavu, TOR RAGNAROK će to i da vam pruži, onako gromoglasno. Kapirate? Grom!

OCENA:

The post Tor Ragnarok / Thor Ragnarok (2017) appeared first on Filmska bleja.

Dve nedelje nisam mogao da se saberem da sakupim svoje misli o filmu VALERIJAN. I zato ću biti kratak. Jako je čudno, žarko sam želeo da mi se film svidi. Čak sam se podsetio i stripova u prethodnom mesecu da bi mogao da upoređujem. I činjenica je da Valerijan nije zahvalan za prebacivanje na filmsko platno. Čitao sam uglavnom starije epizode i za šezdesete je taman mizogin kako treba, da bi danas to bilo relativno skandalozno. Doduše u filmu je samo neprijatno.

Lik Beson je zdudao 200 milki dolara u ovaj superspektakl, ali ga je na kraju izdala sopstvena vizija. Želeći da ispuni svoje dečačke snove, potrudio se da sve bude savršeno u estetskom smislu. Marketinški gledano izabrao je dobre glumce, jer su jako popularni među tinejdžerima, ali je velika šteta što baš ne umeju da glume prirodno i nijansirano, već nekako nogom kroz vrata. Teško je glumcima bez previše iskustva da glume u plavim sobama sa ljudima obučenim u plavo neznajući šta će od toga da ispadne. A ispalo je stvarno savršeno što se animacije tiče. Sve vanzemaljske rase su fantastično obrađene i scena u kojoj Rijana glumi šejpšiftera zaista izgleda perfektno.

Premisa je super – mladi vremensko-prostorni agenti Valerijan i Lorelina idu na misiju u svemirsku stanicu koja služi kao neka vrsta haba za 1000 rasa iz duboke galaksije. Nesreća je što Valerijan hasluje Lorelinu u brak sve vreme, bez da hemija zaista postoji. Nesreća je što su negativci mlaki. Nesreća je što Itan Hok igra svemirskog pimpa smešnog imena. Nesreća je što su dijalozi na nivou jugoslovenskih filmova urbanog tipa, ne baš najsrećnije napisani i izgovoreni. Mnogo toga ne funkcioniše dobro, a moglo je da bude super.

Svi koji očekuju PETI ELEMENT, grdno će da se razočaraju. VALERIJAN je film koga je najbolje gledati otvorenog uma i bez nekih posebnih očekivanja, dozvoliti da slika oduševi, a gluma ne uznemiri. Spremite puno kokica.

OCENA:

The post Valerijan i carstvo hiljadu planeta / Valerian and the City of a Thousand Planets (2017) appeared first on Filmska bleja.

Izašao sam iz bioskopa sa velikim osmehom na licu. Ipak, sačekao sam dva dana sa pisanjem da bi mi se SPAJDERMEN: POVRATAK KUĆI slegao.

Osim što je najbolji Spajdermen film do sada (nemojte mi pominjati nesrećnog Tobija molim vas), takođe je jedan od jačih poglavlja MCU. Ritam i tempo filma su skoro besprekorni što dovodi do zaključka da je film jako dobro napisan, režiran i montiran. Akcione scene, pogotovo ona na avionu, su sjajno koncipirane i mogu da dodam da retko tako dobro reagujem na finalne bitke u blokbasterima. Pomaže to što je Tom Holand zaista ubedljiv i sve nesigurnosti jednog tinejdžera, kao i brzopletost novopečenog junaka, izgledaju iskreno. To je pojačano u sceni u kojoj je zarobljen ispod betonskog bloka. Krv, suze i znoj i više od svega zapomaganje vam jasno daju do znanja da je neverovatni Spajdermen u stvari samo klinac od 15 godina, u tom trenutku potpuno bespomoćan.

Izbor Lešinara za glavnog negativca je sjajan s obzirom da je to jedan od prvih Spajdijevih neprijatelja u originalnoj postavci, kao i u Ultimate varijanti. Majkl Kiton je, naravno, super u toj ulozi i više od toga ne treba reći. S obzirom da je ovaj film manje više neplaniran ili bar nije inicijalno bio deo faze 3 MCU, uvezivanje Spajdija u film OSVETNICI 2 tako što Lešinar sklapa oružje od ostataka bitke Osvetnika i vanzemaljaca iz prvog dela pokazuje Marvelovu moć neprimetnog prilagođavanja. Bukvalno sve što se desi od početka do samog kraja je džinovska “draškalica” za fanove. To uključuje činjenicu da je ovaj film takođe u neku ruku i IRON MAN 4, kao i povratak grozomorne glumice Gvinet Paltrou u Marvel univerzum.

Naravno, nemojte da propustite ni dve after-credits scene. Jedna je posle animirane špice, a pre odjavnog rola. Druga je na samom kraju. Ključna reč je – strpljenje!

I dva dana kasnije spreman sam da dam filmu SPAJDERMEN: POVRATAK KUĆI najveću moguću ocenu, jer sam iz bioskopa izašao potpuno zadovoljan i bez onog “ali ova jedna stvar mi je bila bezveze”.

OCENA:

The post Spajdermen: Povratak kući / Spider-Man: Homecoming (2017) appeared first on Filmska bleja.